Na svet je došla u selu Belanovici kod Ljiga. Bila je hapšena, maltretirana, poslata u logor in a kraju – streljana.
Posle završene male mature, Drinka je upisala Učiteljsku školu u Beogradu, ali je iz nje bila izbačena jer je pripadala krugu revolucionarne omladine i bila članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Potom je prešla u Užice, gde je 1937. godine završila tamošnju Učiteljsku školu. Tokom školovanja u Užicu, takođe je učestvovala u radu revolucionarne omladine.
Kada je u jesen 1938. godine na gradilištu železničke pruge Kuršumlija-Priština, inženjer Vojo Jeremić formirao prvu partijsku ćeliju, na osnovu odobrenja Mesnog komiteta KPJ za Niš, Jeremić je u partijski rad uključio i Drinku, jer je već bila član KPJ. Krajem 1939. godine, u Kuršumliji je održana Partijske konferencije, kojoj su prisustvovali Milinko Kušić i Svetozar Vukmanović, a na kojoj je Drinka govorila o kulturno-propagandnom radu.
Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, Drinka je ostala u Kuršumliji. Posle nemačkog napada na Sovjetski Savez, 22. juna, otpočela su masovna hapšenja komunista. U prvoj grupi komunista u Kuršumliji, među kojima je bio i Nikodije Stojanović Tatko, bila je uhapšena i Drinka. Uz pomoć, jednog policajca, koji je bio simaptizer Komunističke partije, Sreten Mladenović Mika, sekretar Okružnog komiteta KPJ za Niš, uspeo je da oslobodi Drinku iz zatvora.
Ubrzo po puštanju iz zatvora, Drinka je bila ponovo uhapšena, i s grupom ostalih zatvorenicika, poslata kamionom u pravcu Niša. Uz put je na jednoj krivini uspela da pobegne – iskočivši iz kamiona u pokretu. Nemci su pucali za njom, ali je ona uspela da stigne na planinu Jastrebac, u Štab Topličkog partizanskog odreda.
Krajem avgusta 1941. godine, Štab odreda dobio je zahtev Okružnog komiteta KPJ za Niš da Drinka pređe u okupirani Niš, zbog preuzimanja rada partijske tehnike Komiteta.
Drinka je ilegalno živela u okupiranom Nišu sve do aprila 1942. godine, kada je bila uhapšena. Početkom aprila, Gligorije Diklić i Vasilije Buha su bili uhapšeni, ali su tokom sprovođenja u policiju uspeli da pobegnu. Gligorije je tada otišao u ilegalnu partijsku tehniku i zamolio Drinku da ode i kod jedne drugarice i nabavi mu ilegalnu legitimaciju sa kojom bi napustio Niš. Dok je bila u potrazi za legitimacijom, na ulici ju je prepoznao jedan trgovac iz Kuršumlije, i prijavio je četnicima Koste Pećanca. Četnici su je uhvatili i odveli je u Upravu policije, gde su je tokom saslušavanja podvrgli batinama.
U drugoj polovini aprila 1942. godine Drinku su prebacili u Beograd, u Specijalnu policiju, gde su nastavili saslušavanje i batinanje. Pošto od nje ništa nisu mogli ništa da saznaju, poslali su je u Banjički logor. Tu se srela sa mlađom sestrom Darinkom Darom, koja je bila uhapšena aprila iste godine, ali na drugom delu Srbije. Dara je bila kurir Glavnog štaba NOV i PO Srbije, poznata po nadimku „Plava Vera”.
Obe sestre Pavlović streljane su u maju 1943. godine na stratištu u Jajincima. Drinka je streljana 14, a Darinka 25. maja. Odlazeći na streljanje, 14. maja tešila je drugarice iz logora i molila ih da je neispraćaju sa suzama. Streljana je zajedno sa Jelenom Ćetković, Olgom T. Jovanović, Olgom M. Jovanović, Slavkom Đurđević-Đuričić, Kristinom Kovačević i drugim logorašicama.
Posle oslobođenja, u rodnom selu Belanovici sestrama Pavlović je podignut zajednički spomenik, a Drinkino ime u Beogradu nose – osnovna škola, u Kosovskoj ulici i Dom za decu bez roditeljskog staranja, u ulici Koste Glavinića.
Ostali događaji na današnji dan:
1598 – Rođen je španski slikar Fransisko de Surbaran, čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza, predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV (1638), a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.
1659 – Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat između dve zemlje započet 1635.
1867 – Rođena je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri, prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeći sa suprugom Pjerom na istraživanju radioaktinosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supružnici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom, a
1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.
1875 – Britanski istraživač Vernej Kameron stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.
1879 – Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštejn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom, isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.
1913 – Rođen je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. („Stranac”, „Kuga”, „Mit o Sizifu”, „Pisma nemačkom prijatelju”, „Pobunjeni čovek”).
1917 – U Petrogradu je pod vođstvom vođe boljševika Vladimira Iljiča Lenjina počela Oktobarska socijalistička revolucija. Crvena garda zauzela je sve značjane punktove u gradu, srušena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.
1944 – Frenklin Rozevelt izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.
1946 – Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.
1956 – Tokom Suecke krize, Generalna skupština UN izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.
1972 – Ričard Nikson izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.
1973 – SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.
1987 – U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba, predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.
1990 – Meri Robinson je, na prvim predšedničkim izborima posle 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.
1992 – Umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih godina XX veka nazvanog „Praško proleće”, promoter „socijalizma sa ljudskim likom”. U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačkog parlamenta.
2000 – Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi.
2001 – Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela je zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.
2002 – Na referendumu na Gibraltaru, većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izazvalo zastoj u pregovorima između Londona i Madrida.
2004 – Umro je južnoafrički scenarista Gibson Kente (72), osnivač pozorišta Crnaca, koji je otvoreno priznao da ima AIDS.
2007 – U Briselu je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren. Pregovori sa EU trajali su dve godine, uključujući i jednogodišnji prekid.
