Iako je titulu podelio sa legendarnim Peleom, mnogi Dijega Armanda Maradonu smatraju jedinstvenim.
Dijego je rođen u Avelandi, radničkoj četvrti Buenos Ajresa, kao peto od osmoro dece u porodici Ćitora i Tote Maradona. S obzirom na to da je rođen u nedelju, danu za fudbal, fudbal mu je, napisaće hroničari, morao biti u krvi.
Na Dijegovu karijeru najviše je uticao njegov ujak Kirilo, nekad golman malog kluba „Korientes”, pravi fudbalski zavisnik.
Francisco Kornejo, skaut „Argentinos Juniorsa”, prvi je uočio Dijegov talenat. Kornejo je bio zabrinut izgledom sićušnog dečaka, koji je morao da ojača da bi opstao u fudbalu. Uz dopuštenje roditelja odveo je Dijega lekaru sumnjive reputacije koji je injekcijama podigao mišiće buduće zvezde.
Dijego je nekoliko dana pre svog 16. rođendana odigrao svoj prvi susret za seniore „Argentions Juniorsa”. Tada je postao najmlađi prvoligaški fudbaler u istoriji argentinskog fudbala. Usledile su tri godine odličnih nastupa kako za klub tako i za reprezentaciju. Tada su se Juventus i Barselona počeli raspitivati za „malog zelenog”, kako su ga zvali. No, nisu bili jedini – u igri su bili Arsenal i Šefild Junajted. Ipak, brzo su odustali kada su čuli početnu cenu od 800.000 funti.
Dijego je ostao u Argentini i 1981. s klubom „Boca Juniors” osvojio je titulu prvaka Argentine. Godinu dana kasnije potpisuje za Barselonu a tri godine kasnije i za italijanski Napoli sa kojim osvaja dva puta prvenstvo Italije a 1989. i kup UEFA – prvu evropsku titulu Napolija.
Gol rukom je obeležio ne samo jednu godinu nego i njegovu čitavu karijeru. Na Svetskom prvenstvu u Meksiku (1986) bio je dvostruki strelac u utakmici Argentine s Engleskom. Oba njegova gola na toj utakmici se i dan danas prepričavaju. Kod prvog je reč o pogotku koji je Dijego kasnije nazvao „Božjom rukom”. Drugi je na mnogim rang listama proglašen za najlepši gol svih svetskih prvenstava.
Na svetskom prvenstvu u Italiji (1990) sa reprezentacijom je došao do finala, ali su poraženi od SR Nemačke 1:0. Godine 1993. vratio se i u reprezentaciju i to sa kapitenskom trakom. Na svetskom prvenstvu u Sjedinjenim Državama 1994. nastupio je samo na prve dve utakmice, jer je na doping kontroli opet bio pozitivan i morao je napustiti selekciju uz 15-mesečnu zabranu igranja.
O Maradoni i njegovom životu snimio je film i Emir Kusturica.
Ostali događaji na današnji dan:
1735. Rođen američki državnik Džon Adams, jedan od najistaknutijih boraca za američku nezavisnost, prvi potpredsednik i drugi predsednik SAD. Učestvovao u izradi nacrta Deklaracije o nezavisnosti 1776. Njegov sin Džon Kvinsi Adams bio šesti predsednik SAD.
1751. Rođen Ričard Brinsli Šeridan, uz Goldsmita najznačajniji engleski dramatičar XVIII veka. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator.
1762. Rođen francuski pisac Andre de Šenije, koji je u svom delu uskladio stare pesničke forme s novom osećajnošću, pa ga istoričari književnosti najčešće predstavljaju kao poslednjeg pesnika klasicizma i prvog romantičara. Pozdravljajući Francusku revoluciju Šenije se oštro suprotstavio jakobinskoj diktaturi, zbog čega je pogubljen na giljotini 1794.
1817. Simon Bolivar osnovao prvu nezavisnu vladu Venecuele.
1830. Umro crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš, koji je po dolasku na vlast 1782. doprineo razvoju crnogorske državnosti. 1796. doneo prvi zakon i ustanovio centralni sudski organ 1803. Predvodio Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zavađena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu.
1864. Potpisan Bečki mir kojim je Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg.
1869. Izvođenjem alegorijske slike Đorđa Miletića „Posmrtna slava kneza Mihaila”, u Beogradu otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta, izgrađena po projektu Aleksandra Bugarskog.
1905. Tokom Prve ruske revolucije ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov „Oktobarskim manifestom” ponudio šire biračko pravo, izabran parlament sa zakonodavnom vlašću i garanciju građanskih sloboda.
1910. Umro švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901.
1918. Slovačka proglasila odvajanje od Mađarske i ujedinjenjem s Češkom formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.
1918. Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala da postoji Otomanska imperija.
1922. Dva dana posle „Marša na Rim” Benito Musolini formirao prvu fašističku vladu u Italiji.
1938. Milione Amerikanaca uhvatila panika, misleći da se radi o napadu Marsovaca na Zemlju, dok su na radiju CBS slušali radio-dramu, koju je prema noveli Herberta Džordža Velsa „Rat svetova” snimio Orson Vels.
1973. Pušten u saobraćaj most na Bosforu koji povezuje Evropu i Aziju.
1974. Nokautom nad Džordžom Formanom Muhamed Ali se u 32. godini vratio boksu.
1975. Princ Huan Karlos preuzeo vođstvo Španije od teško obolelog diktatora Fransiska Franka.
1975. Kod Praga se srušio avion DC9 jugoslovenske kompanije „Inex-Adria”, u kom je poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su se vraćali sa letovanja na Jadranu.
1990. Kina objavila rezultate popisa stanovništva prema kom njena populacija 1,013 milijardi ljudi.
1995. S 50,6 odsto glasova „za” stanovnici Kvebeka izjasnili se na referendumu protiv nezavisnosti te kanadske provincije.
1998. Na osnovu sporazuma predstavnika Vojske Jugoslavije i NATO, potpisanog 15. oktobra, avioni NATO počeli misiju nadgledanja vazdušnog prostora Kosova pod nazivom „Orlovo oko”.
2000. Sudija Vrhovnog suda Španije, njegov telohranitelj i vožač ubijeni, još 35 osoba povređeno u eksploziji automobila-bombe u Madridu, za koju su osumnjičeni pripadnici baskijskog separatističkog pokreta ETA.
2001. Londonski klub poverilaca smanjio Jugoslaviji dug za 600 miliona dolara, sa 2,8 na 2,2 milijarde.
