Krajem 1980-ih, tokom svog rada u laboratoriji CERN, Ženeva u Švajcarskoj, Tim Berners-Li je kombinovanjem različitih tehnika usavršio ono što danas zovemo World Wide Web. Zbog toga, on se danas naziva ocem interneta.
World Wide Web je sistem koji omogućava linkovanje, pregledanje i sortiranje svih mogućih informacija preko računara povezanih sa telekomunikacijskim sistemima.
Za svoje zasluge, ovaj Britanac rođen 1955. godine u Londonu, a sada živi u SAD, odlikovan je i nagrađen plemićkom titulom od strane britanske kraljevske kuće.
Dobitnik je i nekoliko počasnih doktorata.
Prva veb stranica puštena je na mrežu 6. avgusta 1991. godine iz Cerna na granici sa Francuskom.
Izvorni kod Svetske mreže postao je dostupan na besplatnoj bazi 30. aprila 1993. godine. Dakle, od svog početka Svetska mreža je bila besplatna, kakva je i danas. Do kraja 1993. godine postojalo je 500 veb-servera i protok na vebu činio je jedan procenat na mreži, što je u tim početnim godinama bio značajan uspeh.
Sledeće godine, 1994., Berners-Li je osnovao W3C na Masačusets univerzitetu (MIT). Kako je sam rekao, cilj je bio da okupi kompanije koje su spremne da unaprede standarde Svetske mreže.
Interesantno je da je u članku Tajmsa iz 1999. godine, Tim Berners-Li uputio izvinjenje zbog kosih crta koje se moraju unositi prilikom surfinga na Svetskoj mreži. Kako je rekao u intervjuu, tadašnja tehnologija mu je dozvoljavala da napravi adrese bez kosih crta, ali ih je ipak stavio u prvobitnu verziju.
Ostali događaji na današnji dan:
632 – U Medini je umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na “Kuranu”. Sproveo je političko i versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.
1695 – Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens (Christiaan Huygens). Otkrio je 1655. Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti (Hajgensov princip) i konstruisao časovnik sa klatnom.
1809 – Umro je engleski političar i pisac Tomas Pejn (Thomas Paine), autor dela “Zdrav razum” i “Američka kriza” u kojima je podržao “Deklaraciju nezavisnosti” američkih kolonija.
1810 – Rođen je nemački kompozitor Robert Šuman (Schumann), jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma (“Koncert u a-molu za klavir i orkestar”, koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama).
1869 – Rođen je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright). Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal. Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel “Imperijal” u Tokiju.
1871 – Austrougarski car Franc Jozef I (Franz Josef) objavio je odluku o ukidanju Vojne krajine koja je sprovedena 1873. godine. Krajina je predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj, nakon uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije (1867), kada je uvedena opšta vojna obaveza, izgubila je vojni značaj.
1876 – Umrla je francuska književnica Žorž Sand (George), preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča (“Indijana”, “Lelija”, “Đavolja bara”, “Majstori trubači”, “Povest mog života”). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
1883 – Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, njenim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.
1916 – Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik (Francis Henry Compton Crick), dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.
1921 – Rođen je indonežanski general i diktator Suharto. Uz pomoć vojske 1967. je postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. je predšednik Indonezije do 1998. kada je pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira bio prinuđen da podnese ostavku.
1929 – Margaret Bondfild (Bondfield) je postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.
1940 – Nemačke krstarice “Šarnhorst” i “Gnajsenau” su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona “Glorijus” i razarače “Ardent” i “Akasta”. Poginulo je više od 1.500 ljudi.
1941 – Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.
1942 – Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.
1943 – Umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović (Mika Alas), osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije.
1946 – Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman (Hauptmann), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. (“Tkači”, “Pred zoru”, “Luda u Hristu Emanuel Kvint”, “Dabrovo krzno”, “Ifigenija u Delfima”).
1965 – Armija SAD u Južnom Vijetnamu je dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.
1986 – Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm (Waldheim) izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.
1993 – U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske (Bousquet), šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.
1995 – Grupa američkih marinaca uspešno je okončala akciju spašavanja kapetana Skota O’Grejdija (Scott O’Grady), čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.
1998 – Umro je nigerijski general Sani Abača (Abaća), a vlast je preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.
2001 – Briselski sud proglasio je krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među kojima dve opatice, zbog zločina pocinjenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio je krajem 2000. da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.
2001 – U jednoj školi u Ikedi (Japan) mentalni bolesnik usmrtio je nožem osam učenika, a 15 nastavnika i učenika ranio. To je najveće masovno ubistvo u toj zemlji od 1995. kada je od trovanja gasom u podzemnoj železnici u Tokiju 1995. umrlo 12, a hiljade osetilo poledice trovanja.
2004 – Predsednik Kine Hu Đintao doputovao je u posetu Poljskoj. To je prva poseta nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.
2006 – Francuskinja Rafaela le Guvelo (Raphaela le Gouvello) je prva osoba koja je prešla Indijski okean na dasci. Ona je provela 60 dana na specijalno dizajniranoj dasci, dugačkoj sedam metara.
2009 – Danci su se na referendumu izjasnili za promenu ustava koja će omogućiti da ženski naslednici krune imaju ista prava kao i muški nas lednici za dolazak na tron.
2010 – U predgrađu Zagreba ranjen je odbegli pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić. Na njega je pucao Miloš Simović, pripadnik istog klana. Oni su u odsustvu osuđeni na višedecenijske kazne zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Kalinića su hrvatske vlasti izručile Srbije, a Simović je uhapšen u pokušaju da ilegalno pređe iz Hrvatske u Srbiju.
