Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su 'Da l' je moguće', 'Branka', 'Dotak'o sam dno života', 'Kafana je moja sudbina', 'Prokleta nedelja' itd.

Rođen u Aleksincu, ali se ubrzo sa roditeljima seli u Pečenjevce, rodno mesto svoga oca, u blizini Leskovca. Kao vrlo mlad je prešao u Leskovac zbog nezaposlenosti.

Četiri puta se ženio. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio sa rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara.

Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb i mleko. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Preminuo je 30. septembra 1991. godine u Beogradu, gde je i sahranjen na Centralnom groblju.

Na dvadesetogodišnjicu smrti u Gradskom parku u Leskovcu je otkriven njegov spomenik u prirodnoj veličini, a u selu Pečenjevce spomen ploča sa natpisom: „Dao sam vam svoju dušu…”.

Svoju pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspeha, ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 1980ih.

U većini njegovih pesama violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima dodatni duh daje njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.

Tomin veliki prijatelj Kemal Monteno je napisao pesmu o njemu, koju je Toma snimio, „Pesme moje”.

Njegov rođeni brat, Novica Zdravković, je takođe pevač narodne muzike.

Toma Zdravković se pojavljuje u ulozi pevača u dva filma (Balkan Ekspres 1983. i Bolje od bekstva 1993) i dve TV serije (Doktorka na selu 1982. i Bolji život 1987).

Ostali događaji na današnji dan:

1602. Rođen nemački fizičar i pronalazač Oto fon Girike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao eksperiment o vazdušnom pritisku.

1780. Velika Britanija objavila rat Holandiji pošto je utvrdila da holandski brodovi snabdevaju američke pobunjenike francuskim i španskim oružjem.

1818. Južnoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio nezavisnost Venecuele od Španije.

1847. Umro srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vujić, „otac” srpskog pozorišta, osnivač i direktor „Knjaževsko-serbskog teatra” u Kragujevcu 1833.

1863. Rođen srpski pisac, estetičar i književni kritičar Bogdan Popović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača „Srpskog književnog glasnika”. Znatno uticao na evropeizaciju srpske književnosti uoči Prvog svetskog rata. Objavio „Antologiju novije srpske lirike” i veći broj studija iz književnosti i umetnosti.

1873. Dva grada na desnoj i levoj obali Dunava, Budim i Pešta, spojeni u jedan i formirali mađarsku prestonicu Budimpeštu.

1894. Umro ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista XIX veka.

1910. Umro ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana ruske i svetske književnosti. Romanom „Rat i mir” stvorio tip romana „vremena i prostora”.

1914. Na Vrapčem brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu u Kolubarskoj bici poginuo srpski oficir Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji.

1917. U bici kod Kanbreja u Prvom svetskom ratu Britanci prvi put u borbu uključili tenkove. Tenk prvi put upotrebljen u bici na Somi 1916.

1923. Garet A. Morgan patentirao prvi automatski semafor.

1924. U Turskoj ugušena pobuna Kurda, čija je teritorija ugovorom u Lozani posle Prvog svetskog rata podeljena izmedju nekoliko država.

1925. Rođena ruska balerina Maja Pliseckaja, zvezda „Baljšoj teatra” gotovo pola veka. S 11 godina počela da igra u baletskom horu, 1943. postala solista, potom primabalerina, ostvarivši niz glavnih uloga u klasičnom i modernom baletu.

1945. U Nirnbergu pred Međunarodnim vojnim sudom počelo suđenje nacističkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kom je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle 10 meseci, 12 optuženih osuđeno na smrt, tri na doživotnu robiju, četiri na zatvor od 10 do 20 godina, a pet oslobođeno.

1945. Saveznička Kontrolna komisija dala dozvolu za preseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Mađarske u Zapadnu Nemačku.

1959. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

1959. U Štokholmu Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugalija i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju Evropskog udruženja slobodne trgovine.

1975. Umro španski diktator Fransisko Franko, koji je 36 godina diktatorski upravljao Španijom. Dva dana kasnije Huan Karlos postao kralj Španije.

1980. U Kini počelo suđenje „četvoročlanoj bandi”, koju je predvodila Đang Čing, udovica predsednika Mao Cedunga. Oni su optuženi za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije od 1966. do 1976.

1995. Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice, bivši komunista Aleksandar Kvašnjevski, pobedio dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.

1998. S kosmodroma u Bajkonuru Rusija lansirala prvi modul Međunarodne svemirske stanice, koji je koštao 60 milijardi dolara.

2001. Na opštim izborima u Danskoj socijaldemokrate prvi put posle 80 godina izgubile vlast. Pobedili liberali Andersa Foga Rasmusena.