U mladim godinama bio je na proveri u nekoliko engleskih klubova, ali ih nije zadovoljio. Zatim je 1985. godine postao fudbaler Njukasl junajteda. Bio je kapiten mlade ekipe Njukasla.
U prvom timu je nastupio u aprilu 1985. i imao je ukupno 197 nastupa i 25 golova za taj tim. Na kraju sezone 1987/88. proglašen je za najboljeg mladog igrača lige. Za njega su počeli da se interesuju veliki klubovi.
Obećao je Aleksu Fergusonu, da će preći u Mančester junajted, ali je prešao u Totenhem, nakon što je taj klub kupio kuću njegovoj porodici. U dve sezone i 75 nastupa postigao je 14 golova. Igrao je veoma dobro. U sezoni 1990/91 predvodio je Totenhem do finala FA kupa, postigavši 6 golova. Pre finala potpisao je za italijanski klub Lacio. Međutim u finalu se teško povredio. Osvajanje kupa pratio je iz bolnice. Propustio je celu sezonu 1991/92. Povreda se dodatno pogoršala, kada se dodatno povredio u incidentu u jednom noćnom klubu.
Nastupao je za Lacio od septembra 1992. do leta 1995. godine. U 47 nastupa dao je 6 golova. Igrao je promenljivo i zbog brojnih povreda, a nije se potpuno prilagodio italijanskom načinu života.
U leto 1995., prešao je u škotski Glazgov Rendžers. S njima je osvojio škotsko prvenstvo u sezonama 1995/96. i 1996/97. kao i dva škotska kupa. Proglašen je za igrača godine u izboru igrača i novinara. Dao je nezaboravan gol protiv Seltika i važan het-trik protiv Aberdina. Uvršćen je u Kuću slavnih Rendžersa 2006. godine, zajedno s Brajanom Laudrupom.
Kasnije je igrao za engleske klubove Midlzbro, Everton i Barnli s promenjivim uspehom, jer su ga mučili i lični problemi. Kratko je igrao za kineski klub Gansu Tianma i engleski nižerazredni Boston Junajted.
Bio je trener engleskog kluba Ketering Taun 2005. godine. Otpušten je nakon 39 dana, zbog problema s alkoholom.
Nakon završetka karijere, imao je problema s alkoholom. Bolovao je od bulimije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja i alkoholizma. Nekoliko puta je proveo noć u zatvoru, zbog incidenata. Razveo se sa ženom nakon dve godine braka. Pojavljivao se u nekoliko tv-emisija. Imao je hit pesmu 1990. godine. Kasnije je putovao na turneju sa grupom Ajron Mejden. Lečio se nekoliko puta od alkoholizma. U maju 2007. godine, primljen je u bolnicu nakon proslave 40. rođendana. Tokom rehabilitacije 2008. godine, tri puta mu je stalo srce pa su ga oživljavali. Bio je povređen u saobraćanoj nesreći 13. juna 2010., kada je na njegov auto naletela pijana žena. Ima sina iz prvog braka i usvojio je dvoje dece iz ženinog prvog braka. Kćerka koja se zove Bjanka Gaskojn je takođe medijska ličnost.
Ostali događaji na današnji dan:
1358. Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz
obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.
1564. Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin , vodja frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo “Temelji hrišćanstva” postalo je priručnik protestantske teologije.
1679. Engleski parlament usvojio je “Habeas Corpus Act”, zakon koji štiti gradjane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugradjeni su kasnije u ustav SAD.
1703. Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.
1806. Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.
1840. Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.
1860. Djuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.
1868. U Mostaru je rodjen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama “Ostajte ovdje”, “Emina”, “Veče na školju”. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista “Zora”, koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.
1878. Rodjena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan, začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.
1905. U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.
1909. Rodjen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (“Portreti srpskih vladara u srednjem veku”, “Stare srpske minijature”).
1910. Umro je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.
1923. Rodjen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer , jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973.
Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.
1937. U San Francisku je pušten u saobraćaj “Golden Gejt”, jedan od najvećih mostova u svetu.
1941. Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod “Bizmark”. Poginulo je oko 2.300 ljudi.
1942. U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.
1960. U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom
Girselom na čelu.
1964. Umro je indijski državnik Džavaharlal, prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.
1988. Sirijske trupe ušle su u južna predgradja Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe izmedju rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.
1992 U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene.
1993. U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.
1997. NATO i Rusija potpisali su “Osnivački akt o medjusobnoj saradnji”, kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.
1997. Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uredjuje status diplomatskih predstavništva.
1999. Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.
2001. U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.
2002. Na referendumu u Tunisu gradjani su se izjasnili za ustavne reforme na osnovu kojih predsednik Zine El Abidine Ben Ali može, praktično, da ostane doživotno na vlasti.
2006. U snažnom zemljotresu koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginulo je 5.782 osobe, a više od 130.000 ljudi ostalo je bez domova.
