Elizabet Blekvel bila je prva žena lekar u SAD i prva registrovana u Medicinskom Registru Velike Britanije. Bila je prva identifikovana žena koja je diplomirala medicinsku školu, pionir u obrazovanju žena u medicini i isticala se u pokretu za prava žena.
Elizabet Blekvel rođena je u Bristolu i provela detinjstvo u kući u Vilsonu. Bila je treća od devetoro dece Samjuela Blekvela i njegove žene Hane (rođena Lejn). Blekvelovi su mogli da priušte obrazovanje za njihove brojne sinove i takođe verovali da bi i njihova ćerka mogla da dobije isto obrazovanje.
Dok je odrastala, Blekvelova je izgubila šest sestara i dva brata. Jedne noći, kada je Elizabet imala jedanaest godina, požar je uništio posao njenog oca. Godine 1832. porodica je emigrirala u SAD. Blekvelovi su bili veoma religiozni i verovali su da su svi ljudi jednaki pred Bogom. Zbog svog verovanja, bili su protiv ropstva. Samjuel je video priliku koja mu je omogućula da otvori refinerije u Ohaju u kojoj robovi ne bi želi šećer, pa su se Blekvelovi preselili u Sinsatiju. Tri meseca nakon preseljenja, Samjuel je umro od bilijarne groznice.
Nakon smrti oca, Blekvelova je preuzela očevu karijeru u Kentakiju, da bi mogla da plati medicinsku školu. Bilo joj je neprijatno da vodi posao. Postala je aktivna u pokretu za borbu protiv ropstva, baš kao i njen brat Henri Braun Blekvel (koji je oženio Lusi Stoun). Drugi brat, Samjuel Čarls Blekvel oženio se sa Antonaetom Braun, veoma važnog člana borbe za prava žena. Godine 1835. otišla je u Ešfild, u Severnoj Karolini.
Pohađala je Ženevski Medicinski Fakultet u Njujorku. Ona je tamo prihvaćena – navodno zbog toga što je fakultet predložio svim studentima da glasaju, a studenti su mislili da je njen zahtev bio prevara – i hrabra predrasuda nekih profesora i učenika da treba da završi svoju obuku.
Dana 11. januara 1849, Blekvelova je postigla medicinski stepen u SAD i diplomirala 23. januara 1849.
Zbog zabranjene prakse u većini bolnica, savetovana je da ode u Pariz, ali je morala da nastavi svoju obuku kao studira da postane babica, a ne lekar. Dok je bila tamo, njena obuka je prekinuta jer je dobila ozbiljnu infekciju oka, gnojnu upalu očiju, od bebe koju je lečila. Morali su hirurški da joj odstrane oko i zamene ga staklenim okom. Zbog ovog gubitka nadala se da će postati hirurg.
Godine 1857. Blekvelova, njena sestra Emili i doktorka Mari Zarkzevska osnovale su sopstvenu ambulantu, Njujoršku ambulantu namenjenu lečenju siromašnih žena i dece. Tokom Američkog Građanskog rata, Blekvelova je obučila mnoge žene da budu medicinske sestre i poslala ih u Vojsku Unije (engl. Union Army). Mnoge žene su bile zainteresovane za obuku u tom trenutku. Blekvelova se vratila u Englesku 1853. gde je pohađala Bedforski koledž za žene godinu dana.
Ostali događaji na današnji dan:
1014. Umro danski kralj Svend I koji je 1002, posle pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.
1194. Nemački kralj Henrik VI oslobodio, uz veliku otkupninu, engleskog kralja Ričarda I Lavlje Srce kog je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.
1591. U nemačkom gradu Torgau osnovana Nemačka protestantska liga.
1809. Rođen nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, istaknut predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao u 9. godini, u 15. napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za “San letnje noći”.
1830. Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.
1867. Princ Mucuhito postao, u 14. godini, japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan modernizovan, privredni razvoj naglo ubrzan i zemlja od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.
1881. Potpisan ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železniče pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo sa beogradske železničke stanice u septembru 1884.
1915. U Sarajevu obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika, nadvojvodu Franca Ferdinanda.
1917. SAD u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom posle saopštenja Berlina da će početi neograničen podmornički rat.
1919. U Parizu održana prva sednica Lige naroda, devet dana po osnivanju te organizacije.
1924. Umro američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.
1943. Britanski avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.
1945. Američki avioni u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele Manilu od Japanaca.
1958. Potpisan sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.
1969. Palestinski nacionalni kongres izabrao Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.
1973. U Južnom Vijetnamu na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.
1977. Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu ubile šefa privremene vojne vlade Etiopije, generala Teferija Bentija i njegove najbliže saradnike.
1981. Gro Harlem Bruntland posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu-premijera Norveške.
1989. Umro američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetes, vodeći predstavnik “njujorške škole” nezavisne produkcije.
1994. Predsednik SAD Bil Klinton ukinuo trgovinski embargo Vijetnamu, uveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima dve zemlje.
1995. NATO održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.
1996. U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo više od 300 ljudi.
1996. Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno 10 brigadnih i 3 divizijska glavna štaba.
1998. Američki vojni avion “EA-6B”, leteći prenisko, udario u kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala sa visine od 200 metara poginulo svih 20 ljudi.
2000. Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR na Kosovu ubijena 2 Srbina, u sukobima ruskih pripadnika KFOR sa Albancima ranjeno više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kom je stradalo 9 osoba, zahvatio severni deo Kosova.
