Ljubivoje Ršumović rođen je u selu Ljubišu na Zlatiboru. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je diplomirao 1965. godine na Filološkom fakultetu na grupi za komparativnu književnost. Oženjen je, ima trojicu sinova i troje unučadi.
Veoma rano je počeo da piše, još kao osnovac. Prve pesme je objavio kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u užičkim „Vestima”, a zatim u „Književnim novinama”.
Radni vek započeo je u Radio Beogradu 1965. godine u redakciji programa za decu.
Uradio nekoliko serija dokumentarnih programa. Jedna od njih je serija „Dijagonale – priče o ljudima i naravima”, u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o: Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima, itd.
Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu. Najpoznatiji naslovi su: „Ma šta mi reče”, „Pričanka”, „Pevanka”, „Još nam samo ale fale”, „Vesti iz nesvesti”, „Pošto prodaš to što misliš”, „Ne vucite me za jezik”…
U pozorištima je izvođeno više njegovih dela: „Šuma koja hoda”, „Nevidljiva ptica”, „Baba roga”, „Rokenrol za decu”, „Uspavana lepotica”, „Au, što je škola zgodna”, „U cara Trojana kozje uši”, „Snežana i sedam patuljaka”…
Dobio je književne nagrade: „Neven”, „Mlado pokolenje”, Nagradu Zmajevih dečjih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Goranovu plaketu, Vukovu nagradu, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki…
Dobio je, takođe, i dve zapažene međunarodne nagrade „Pulja” u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, i nagradu UNESKO-a za „Bukvar dečjih prava”, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.
Dela su mu prevedena na više stranih jezika.
Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar, i prvi predsednik Karate kluba „Crvena Zvezda”. Bio je predsednik Karate saveza Srbije, i savezni je sudija u karate sportu.
Od 1986. do 2002. bio je direktor pozorišta Boško Buha. Predsednik je Kulturno prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića.
Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine.
Živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.
Ostali događaji na današnji dan:
321. Rimski car Konstantin II, hrišćanin, proglasio nedelju za dan odmora i verskog obreda.
1423. Rođen francuski kralj Luj XI, koji je tokom vladavine (1461-83), dajući gradovima privilegije, podstakao razvoj zanatstva i trgovine. Modernizovao je stare i podigao nove visoke škole.
1583. Ruski car Ivan Grozni ubio je, u nastupu gneva, sina. Ovaj autokrata sproveo je značajne reforme u Rusiji, a zbog okrutnog odnosa prema boljarima dobio je naziv Grozni. Kao tragični lik bio je inspiracija slikarima, muzičarima, književnicima, filmskim rediteljima…
1608. Francuski istraživač Samiel de Šamplenosnovao je kanadski grad Kvebek.
1642. Umrla francuska kraljica Marija de Mediči, kćerka toskanskog vojvode Frančeska de Medičija. Posle ubistva kralja Anrija IV vladala je kao regentkinja (1610-17) uz sina Luja XIII (Louis). Za nju je građena Palata Luksemburg u Parizu čije su dvorane bile ukrašene 21 Rubensovom slikom koje se sada nalaze u Luvru.
1775. General Džordž Vašington, kasnije izabran za prvog predsednika SAD (1789), zvanično preuzeo komandu nad vojskom kolonista u Američkom ratu za nezavisnost.
1849. Francuske trupe su ušle u Rim savladavši otpor snaga Đuzepea Garibaldija i ponovo ustoličile poglavara rimokatoličke crkve papu Pija IX.
1881. Pod pritiskom Velike Britanije, Turska potpisala konvenciju s Grčkom kojom su Grci dobili Tesaliju i delove Epira.
1883. Rođen praški pisac, jevrejskog porekla, Franc Kafka. Njegova dela, među kojima su najpoznatiji romani „Proces” i „Zamak” i pripovetka „Metamorfoza”, imala su presudan uticaj na evropsku književnost XX veka.
1904. Umro Teodor Hercl, osnivač i lider cionističkog pokreta. Organizovao je prvi cionistički kongres u Bazelu (1897) i bio je prvi predsednik Svetske cionističke organizacije. U delu „Jevrejska država” (1896) izneo je plan za osnivanje jevrejske države u Palestini.
1940. Britanci onesposobili veliki deo francuske flote stacionirane u Oranu u severnoj Africi da ne bi došle u posed Nemačke. Francuzi nisu pristali da, nakon kapitulacije Francuske, predaju flotu dobrovoljno, pa je najveći deo uništen, a poginulo je preko 1.000 francuskih mornara.
1944. Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile glavni grad Belorusije Minsk i zarobile 100.000 nemačkih vojnika.
1954. U Velikoj Britaniji ukinuto racionisano snabdevanje hranom uvedeno tokom i po završetku Drugog svetskog rata.
1962. Alžir stekao nezavisnost posle 132 godine francuske kolonijalne vlasti.
1969. Jedan od osnivača engleske rok grupe „Rolingstons” Brajan Džons utopio se u svom bazenu pod dejstvom prekomerne količine droge.
1972. Indija i Pakistan su potpisali mirovni sporazum, čime je okončan sukob izazvan 1971. građanskim ratom u Istočnom Pakistanu (Bangladeš).
1987. Ratni zločinac iz Drugog svetskog rata Klaus Barbi, lokalni šef Gestapoa, nazvan „kasapin iz Liona”, osuđen je u Francuskoj na doživotnu robiju.
1988. Raketa sa američkog ratnog broda „Vensen” oborila je iznad Persijskog zaliva u poslednjoj sedmici iransko-iračkog rata iranski putnički avion „Erbas A300″. Poginulo je svih 290 ljudi u letilici.
1995. Jugoslovenski košarkaši postali su evropski šampioni na prvenstvu u Atini. Pobeda je burno proslavljena u zemlji, a oduševljenje je bilo pojačano i zbog trogodišnje međunarodne izolacije SR Jugoslavije.
1996. Predsednik Rusije Boris Jeljcin pobedio je u drugom izbornom krugu komunističkog kandidata Genadija Zjuganova, i time započeo drugi predsednički mandat.
2001. Ruski avion „tupoljev 154″ srušio se kod Irkutska. Poginulo je svih 145 putnika i članova posade.
2001. Na prvom pojavljivanju pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević izjavio je da ne priznaje taj sud i odbio da se izjasni o optužnici koja ga tereti za progon, deportaciju i ubijanje kosovskih Albanaca 1999.
2004. Umro Andrijan Nikolajev, ruski kosmonaut koji je 1962. godine postavio rekord u boravku u svemiru kružeći oko Zemlje 64 puta za ukupno 96 sati.
2004. Manastir Visoki Dečani uvršten je na listu svetske baštine UNESKO-a kao peti spomenik iz Srbije i Crne gore. Na listi UNESKO-a nalazi se ukupno 754 spomenika iz celog sveta.
