Adrijana Lima je rođena 12. juna 1981. u Salvadoru, u pokrajini Baija u Brazilu. U jednom intervju u za 'Fashion TV', rekla je da ima afričke, indijske i švajcarske korene, ali u njenoj 'Maybeline' biografiji stoji da su njeni koreni francuski, portugalski, američki i karipski.
Adrijana je svoju karijeru započela kada je imala 15 godina, kada je pobedila na brazilskom izboru „Ford” modne agencije. Godine 1996. otišla je na svetsko takmičenje „Ford” supermodela, i završila je na fenomenalnom drugom mestu.
Tri godine kasnije, Adrijana se preselila u Njujork, gde je potpisala ugovor sa modnom agencijom „Elit”. Njena karijera je doživela vrtoglavi uspon, i Adrijana se ubrzo našla na naslovnim stranama magazina kao što su „Vog” i „Meri Kler”. Na revijama, nosila je modele poznatih kreatora kao što su Vera Vang, Đorđo Armani, Valentino i drugi. 2000. godine je reklamirala odeću marke „GUESS?”, a našla se i u knjizi „A second decade of Guess? Images” („Druga decenija ‘GUESS?’-a – slike”).
2001. godine, pojavila se u kratkom BMV filmu, „The Follow”, zajedno sa glumcima Mikijem Rurkom, Klajvom Ovenom i Forestom Vitakerom. Počela je intenzivno da gradi svoju karijeru, potpisavši ugovore za kozmetičku kuću „Maybelline” i marke odeće „bebe”, „Mossimo”, “BCBG”, i pojavljujući se na naslovnicama uglednih magazina poput „Harper’s Bazaar”, „ELLE”, „Vog”, „GQ”. Broj magazina „GQ”, koji je izašao u aprilu 2006, a na čijoj je naslovnici bila Adrijana Lima, bio je najprodavaniji broj magazine te godine. Takođe, 2005. se slikala za čuveni „Pireli” kalendar, a u Italiji je počela da reklamira mobilne telefone kompanije „Telecom Italia Mobile”, gde su je prozvali „Ketrin Zitom-Džouns Italije”.
Adrijana je verovatno najpoznatija po njenom radu za „Victoria’s Secret”. Prvi put se na „Victoria’s Secret” modnom šouu pojavila 1999. Njen najpoznatiji „VS” modni šou zasigurno je onaj 2003. godine, kada ga je otvorila. Pojavila se u nekoliko televizijskih reklama za pomenutu kuću, a najpoznatija je ona koju je uradila zajedno sa muzičkom zvezdom Bobom Dilanom u Veneciji. Trenutno je, u „VS” kolekciji, poznata kao “Anđeo”, i glavni je reklamer ovog brenda.
Takođe je zaštitno lice kozmetičkog giganta „Maybelline” iz Njujorka. U 2007. godini, ona je četvrta najplaćenija manekenka sveta, nakon Kejt Mos, Hajdi Klum i Žizel Bindšen, a ubraja se i u najlepše žene sveta.
Adrijana učestvuje u humanitarnoj akciji „Caminhos da Luz” („Putevi svetla”) u njenom rodnom gradu, gde potpomaže izgradnju kuća za siromašne i kupuje odeću siromašnoj deci.
Adrijana Lima tečno govori tri jezika – portugalski, engleski i španski jezik. U slobodno vreme, voli da čita romane svog omiljenog pisca, Gabrijela Garsije Markesa. Rekla je da se, kada je bila mlađa, stidela da bude u društvu momaka, i da se nije poljubila sve do 17. godine. U intervjuu za „GQ”, u aprilu 2006, rekla je da je još uvek devica. „Nameravam da ostanem nevina do braka”, rekla je. „Momci koji su sa mnom moraju to da prihvate, jer je to moj izbor”. „GQ” ju je tada proglasio „najpopularnijom devicom na svetu”.
Adrijana je porekla da je ikada bila verena sa rokerom Lenijem Kravicem, i dodala je da su oni samo prijatelji. U prošlosti je takođe bila povezivana sa mnogim poznatim ličnostima, kao što je igrač bejzbola Derek Džeter i Princ Venzeslaus od Lihtenštajna.
Adrijana se 2009. godine na Dan zaljubljenih udala za srpskog košarkaša Marka Jarića. Po njenom zahtevu, dobila je srpsko državljanstvo. U novembru 2009. je rodila ćerku Valentinu.
Ostali događaji na današnji dan:
1215 – Engleski kralj Džon prihvatio je, pod pritiskom plemstva, dokument Magna Carta Libertatum – temelj engleskog državnog uredjenja, simbol borbe protiv apsolutizma i jedan od najznačajnijih dokumenata britanske i evropske ustavne
istorije.
1467 – Umro je vojvoda od Burgundije Filip Dobri, osnivač Burgundije, države koja je u 15. veku bila rival Francuske, a od 1678. pripada Francuskoj.
1520 – Papa Lav X ekskomunicirao je Martina Lutera bulom u kojoj je osudio kao jeres Luterove teze o indulgencijama, o dogmama i uređenju katoličke crkve. Ideje o reformi crkve sistematizovane u 95 teza Luter je 1517. prikovao na vrata Dvorske crkve u Vitembergu, označivši početak raskola katoličke Evrope.
1843 – Rođen je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig, koji je, inspirišući se nacionalnim folklorom, afirmisao norvešku muziku u svetu.
1862 – Na Čukur-česmi u Beogradu turski vojnik ubio je srpskog dečaka što je izazvalo sukobe u gradu. Turci su potom sa beogradske tvrđave, gde je bio smešten njihov garnizon, bombardovali Beograd.
1882 – Rođen je rumunski general i državnik Jon Antonesku, diktator pronemačke vlade u Drugom svetskom ratu. Uveo je zemlju u Trojni pakt i priključio se napadu na ŠSR 1941. Osuđen je 1946. na smrt kao ratni zločinac i streljan.
1903 – Nakon ubistva Aleksandra Obrenovića u Majskom prevratu,Skupština Srbije izabrala je Petra Karađorđevića za kralja Srbije. Tokom njegove vladavine učvršćen je parlamentarizam i ubrzan privredni i kulturni razvoj zemlje. Povukao se s vlasti 22. juna 1914, a kraljevska ovlašećenja dobio je njegov drugio sin Aleksandar.
1904 – Više od hiljadu ljudi, većinom žena i dece, poginulo je blizu Njujorka u požaru koji je zahvatio brod „General Slokam”.
1907 – Počela je Druga haška mirovna konferencija, na kojoj su 44 države, uključujući Srbiju i Crnu Goru, usvojile 13 konvencija o zakonima i običajima ratovanja. Četvrtom konvencijom osnovan je Stalni arbitražni sud u Hagu.
1919 – Engleski piloti Artur Braun i Džon Olkok okončali su prvi direktni let preko Atlantika.
1920 – Italijanski inženjer, jedan od osnivača bežične telegrafije Đulielmo Markoni emitovao je u Engleskoj prvi muzički radio prenos u živo. Bila je to muzička numera čuvene australijske operske pevačice Neli Melba.
1940 – Nemačke trupe su probile Mažino liniju kod Sedana. Sistem utvrđenja dugačak 360 kilometara koji su Francuzi izgradili duž granice prema Nemačkoj između dva svetska rata, smatran je remek delom građevinarstva i fortifikacije.
1969 – Nakon povlačenja Šarla de Gola s političke scene, za predsednika Francuske izabran je Žorž Pompidu.
1975 – Košarkaši Jugoslavije postali su šampioni Evrope pobedom nad reprezentacijom SSSR u Beogradu.
1977 – Adolfo Suares i njegova koalicija Demokratskog centra pobedili su na prvim slobodnim izborima u Španiji nakon smrti Franciska Franka koji je diktatorski vladao od 1939.
1982 – Argentinske snage na Foklandskim ostrvima predale su se Britancima. Time je okončan rat u kojem je poginulo oko 1000 ljudi.
1988 – Pakistanski predsednik Zija ul Hak (Zia, Haq) objavio je da će islamsko šerijatsko pravo postati vrhovni zakon u Pakistanu.
1992 – Srpski književnik Dobrica Ćosić izabran je za prvog predsednika SR Jugoslavije. Za prvog premijera novoformirane države prethodnog dana izabran je američki biznismen srpskog porekla Milan Panić.
1992 – Parlament Japana je, prvi put od Drugog svetskog rata,odobrio angažovanje japanskih vojnika u inostranstvu.
1994 – Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose,potvrđujući dogovor o međusobnom priznanju i pomirenju nakon vekovnih sukobljavanja Jevreja i rimokatolika.
1995 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o proširenju snaga UN u Bosni trupama za brza dejstva, sastavljenih od 12.000 francuskih, britanskih i holandskih vojnika. Rusija i Kina su se uzdržale od glasanja.
1996 – Umrla je američka pevačica Ela Ficdžerald, „kraljica džeza”, čuvena po „skat” dijalozima sa velikim džez muzičarima Armstrongom, Elingtonom i Bejzijem.
2000 – U pokušaju atentata u Budvi je lakše ranjen Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, u to vreme jedne od najvećih opozicionih političkih stranaka u Srbiji.
2000 – Rimsko-katolički biskup, Augustin Misago, optužen za saučesništvo u masakru više od pola miliona stanovnika Ruande 1994. i genocid, oslobođen je optužbi i pušten na slobodu.
2001 – Kraj Petrovog Sela kod mesta Kladovo otkrivena je masovna grobnica u kojoj je zakopano oko 30 tela za koja se pretpostavlja da su žrtve rata na Kosovu u prvoj polovini 1999.
2001 – Šangajska petorka – Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan su nakon prijema Uzbekistana u članstvo preimenovali svoju organizaciju u Šangajska Organizacija za saradnju (SCO),regionalnu organizaciju za borbu protiv islamskog militarizma.
2003 – Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji.
2003 – Umro je američki glumac Hjum Kronin čija je karijera na Brodveju i u Holivudu trajala preko šest decenija. Na filmu je debitovao ulogom u Hičkokovom filmu „Senka sumnje” 1943, a zapažene uloge imao je u filmovima “Poštar uvek zvoni dvaput”,„Dvanaest ljutih muškaraca” i „Čaura”.
