Na današnji dan u Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.

Stevan Sremac je počeo da piše relativno kasno. U trideset i trećoj godini života, 1888. godine, počeo je da objavljuje prozne hronike o ličnostima i događajima iz srpske prošlosti.

Realističku prozu počinje da piše tek posle dolaska u Beograd. Prvu realističku pripovetku objavio je 1893. godine pod naslovom „Božićna pečenica”, a potom slede „Ivkova slava” (1895), „Vukadin” (1903), „Limunacija na selu” (1896), „Pop Ćira i pop Spira” (1898), jedan o najboljih humorističkih romana u našoj književnosti i „Zona Zamfirova” (1906) najbolje komponovano Sremčevo delo.

Sremac je bio poznat kao „pisac sa beležnicom” – sva njegova dela nastala su na osnovu priča koje je čuo i zapažanja koje je sam zabeležio putujući kroz Srbiju. Zbog toga se njegove priče nalaze uvak na relaciji: Beograd-Niš-Vojvodina.

Steva Sremac je bio član Srpske kraljevske akademije.

Umro je u Sokobanji 1906. od trovanja krvi.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1221. Rođen je Alfonso X Učeni, kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.

1531. Mirom u Kapelu završen je drugi građanski rat u Švajcarskoj i rimokatoličke oblasti su priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.

1831. Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je u organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.

1883. Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko, osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je prekinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti predkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku.

1889. U Pale rojal salonu u San Francisku postavljen je prvi džuboks.

1891. Deodoroda Fonseka, vođa prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiljen je da napusti položaj.

1932. Spajanjem dva kraljevstva – Nejd i Hejaz, formirana je Kraljevina Saudijska Arabija sa kraljem Abdul Azir ibn Saudom.

1933. Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki, najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini 20. veka („Emanacije”, „Tužbalica za žrtve Hirošime”, „Muka po Luki”, opere – „Đavo iz Ludena”, „Kralj Ibi”).

1961. Dominikanska Republika je promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.

1971. Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN.

1976. Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1059. do 1969. („Kraljevski put”, „Ljudska sudbina”, „Iskušenje Zapada”, „Antimemoari”).

1980. Od zemljotresa koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo je 2.735 ljudi, a povređeno je više od 7.500.

1983. SSSR je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.

1989. Oko 300.000 ljudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu, zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovčkoj.

1995. Umro je francuski filmski režiser Luj Mal, jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog „novog talasa” („Ljubavnici”, „Lift za gubilište”, „Zaza u Metrou”, „Privatan život”).

1996. Oteti etiopski avion „Boing 767″, sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.

1999. Predsednik SAD Bil Klinton stigao je na Kosovo gde je posetio američku vojnu bazu „Bondstil” kod Uroševca i razgovarao sa predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Američki predsednik je zatražio od Albanaca da „oproste Srbima” i poručio im da je „vreme za borbu prošlo”.

2001. U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali poginuo je vođa vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.

2001. Tribunal u Hagu podigao je treću i najtežu optužnicu protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i Hercegovini. Milošević je ranije optužen za zločine na Kosovu i Hrvatskoj.

2002. Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali položio je zakletvu, čime je formalno označen povratak civilne vlasti posle trogodišnje vojne diktature.

2003. Pod pritiskom demonstranata i opozicije dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze podneo je ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za novog predsednika izabran je lider gruzijskog „Nacionalnog pokreta” Mihail Sakašvili.

2005. Pobedom na prvim posleratnim izborima u Liberiji bivša ministarka finansija Elen Džonson-Sirlif postala je prva žena ikada izabrana za predsednicu jedne afričke zemlje.

2009. Umro je Jang Hsiani renomirani knjiženi prevodilac kineske literature. Zajedno sa suprugom, Britankom Gledis Tejlor, preveo je kineske klasike, poput jednog od najčuvenijih romana iz 18. veka „San u crvenom paviljonu”. Njih dvoje su preveli i veliki broj stranih klasika na kineski jezik.