Bio je predsednik SAD od 1901. do 1909, čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države je preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

Teodor „Tedi” Ruzvelt je bio dvadeset šesti predsednik SAD (1901—1909). Izabran je u njujorško zakonodavstvo (1882), gde je postao republikanski vođa koji se suprostavavljao demokratskoj političkoj mašineriji. Posle političkih poraza i smrti supruge, otišao je u Dakotu da se bavi poljoprivredom. Vratio se u Njujork i služio u komisiji gradske službe (1889—1895) i kao šef gradskog odbora policijskih komesara (1895—1897). Budući pristalica Vilijama Makinlija, služio je kao podsekretar mornarice (1897—1898). Kada je izbio Špansko-američki rat, podneo je ostavku da bi organizovao konjičku jedinicu Grubi jahači. Vratio se u Njujork kao heroj i izabran je za guvernera 1899. Kao prvi republikanski potpredsednički kandidat, zauzeo je položaj kada je Makinli ponovo izabran, i postao predsednik posle Makinlijevog ubistva 1901. godine.

Jedna od njegovih ranih inicijativa bila je sprovođenje Šermanovog akta protiv trustiva da bi se sprečili poslovni monopoli. Osvojio je izbore 1904. pobedivši protiv kandidata Altona Parkera. Na njegovo podsticanje. Kongres je regulisao železničke stope i odobrio akt o ispravnoj hrani i lekovima i akt o inspekciji mesa (1906) radi zaštite javnog zdravlja. Stvarao je nacionalne šume i odvajao zalihe minerala, nafte i uglja za čuvanje.

Zajedno sa državnim sekretarom Elihuom Rutom objavio je tzv. Ruzveltov amandman Monroovoj doktrini, koji je potvrdio položaj SAD kao zaštitnika zapadne hemisfere. Za posredovanje u rusko-japanskom ratu dobio je Nobelovu nagradu za mir (1906). Osigurao je sporazum sa Panamom za izgradnju kanala. Odbivši da se ponovo kandiduje za predsednika obezbedio je nominaciju Vilijamu H. Tafta. Pošto je proputovao Afriku i Evropu, pokušao je da osvoji republikansku prededničku nominaciju 1912; kada je odbijen, organizovao je Progresivnu stranku i vodio politiku novog nacionalizma. Iako je izgubio na izborima, osvojio je 88 elektorskih glasova, što je najuspešnija kanditatura treće partije u XX veku. Tokom čitavog života bavio se pisanjem, objavljujući dela o istoriji, politici, putovanjima i prirodi.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1871 – Velika Britanija je anektirala dijamantska polja u Kimberliju u Južnoj Africi.
1918 – Britanske, francuske i italijanske snage porazile su u Prvom svetskom ratu austrijsku vojsku na italijanskom frontu.
1922 – Pod pritiskom fašističkog pokreta Benita Musolinija, italijanska vlada je podnela ostavku.
1935 – Pušten je u saobraćaj železničko-drumski „Pančevački most Kralja Petra II” na Dunavu kod Beograda.
1966 – Generalna skupština UN je oduzela Južnoj Africi mandat nad Jugozapadnom Afrikom (Namibija).
1971 – Kongo je promenio naziv države u Republika Zair.
1973 – Mirovne snage UN stigle su u Kairo da uspostave liniju razdvajanja između egipatskih i izraelskih snaga.
1978 – Egipatski predsednik Anvar el Sadat i izraelski premijer Menahem Begin dobili su Nobelovu nagradu za mir.
1991 – Sovjetska republika Turkmenistan je proglasila nezavisnost od Moskve.
1995 – U Beogradu je umro srpski književnik Slobodan Selenić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor na Fakultetu dramske umetnosti u Beogradu („Prijatelji sa Kosančićevog venca”, „Očevi i oci”, „Ubistvo s predumišljajem”).
1998 – Savet NATO odložio je na neodređeno vreme aktivirajuću naredbu o vojnoj intervenciji protiv ciljeva u SR Jugoslaviji, nakon što su srpske vlasti povukle vojsku na Kosovu u kasarne i smanjile policijske snage u toj pokrajini.
1998 – Gerhard Šreder je preuzeo dužnost kancelara Nemačke, nakon što je Helmut Kol, izgubivši na izborima, podneo ostavku.
1999 – Haljina, koju je holivudska zvezda Merlin Monro nosila dok je pevala „Happy Birthday, Mr. President” predsedniku DŽonu Kenediju, prodata je za 1,267.500 dolara, što je rekordna suma za deo odeće prodat na aukciji.
1999 – Naoružani napadači su upali u parlament Jermenije u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uključujući premijera Vazgena Sarksijana, predsednika parlamenta Karena Demirkijana, dvojicu njegovih zamenika i jednog ministra.
2000 – Zbog jake oluje, ronilačka ekipa nije uspela da uđe u podmornicu Kursk. Dan ranije su otkriveni dokazi da su 23 mornara preživela prvu eksploziju zbog koje je ova ruska atomska podmornica potonula 12. avgusta u Barencovom moru. Stručnjaci su procenili da mornari nisu mogli živeti duže od osam sati od početka ove katastrofe u kojoj je svih 118 članova posade izgubilo život.
2001 – Švedski dnevnik Ekspresen preneo je izjavu Kristera Petersona, koji je u nedostatku dokaza oslobođen optužbi za ubistvo švedskog premijera Ulofa Palmea 1986. godine, da on zapravo jeste ubio premijera. Peterson je umro 29. septembra 2004. od posledica moždanog udara.
2002 – Na predsedničkim izborima u Brazilu, pobedio je Luiz Inasio Lula da Silva. Da Silva je prvi brazilski predsednik levičarskog opredeljenja i predstavnik radničke klase.
2004 – Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila je da je tokom 2003. u prirodnim katastrofama poginulo 76.806 ljudi, što je tri puta više nego u prethodnoj, 2002. godini. Do porasta ljudskih žrtava došlo je zbog ekstremnih klimatskih promena u svetu.