Na današnji dan rođena je velika engleska književnica Virdžinija Vulf. U psihološkim romanima koristila je tehniku unutrašnjeg monologa i toka svesti. Ubraja se u najbolje engleske romanopisce XX veka.
Virdžinija Vulf je bila engleska književnica, jedna od ključnih autorki narativnog modernizma i osnivačica feminističke književne kritike.
Ocena dela Virdžinije Vulf nije laka zbog više činilaca, a najvažniji su politički i društveni: njeni su romani i kritički tekstovi doživeli snažno osporavanje posle rata, pa je bila žestoko kritikovana kao snobovska plava čarapa, a njen fikcionalni svet kao sredstvo zadovoljavanja sopstvene egocentrične senzibilnosti bez većeg opšteljudskog značaja.
Klatno se zanjihalo u suprotnom smeru u 70-ima, kada je na talasu feminizma ponovo potvrđena kao velika književnica, no uglavnom kao preteča feminističke ideologije.
Posle svih poricanja i uzdizanja, izgleda da je postignut kakav-takav konsenzus: Virdžinija Vulf nije među najvećima, ali je svakako jedan od velikih inovativnih pisaca 20. veka, dosega ostvarenja većeg od, recimo, Hemingveja ili Pasternaka (uz napomenu da su svaka ovakva upoređenja nužno sporna).
Kao „najengleskiji” engleski moderni pisac, ostavila je nesporna remek-dela u nekoliko romana, dve ili tri knjige kritika i eseja, te u velikom dnevniku.
Izvršila je samoubistvo 1941. godine.
Ostali događaji na današnji dan:
1579. Severne nizozemske pokrajine Holandija, Zelandija, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel, proglasile Utrehtsku uniju radi suprotstavljanja španskoj vlasti. Unija se 1581. otcepila od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobila nezavisnost i potom prihvatila naziv Holandija, prema najvećoj i najbogatijoj provinciji.
1759. Rođen škotski pesnik Robert Berns, poslednji veliki pesnik koji je pisao na škotskom dijalektu. Nastavio i do savršenstva doveo tradiciju škotske narodne poezije.
1831. Parlament Poljske proglasio nezavisnost Poljske i zbacio ruskog cara Nikolaja I sa prestola Poljske. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo, 1815. priključen Rusiji, a ruski car postao i kralj Poljske. Rusi u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut ustav, parlament raspušten.
1878. U rusko-turskom ratu potopljen turski brod, pošto su ga Rusi pogodili torpedom. Prvi brod pogođen i potopljen tim oruđem.
1882. Rođena engleska književnica Adelina Virdžinija Vulf. U psihološkim romanima koristila tehniku unutrašnjeg monologa i toka svesti. Ubraja se u najbolje engleske romanopisce XX veka. Izvršila samoubistvo 1941.
1899. U požarevačkom zatvoru umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagić, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Radovi objavljeni za njegova života štampani u 250.000 primeraka.
1904. U Beogradu počeo da izlazi dnevni list Politika. Osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar.
1919. Osnovana Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija.
1924. U francuskom gradu Šamoniju otvorene Prve zimske olimpijske igre.
1942. Tajland u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD.
1947. Umro najpoznatiji američki gangster Al Kapone. Organizator podzemlja u Čikagu i šef jednog od najvećih gangsterskih gangova, bio u zatvoru od 1931. do 1939, zbog utaje poreza.
1961. Predsednik SAD Džon Kenedi u Stejt departmentu održao prvu konferenciju za novinare koju je prenosila televizija. Kenedi odgovorio na 31 pitanje.
1971. General Idi Amin vojnim udarom oborio predsednika Ugande Miltona Obotea i potom se proglasio za predsednika.
1978. Umro srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio direktor Drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće Prosveta.
1983. Vlasti Kine preinačile smrtnu kaznu, izrečenu istog dana 1981, Mao Cedungovoj udovici Đang Ćin, u doživotnu robiju.
1987. Umro srpski slikar Predrag Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Međunarodnu reputaciju stekao 1937. na izložbi u Parizu, kada je dobio Gran pri. Pisao eseje i drame.
1991. Skupština Makedonije usvojila deklaraciju o nezavisnosti i platformu za pregovore o budućnosti SFRJ.
1996. Parlamentarna Skupština Saveta Evrope primila Rusiju u članstvo te organizacije i pored oštrih kritika zbog ruskog vojnog angažovanja u Čečeniji.
1997. Od teških povreda zadobijenih u pokušaju samoubistva 16. januara, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu umro srpski književnik i bivši potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljević.
1999. U seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji su pogodili regiju uzgajališta kafe, poginulo oko 2.000 ljudi, na stotine hiljada ostalo bez domova.
2000. Pripadnici SFOR-a u Višegradu uhapsili Mitra Vasiljevića, optuženog za ratne zločine u ratu u Bosni i Hercegovini.
2002. Umrla Doroti Karington, britanska istoričarka, antropologinja i književnica, poznata po knjigama o ostrvu Korzika, gde je živela.
