Smoki je rođen u Skoplju u porodici rudara koji su radili u rudniku uglja Jelašnica kod Niške Banje. Još u gimnaziji povremeno radi da bi izdržavao porodicu. Studirao je pravo, a potom je prešao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Talenat Ljubiše Samardžića otkriven je veoma rano i dobio je stipendiju za studije kod režisera Bojana Stupice. Samardžić je završio Akademiju u Beogradu.
Bojan Stupica mu je pribavio stipendiju Ateljea 212, ali je – privučen filmom (debi u Igrama na skelama, 1961, S. Veiganda) – na sceni igrao tek na samom početku karijere.
Pažnju kritike privlači već sledećom ulogom šarmantnog nespretnjakovića u „Prekobrojnoj” (1962) B. Bauera, a ugled učvršćuje 1963. Filmovima „Peščani zamak” B. Hladnik, „Dani” Aleksandra Petrovića i „Desant na Drvar” F. Hadžića. Za film „Jutro”, gde tumači lik mladog partizana suočenog s tragedijama rata, nagrađen je na festivalu u Veneciji.
Nagradu Gran pri u Nišu dobio je za ulogu u filmu Veljka Bulajića „Bitka na Neretvi” 1969. Godine. Kroz gotovo trideset godina glumio je glavne i veće sporedne uloge u više od sedamdeset filmova različitih žanrova, najčešće u ratnim i komedijama, ali, u novije vreme, iu delima društvene problematike: „Ljubavni život Budimira Trajkovića”, „Smrt gospodina Goluže”, „Život je lep”, „Kuća pored pruge” i dr… Naklonost publike stekao je gotovo isključivo na filmu, kako sam kaže, igrao je kod skoro svih jugoslovenskih reditelja; na televiziji je nastupao relativno malo (glavne uloge u četiri televizijiske serije: „Kuda idu divlje svinje”, „Dimitirije Tucović”, „Vruć vetar” i „Policajac sa Petlovog brda”). Dobitnik je i Sedmojulske nagrade SR Srbije 1984. godine za glumačko ostvarenje u proteklih dvadesetpet godina, te, tadašnjeg najvišeg priznanja Nagrade AVNOJ-a 1988. godine, inače ova nagrada je prvi put dodeljena jednom filmskom glumcu. Od svih jugoslovenskih glumaca najčešće je nagrađivan na pulskom festivalu.
Krajem januara 2009, povodom 50. godišnjice svoje bogate karijere, Ljubiša Samardžić je bio gost u ljubljanskoj Kavarani Kinodvor. Kulturni događaj je obeležila i zagrebačka pank grupa Ljubiša Samardžić.
Ostali događaji na današnji dan:
1600. Rođen engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina izazvala građanski rat rojalista i parlamentaraca. Posle pobede vojske Parlamenta pod vođstvom Olivera Kromvela kralj osuđen na smrt i 1649. pogubljen.
1711. Rođen Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Autor prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta.
1809. U bici kod Okane 30.000 Napoleonovih vojnika porazilo 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila celu Andaluziju, izuzev lučkog grada Kadisa.
1828. U 31. godini od tifusa umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma. Njegov bogat opus nastao između 1810. i 1828, i sadrži gotovo sve muzičke vrste, među kojima su najpoznatije solo-pesme.
1885. U srpsko-bugarskom ratu srpska vojska teško poražena u bici kod Slivnice.
1888. Rođen kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927.
1916. Srpske i ruske jedinice u Prvom svetskom ratu oslobodile Bitolj od Bugara.
1942. Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i opkolile Šestu i Četvrtu oklopnu nemačku armiju.
1944. Predsedništvo AVNOJ, na svojoj prvoj sednici u Beogradu, donelo odluku da Josipu Brozu Titu bude dodeljen naziv narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja dodeljen Josipu Brozu 1972, a treći 1977.
1946. U Parizu otvorena prva konferencija UNESKO.
1977. Predsednik Egipta Anvar el Sadat doputovao u mirovnu misiju u Izrael kao prvi arapski lider koji je posetio tu zemlju. Poseta izazvala oštre proteste Palestinaca.
1984. U Meksiko Sitiju u eksploziji gasa i požaru poginulo više od 550 osoba, povređeno više od 4.200.
1988. U Beogradu na Ušću održan najveći u nizu mitinga koje je tadašnji predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević organizovao tokom godine širom Srbije. Skupu od oko milion ljudi Milošević se obratio pozivajući ih na odbranu „srpskih nacionalnih interesa”.
1990. Lideri NATO i Varšavskog pakta potpisali sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja i objavili da je okončan „hladni rat” dva vojna bloka.
1994. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio rezoluciju kojom je odobrena upotreba vazdušnih snaga NATO na teritoriji Krajine u Hrvatskoj, u zonama pod zaštitom UN.
1995. Bombaš-samoubica uleteo kamionom sa eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu. U eksploziji poginulo 16, povređeno više od 60 osoba.
1996. Okupljanjem 35.000 ljudi u Nišu počeli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija „Zajedno”. Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak međunarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodana Miloševića da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije od ukidanja komunizma na prostoru bivše Jugoslavije.
1996. Tokom prvog, istorijskog susreta pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra u Vatikanu poglavar rimokatoličke crkve prihvatio poziv da poseti komunističku Kubu.
1998. Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno počeo postupak impičmenta protiv šefa države, treći u istoriji SAD.
2000. Na hiljade Španaca se okupilo oko grobnice generala Franciska Franka u mestu Vale de los Kaidos kako bi obeležilo 25-godišnjicu diktatorove smrti.
