Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Mihajlo Pupin bio je profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka”.
Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, po gregorijanskom kalendaru u selu Idvor u Banatu. Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada. Po odlasku u Ameriku, dodao je svom prezimenu i reč „Idvorski” (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara.
Godine 1872. odlazi u inostranstvo, u Prag, gde je, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda.
Nakon očeve iznenadne smrti, u martu 1874, u svojoj dvadesetoj godini života doneo je odluku da prekine školovanje u Pragu zbog finansijskih teškoća i da ode u Ameriku.
U SAD je sledećih pet godina radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Nakon tri godine pohađanja večernjih kurseva, u jesen 1879. godine položio je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija koledžu u Njujorku.
Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija” kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova.
Godine 1912, Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog konzula u SAD. Ovu dužnost je obavljao sve do 1920. godine. Sa te pozicije on je mnogo doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD.
Ostali događaji na današnji dan:
1701 – U Nju Hejvenu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jel, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.
1789 – U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.
1806 – Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.
1831 – U atentatu je ubijen predsednik Grčke, Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt
liberalnih političara.
1835 – Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva (1871). Njegov bogati opus obuhvata sve vrste muzičkih dela od kojih je najpoznatija opera „Samson i Dalila”.
1854 – Rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike (1901) na Kolumbija univerzitetu. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi („Pupinovi kalemovi”) (1890), omogućio je telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu „Od iseljenika do pronalazača” dobio je 1924. Pulicerovu nagradu.
1892 – Rođen je Ivo Andrić, čije je delo donelo međunarodni ugled i priznanje jugoslovenskoj književnosti. Prvi je i do sada jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1961) („Ex ponto”, „Znakovi” „Na Drini ćuprija”, „Travnička hronika”, „Gospođica”, „Prokleta avlija”).
1915 – Nemačke i austrougarske trupe su u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.
1934 – U Marseju je ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat u kojem je poginuo i francuski ministar inostranih poslova Žan Luj Bartu, organizovali su lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga je Vlada Černozemski.
1944 – Počela je Treća moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Čerčil i lider SSSR Staljin
razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uređenju Evrope posle Drugog svetskog rata.
1962 – Uganda je stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963 – Više od 2.000 ljudi je poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana „Vajont” kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.
1967 – U Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto „Če” Gevara, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobljen, a potom ubijen.
1975 – Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1983 – U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno je 18 vladinih funkcionera Južne Koreje, među kojima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Juznokorejske vlasti su za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.
1992 – U pokušaju da spreči dalje razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru ove bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama (UNPROFOR) naloženo je da nadgledaju kako se zabrana poštuje.
1993 – U sukobima Muslimana i Hrvata u Mostaru srušen je Stari most, simbol grada, sagrađen u 16. veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod zaštitom UNESKO-a.
1997 – Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan „Paulina” pogodio meksičko letovalište Akapulko.
2001 – Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili su Nobelovu nagradu za fiziku. Oni su otkrili novo stanje materije, ultra-hladni gas (Boze-Ajnštajnova kondenzacija – BEC), čija primena otvara nove mogućnosti za razvoj precizne elektronike.
2002 – Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan je TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug, Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa.
2002 – Umro je jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih reditelja na ovim prostorima u domenu istorijske dokumentarne drame, koji se oprobao i u svim ostalim televizijskim žanrovima.
2004 – U Avganistanu su održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje, na kojima je pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.
