Njegova uloga se različito tumači: od teze da je bio izdajnik u službi okupatora, do teze da je u pitanju tragična figura - čovek koji je svesno žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko je to moguće, ublažio tragediju srpskog naroda.
Milan Nedić bio je general i predsednik vlade Srbije u Drgom svetskom ratu, pod okupacijom.
U međuratnom periodu nalazio se na mestu načelnika Generalštaba i ministra vojske i mornarice, a u vreme invazije Nemačke komandovao je Trećom grupom armija.
Njegova uloga se različito tumači u istoriografiji. Od teze da je bio izdajnik u službi okupatora, do teze da je u pitanju tragična figura – čovek koji je svesno žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko je to moguće, ublažio tragediju srpskog naroda.
Nesumnjivo je da su organi njegove vlade u najtežim uslovima zbrinuli one koji su umakli od hrvatskih ustaških zločina u „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj”, kao i sa drugih okupiranih teritorija, ukupno više stotina hiljada ljudi (samo sa „NDH” oko 600.000 odraslih i 86.000 dece). Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima koje je vodila Srbija 1912-1918 i iz njih je izašao kao veoma ugledan.
Prema zvaničnoj verziji, izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka 1946. godine.
Ostali događaji na današnji dan:
31. p.n.e. U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.
1666. Požaru koji je četiri dana harao Londonom skoro uništio grad. Stradale mnoge građevine, među njima katedrala Svetog Pavla.
1752. Na osnovu odluke parlamenta Velike Britanije, u toj zemlji i u njenim kolonijama Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio poslednji dan po Julijanskom kalendaru.
1807. Britanska mornarica bombardovala Kopenhagen kako bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.
1829. Sklopljen mir Rusije i Otomanskog carstva, Jedrenski mir, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u I srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.
1838. Rođena havajska kraljica Liliuokalani, poslednja suverenka Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.
1866. Na Kritu izbila pobuna protiv Turaka. Proglašeni ukidanje turske vlasti i ujedinjenje s Grčkom, ali autonomija uspostavljena tek 1897, uz intervenciju evropskih sila. Londonskim sporazumom 1913. Krit postao deo Grčke.
1872. U Hagu počeo V kongres I internacionale. Odlučeno da sedište Internacionale bude premešteno u SAD, gde su postojali uslovi legalnog delovanja. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876. doneta odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.
1898. U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičinera pobedile vojsku mahdista. Britanci potom zauzeli sve ključne strateške položaje u Sudanu.
1910. Umro francuski slikar Anri Ruso Carinik, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo cenjeno tek posle njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.
1930. Avionom „Znak pitanja”, francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont završili prvi neprekidan let između Evrope i SAD.
1937. Umro francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, inspirator i osnivač modernih olimpijskih igara, koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i institut u Lozani.
1945. Proglašena Demokratska Republika Vijetnam, s predsednikom Ho Ši Minom.
1945. Na palubi američkog ratnog broda „Misuri” u Tokijskom zalivu Japanci potpisali bezuslovnu kapitulaciju u II svetskom ratu.
1973. Umro britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, autor trilogije „Gospodar prstenova” i romana „Hobit”.
1989. Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija uhapsila više od 400 demonstranata.
1996. Vlada Filipina potpisala mirovni ugovor s muslimanskim pobunjenicima, posle 24 godine dugog građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, a tokom kog je poginulo 125.000 ljudi.
1996. Lideri Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, opozicionih stranaka, u Beogradu potpisali sporazum o formiranju koalicije Zajedno, koja je odnela pobedu na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana dotad neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.
2001. Na Kipru umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar. 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.
