Alesandra je rođena u Erešimu u Brazilu, 11. aprila 1981. godine. Alesandra je imala samo osam godina kada je odlučila da želi da bude top-model, nakon što je na naslovnoj strani nekog magazina videla Karen Mulder. Rekla je: 'Želim da budem kao ona'.
Krenula je na časove manekenstva sa 12 godina, a kao četrnaestogodišnjakinja plasirala se među 20 finalista na takmičenju modela u Brazilu. Ambrozio je uvek bila nesigurna zbog svojih velikih ušiju i sa 11 godina imala je operaciju kako bi povukla svoje uši nazad, ali je nakon 2 godine došlo do komplikacija. Godine 2006. pojavila se u Šouu Tajre Benks, gde je rekla da je operacija bila loše iskustvo i da ju je obeshrabrila od ponovnih pokušaja neke plastične operacije.
Tajra Benks ju je opisala kao „budućnost sveta mode”. Ambrozio je najpoznatija po svojoj saradnji sa modnom kućom Viktorijas sikret i bila je prvi model linije „PINK”. Ambrozio je trenutno jedan od „anđela” kuće Viktorijas sikret i glavno lice engleske kuće Nekst.
Pored modelinga, Alesandra je ambasador Nacionalnog udruženja za borbu protiv multiple skleroze. Alesandru je sajt namenjen muškarcima AskMen.com proglasio drugom najlepšom ženom 2008. godine.
Alesandra i kalifornijski biznismen Džejmi Mejzur su 24. avgusta 2008. dobili svoje prvo dete, kćerku po imenu Anja Luiz Ambrosio Mejzur.
Kako bi ostala u formi, vežba sa svojim brazilskim trenerom radeći jednu posebnu vežbu, mešavinu sambe, kapoire i aerobika.
Ostali događaji na današnji dan:
1227. Umro je Džingis-kan, mongolski vojskovodja i osnivač mongolske države.
1514. Umro je Donato Bramante, italijanski arhitekt. Poslednjih petnaest godina života proveo je radeći za pape Aleksandra VI i Julija II. Njegovo delo imalo je presudan uticaj na arhitekturu visoke renesanse.
1689. Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranski i Meri II. Za vreme njihove vladavine doneto je nekoliko važnih odredaba i zakona – Deklaracija prava, Akt tolerancije…
1713. Utrehtskim mirom okončan je “rat za špansko nasledje”. Nizom ugovora, koje su 1713, 1714. i 1715. potpisale Engleska, Francuska, Holandija, Savoja, Portugal i Pruska preuredjena je mapa Evrope, a Španija je prinudjena da za vladare prihvati francuske Burbone.
1755. Rodjen je Džejms Parkinson, britanski lekar koji je otkrio Parkinsonovu bolest.
1814. Postignut je sporazum u Fontenblou prema kojem je Napoleon Bonaparta abdicirao i bio prognan na ostrvo Elba. Na prestolu ga je
zamenio Luj XVIII.
1842. Beogradski trgovci braća German završili su gradnju prve srpske ladje “Knez Mihailo”. Majstori iz Carigrada počeli su gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe – na njemu je bilo mesta za 18 topova.
1894. Uganda je postala britanski protektorat.
1899. SAD su od Španije preuzele Filipine.
1919. Osnovana je Medjunarodna organizacija rada sa sedištem u Ženevi.
1945. Američke trupe osvojile su u Drugom svetskom ratu nemačke gradove Esen i Vajmar i oslobodile koncentracioni logor Buhenvald.
1948. Počela je izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save – Novi Beograd.
1952. Krvavim vojnim pučem vlast u Boliviji preuzeo je Nacionalni revolucionarni pokret.
1961. U Jerusalimu je počelo sudjenje bivšem funkcioneru nacističke Nemačke Adolfu Ajhmanu (Eićman) za ratne zločine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu.
1973. Nacistički lider Martin Borman zvanično je proglašen mrtvim i skinut sa liste traženih ratnih zločinaca u SR Nemačkoj.
1977. Umro je francuski pisac Žak Prever “pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće”, autor čuvene “Barbare”, veoma popularan medju mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) “Obala u magli”, “Hotel Sever”, “Deca raja” i “Ljubavnici iz Verone”.
1979. U glavni grad Ugande Kampalu ušle su trupe Tanzanije i snage opozicije u egzilu, okončavši osmogodišnju vladavinu
diktatora Idija Amin Dade. Idi Amin je pobegao u Libiju.
1984. Konstantin Černjenko izabran je za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.
1985. Umro je predsednik Albanije Enver Hodža. Kao neprikosnoveni komunistički lider od završetka Drugog svetskog rata do smrti, bio je pristalica staljinističkog kursa.
1991. Savet bezbednosti UN objavio je formalni kraj Zalivskog rata uz obećanje Iraka da će platiti ratnu štetu i uništiti oružje za masovno uništavanje.
1999. Indija je uspešno isprobala raketu dugog dometa tipa “Agni”, sposobnu da nosi i nuklearne projektile.
1999. U Beogradu je ubijen novinar Slavko Churuvija, vlasnik listova “Dnevni telegraf” i “Evropljanin”. Ubistvo nije razjašnjeno.
2001. Škotska kompanija “”PPL Terapeitiks Pielsi”, koja je 1996. stvorila prvog kloniranog sisara – ovcu Doli, saopštila je da je proizvela pet kloniranih prasića.
2002. U sedištu UN u Njujorku zvanično je osnovan stalni Medjunarodni sud za ratne zločine, nakon što je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je ovaj sud uspostavljen.
2002. Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije i haški optuženik Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo na ulazu u zgradu Skupštine SR Jugoslavije.
2003. Sfor je u Tuzli (BiH) uhapsio Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH iz Srebrenice i izručio Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za ratne zločine nad srpskim civilima u istočnoj Bosni, od početka rata do 1993. godine. Oridh je 30. juna 2006. osudjen na dve godine zatvora, ali je dve godine kasnije Apelaciono veće preinačilo tu presudu i oslobodilo ga krivice.
