Šarlota Bronte je bila engleska spisateljica, i najstarija od tri sestre Bronte čiji su zajednički radovi postali sam krem engleskog literarnog klasičnog dela
Šarlota Bronte je rođena u Torntonu u Jorkširu. Engleska, kao treće od šestoro dece. Avgusta 1824, Šarlota je sa još tri svoje sestre poslata na školovanje u „Daughters’ School“, za koju kažu da je uticala na predstavljanje Lowood škole u njenom delu Džejn Ejr.
Loše uslove je Šarlota uspela da izdrži i preživi, ali je uticalo na njeno zdravlje što na fizičkom, tako i na psihičkom preživljavajući smrt njenih dveju starijih sestara, Marije (rođene 1814) i Elizabet (rođene 1815), koje su umrle od tuberkuloze godine 1825. ubrzo posle napištanja škole.
Kući, preživela deca – Branvel, Emili, i Ana – su bile inspirisane očevom bibliotekom opremljenom piscima kao što su Volter Skot, Lord Bajron, 1001 noć itd. Zajedno su počeli izmišnjati priče i nepoznata kraljevstva.
Maja 1846, Šarlota, Emili, i Ana izdaju kolekciju poezije pod pseudonimom. Uprkos činjenici da knjiga nije privukla neku posebnu pažnju (prodate su samo dve kopije) sestre su nastavile da pišu svoja sledeća dela. Šarlota je nastavila pod svojim imenom ‘Currer Bell’ kada je izdala svoja dva prva romana.
Njena dela su poprilično kritikovana. Dosta se spekulisalo u ono vreme da li je Currer Bell stvarno bio muško ili žensko.
Šarlotin brat, Branvel, jedini sin u porodici, umire od hroničnog bronhitisa izazvanog pićem, u septembru 1848, mada je Šarlota bila ubeđena da je za njegovu smrt kriva tuberkuloza. Emili i Ana obe umiru od tuberkuloze decembra 1848. i maja 1849,.
Šarlota i njen otac su sada ostali sami. Zbog uspeha njenog romana Džejn Ejr, izdavači je ubeđuju da poseti London, gde će otkrizti svoj pravi identitet gde će se početi kretati u malo većim društvenim slojevima, sprijateljivši se sa tadašnjim velikim engleskim piscima. Uprkos svemu nikad nije napustila Havort više od par nedelja.
Juna 1854, Šarlota se udaje za Artura Bela Nikolsa, očevog pomoćnika. Ona umire devet meseci kasnije tokom svoje prve trudnoće. Na sertifikatu umrlice, piše kao uzrok smrti tuberkuloza, ali danas se pojavđuju i dokazu da je možda umrla i od tifusa. Šarlota je sahranjena ispred crkve „St. Michael“ u Havortu u Engleskoj.
Ostali događaji na današnji dan:
753 p.n.e Romul, prema istoričaru Marku Terentiju Varonu, osnovao Rim.
1142. Umro francuski filozof i teolog Pjer Abelar. Kao zastupnik laičke nauke i antičke filozofije verovao u ljudski razum i poricao crkvene dogme. U književnosti poznat po ljubavnim pismima Eloizi.
1509. Umro engleski kralj Henri VII, osnivač dinastije Tjudor. Njegovim dolaskom na presto 1485. okončan četrdesetogodišnji rat dinastija Lankaster i Jork, “Rat dve ruže”.
1699. Umro Žan Rasin, francuski pesnik.
1816. Rođena engleska književnica irskog porekla Šarlota Bronte.
1828. Rođen francuski teoretičar umetnosti i filozof Ipolit Ten, član Francuske akademije od 1878. Kao teoretičar francuskog naturalizma, uticao na Emila Zolu i čitavu generaciju pisaca koja je s naučno-ekperimentalnim pretenzijama pristupala književnosti.
1836. Teksašani porazili Meksikance u bici kod San Hasinta, što je omogućilo nezavisnost Teksasa, koji je 1845. ušao u sastav SAD.
1856. Australija prva u svetu uvela osmočasovni radni dan.
1882. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena prva srpska opereta “Vračara” Davorina Jenka, autora srpske himne “Bože pravde”.
1910. Umro američki pisac Mark Tven.
1915. Rođen američki filmski glumac meksičkog porekla Entoni Kvin, dobitnik dva “Oskara” za filmove “Viva Zapata” i “Žudnja za životom”. Proslavio se i filmom “Grk Zorba”.
1918. Poginuo nemački pilot Manfred fon Rihtofen, Crveni Baron, u Prvom svetskom ratu oborio 80 aviona.
1926. Rođena Elizabeta II, kraljica Velike Britanije od 1952.
1941. Šefovi diplomatija Nemačke i Italije Joahim fon Ribentrop i grof Galeako Ćano u Drugom svetskom ratu dogovorili se o podeli Jugoslavije na nemačko i italijansko područje.
1945. Poslednje nemačke trupe povukle se iz Bolonje.
1945. Sovjetska armija ušla u predgrađe Berlina.
1946. Umro engleski ekonomist Džon Mejnard Kejnz, poznat po delu “Opšta teorija zaposlenosti, kamata i novca” koje je donelo radikalan preokret u ekonomskoj teoriji.
1960. Prestonica Brazila premeštena iz Rio de Žaneira u Braziliju.
1967. Vojnim pučem u Atini uspostavljen režim “grčkih pukovnika” koji su sedam narednih godina sprovodili vojnu diktaturu.
1971. Umro Fransoa Divalije, Papa Dok, predsednik Haitija od 1957. Diktatorski režim održavao uz pomoć gangsterske milicije “Tonton Makut”.
1993. Vrhovni sud Bolivije na 30 godina zatvora osudiuo bivšeg diktatora Luisa Garsiju Mesu zbog masovnih ubistava i kršenja Ustava.
1996. Koalicija levog centra “Maslinovo drvo” pobedila na izborima u Italiji. To je prva pobeda levice u Italiji od Drugog svetskog rata.
1997. Prvi kineski vojnici ušli u Hongkong u okviru priprema za prelazak te britanske kolonije 1. jula pod suverenitet Kine.
1999. U vazdušnim napadima NATO na Jugoslaviju pogođeni poslovna zgrada “Ušće” u Novom Beogradu i Žeželjev most na Dunavu u Novom Sadu.
2000. Parlament Rusije ratifikovao rusko-američki Sporazum o ograničavanju nuklearnog naoružanja, START 2.
2003. U Francuskoj u 70. godini umrla Nina Simon, američka džez-pevačica. Bila izvrstan pijanista i borac za prava crnaca.
2003. Kapetan Jugoslovenske narodne armije Miroslav Radić dobrovoljno se predao srpskim vlastima i 17. maja izručen Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za ratne zločine u Vukovaru, s Miletom Mrkšićem i Veselinom Šljivančaninom.
