Prve korake u svojoj muzičkoj karijeri Toše Proeski načinio je još u ranom detinjstvu kada je 1992. godine nastupio na dečjem festivalu Zlatno Slavejče sa pesmom „Jas i mojot dedo" ispevanom na vlaškom jeziku.

Svoju profesionalnu muzičku karijeru započeo je na festivalu “Melfest” 1997. godine na kom je pobediom izvodeći pesmu Yesterday od Bitlsa.

2000. godine Toše je učestvovao na “Skopje Festu” (od kada se bira makedonski predstavnik na Pesmi Evrovizije) sa pesmom “Solzi pravat zlaten prsten” koja je, i pored toga što je imala najviše glasova gledalaca, na kraju osvojila treće mesto, iza Karoline Gočeve i pobednika XXL.

U ovom periodu je počeo da snima pesme za svoj drugi album “Sinot Božji” koji je predstavljen u junu 2000. godine. Album je doneo veliki broj hitova, među kojima su “Nemir” (duet sa Karolinom Gočevom), “Vo kosi da ti spijam”, “Izlaži me ušte ednaš”, kao i “Iluzija” i “Tajno moja”, dve pesme koje je komponovao Kire Kostov, (sa potonjom je osvojio drugo mesto na festivalu “Sunčane skale” u Herceg Novom).

Srpska produkcijska kuća “BK Sound” je otkupila prava za izdavanje sledećeg Tošetovog albuma na prostoru bivše Jugoslavije, što mu je donelo Oskar popularnosti na prostoru bivših jugoslovenskih republika za 2000. godinu, kao i rasprodate karte za koncerte u Skoplju i Beogradu. 2001. godine Toše je sa nekoliko drugih makedonskih pevača, otpočeo turneju po Australiji.

Nakon što je uspostavio saradnju sa svojom novom menadžerkom Ljiljanom Petrović, Toše je snimio nov album u Atini.

Treći album pod imenom “Ako me pogledneš vo oči” je objavljen na makedonskom i srpskom jeziku. Usledio je period intenzivne promocija u Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj. U aprilu 2003. godine, Toše je pobedio na festivalu “Beovizija” sa pesmom “Čija si” (obradom pesme Despine Vandi Χριστούγεννα) koja je postala veliki hit u balkanskim državama.

Lista saradnika sadrži mnoga poznata imena kao što su Grigor Koprov, Phoebus, Željko Joksimović, Leontina Vukomanović, Marina Tucaković, Bora Đorđević, Miro Buljan, Antonija Šola i dr. Pobedio je na Beoviziji 2003. sa pesmom Čija si Leontine Vukomanović, sa kojom je postigao i znatan komercijalni uspeh.

Bio je predstavnik Makedonije na Pesmi Evrovizije 2004. u Istanbulu, Turska i osvojio je 14. mesto sa pesmom Life (Ангел си ти u izvornoj makedonskoj verziji).

Godine 2004. imenovan je za regionalnog Ambasadora dobre volje UNICEF-a. Tim povodom izdao je pesmu За овој свет (makedonski) i This World (engleski).

Album По тебе, mnogi smatraju jednim od najuspešnijih albuma balkanske muzičke scene. Singlovi sa ovog albuma su se mesecima plasirali na najvišim mestima na muzičkim vrh listama u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.

Njegovo izdanje Божилак je kompilacija od 14 izabranih tradicionalnih makedonskih pesama, a na albumu Tošeta prati i simfonijski orkestar.

Njegov poslednji album zove se „Igre bez granica” i pesme su ozbiljnije nego na prethodnim albumima. Od prepeva na ovom kompakt-disku nalaze se pesme „Feeling good”, „Nesanica” i „Ostala si uvijek ista”.

Većinu novih pesama napisala je glumica i pevačica iz Hrvatske Antonija Šola. Album je u prodaji od 1. avgusta 2007. godine.

Iste godine pripremao je svoj nastup na svetskom tržištu i vraćanje svog izvornog prezimena Proja, i izvornog imena Todor.

Toše Proeski je poginuo u saobraćajnoj nesreći u ranim jutarnjim časovima 16. oktobra 2007. godine na auto-putu E70 Zagreb—Lipovac, blizu mesta Nova Gradiška, koja se nalazi na oko 150 kilometara jugoistočno od Zagreb. Prema informacijama koje su stizale putem novinskih agencija, sumnja se da je uzrok nesreće bila neprilagođena brzina vozila.

U vozilu su se nalazili Georgij Georgijevski, Toše Proeski i njegova menadžerka Ljiljana Petrović. Veruje se da je Toše Proeski od siline udarca u kamion preminuo na licu mesta. Vozač Georgijevski je prošao sa težim telesnim povredama, dok je Ljiljana Petrović imala lakše telesne povrede.

Vlada Republike Makedonije poslala je specijalan helikopter koji je preneo posmrtne ostatke Tošeta Proeskog, a sreda, 17. oktobar, proglašen je Danom žalosti.

Toše Proeski je sahranjen u Kruševu uz najveće državne počasti. Ova nacionalna žalost može da se uporedi sa onom koja je vladala nakon pogibije predsednika Borisa Trajkovskog.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1579. -Severne nizozemske pokrajine Holandija, Zelandija, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel proglasile su Utrehtsku uniju radi suprotstavljanja španskoj vlasti. Unija se 1581. otcepila od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobila nezavisnost i potom prihvatila naziv Holandija prema najvećoj i najbogatijoj provinciji.

1759. -Rođen je škotski pesnik Robert Berns (Burns), poslednji veliki pesnik koji je pisao na škotskom dijalektu. Nastavio je i do savršenstva doveo tradiciju škotske narodne poezije (“Tam O’Šanter”, “Uprkos svemu”).

1831. -Poljski parlament (Sejm) proglasio je nezavisnost Poljske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poljskog prestola. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo priključen je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kralj Poljske. Rusi su u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut je ustav i raspušten Sejm.

1878. -U rusko-turskom ratu potopljen je turski brod nakon što su ga Rusi pogodili torpedom. To je bio prvi brod pogođen i potopljen tim podvodnim oružjem.

1882. -Rođena je engleska knjizevnica Adelina Virdžinija Vulf (Adeline Virginia Woolf), autor psiholoških romana u kojima je koristila tehniku unutrašnjeg monologa i “toka svesti”. Ubraja se među najbolje engleske romanopisce 20. veka. U nastupu depresije izazvane Drugim svetskim ratom, izvršila je samoubistvo 1941. (“Izlet na svetionik”, “Gospođa Delovej”, “Talasi”).1899. –

U Požarevačkom zatvoru je umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagić, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Bio je plodan i popularan pisac, a radovi objavljeni za njegovog života štampani su u 250.000 primeraka.

1904. -U Beogradu je počeo izlaziti dnevni list “Politika”, čiji je osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar.

1919. -Osnovana je Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija.

1924. -The first ever Winter Olympic games were held, in French alps

1924. -U francuskom gradu Šamoni otvorene su prve zimske Olimpijske igre.1942. –

Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD.

1947. -Umro je najpoznatiji američki gangster Al Kapone (Capone). Organizator podžemlja u Čikagu i šef jednog od najvećih gangsterskih gangova, bio je u zatvoru (1931-39) zbog utaje poreza.

1961. -Predsednik SAD Džon Kenedi (John Kennedy) održao je u Stejt departmentu u Vašingtonu prvu konferenciju za novinare koju je televizija prenosila uživo. Kenedi je odgovorio na 31 pitanje.

1971. -General Idi Amin je vojnim udarom oborio s vlasti predsednika Ugande Miltona Obotea i potom se proglasio za predsednika.

1978. -Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor poeme “Stojanka majka Knežpoljka”. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće “Prosveta”.

1983. -Kineske vlasti su preinačile u doživotnu robiju smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj (Zedong) udovici Đang Ćin (Jiang Ching).

1987. -Umro je istaknuti srpski slikar Predrag Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu kada je dobio “Gran pri”. Napisao je eseje “Između trube i tišine” i dramu “Zopir”.

1991. -Skupština (Sobranje) Makedonije, jedne od republika SFR Jugoslavije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti i platformu za pregovore o budućnosti Jugoslavije.

1996. -Parlamentarna Skupština Saveta Evrope primila je Rusiju u članstvo te organizacije i pored oštrih kritika zbog ruskog vojnog angažovanja u Čečeniji.

1997. -Od teških povreda zadobijenih prilikom pokušaja samoubistva 16. januara, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu umro je srpski književnik i bivši potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljević.

1999. -U seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji je pogodio regiju uzgajivača kafe, poginulo je oko 2.000 ljudi, a stotine hiljada ostalo je bez domova.

2000. -Pripadnici Sfora uhapsili su u Višegradu Mitra Vasiljevića optuženog za ratne zločine pocinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).

2002. -Umrla je Doroti Karington (91), britanska istoričarka, antropolog i književnica poznata po svojim knjigama o ostrvu Korzika gde je živela.

2004. -Beogradski dnevnik “Politika” proslavio je 100 godina postojanja.



loading...