Indira Prijadaršini Gandi rođena je 19. novembra 1917. u mestu Alahabadu, kao jedino dete Džavaharlala Nehrua, kasnije prvog indijskog premijera. Diplomirala je na Univerzitetu Visva-Bharati u Bengalu, a takođe je studirala i na univerzitetu u Oksfordu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Od rane mladosti aktivna je u omladinskim, studentskim i ženskim ogranizacijama. Godine 1938. pridružila se Nacionalnoj kongresnoj stranci i postala aktivna u pokretu za indijsku nezavisnost. Godine 1942. udala se za Feroza Gandija, pariskog novinara, koji je takođe bio aktivni član stranke. Uskoro nakon toga Britanci su uhapsili oboje po optužbi za protivdržavnu delatnost, te su proveli 13 meseci u zatvoru. Kada je Indija stekla nezavisnost 1947. godine i Nehru zauzeo premijersko mesto, Indira je postala njegova službena domaćica. Nehru joj se često obraćao za savete po pitanju nacionalnih problema, a ona ga je pratila i na putovanjima u inostranstvo.
Godine 1955. izabrana je u izvršno telo Kongresne stranke (Radni komitet), postajući tako samostalna nacionalna politička figura. Godine 1959. postala je predsednik stranke na period od godinu dana. Godine 1962. za vreme Kinesko-indijskog pograničnog rata koordinirala je aktivnosti civilne odbrane. Nakon smrti njegog oca u maju 1964. Gandi je postala ministar informacija i portparol u vladi Lala Bahadura Šastrija. Boraveći na toj dužnosti povećala je vreme emitovanja radijskog i televizijskog programa, omekšala cenzuru i odobrila projekat planiranja porodice preko televizijskih obrazovnih emisija. Kada je u januaru 1966. Šastri iznenada preminuo Indira ga je, nakon kratkog prelaznog perioda, nasledila na premijerskom mestu, a naredne godine je izabrana na rok od pet godina za premijerku u parlamentu u kojem je Kongresna stranka imala većinu. Na izborima 1971. bila je čelna osoba stranke i osvojila na nacionalnim izborima ubedljivu većinu glasova. Godine 1975. optužena je za manji izborni prekršaj za vreme izborne kampanje održane 1971. godine. Ostajući neokaljana u toj aferi, optužila je deo svoje stranke da je pokušava ukloniti sa položaja, i umesto podnošenja ostavke u državi proglasila 26. juna 1975. godine vanredno stanje, sve dok indijski Vrhovni sud nije odbacio optužbe upućene protiv nje.
Što je duže boravila na vlasti, Indira je sve više mnoge aspekte javnog života u Indiji stavljala pod svoj strogi nadzor. Mnogi su u tim njenim potezima videli uticaj njenog politički neiskusnog mlađeg sina Sandžaja, kome se Indira sve više obraćala za pomoć. Nadajući se kako će tako pokazati javnu podršku svom režimu, organizovala je u martu 1977. godine opšte izbore. Međutim ne samo da nakon proglašavanja izbornih rezultata Indira Gandi više nije bila premijerka, već nije izabrana ni za zastupnicu u indijski parlament, a Kongresna stranka je doživela strašan poraz.
Na izborima u maju 1980. je Indira Gandi priredila spektakularni povratak i oformila većinsku vladu. Nakon što je Sandžaj poginuo u avionskoj nesreći iste godine u junu, počela se sve više oslanjati na svog starijeg sina Radživa Gandija, videvši u njemu svog naslednika. Dana 31. oktobra 1984, nakon što je ugušila pobunu Sika, smrtno ju je ranio Sik koji je bio pripadnik garde zadužene za njenu sigurnost. Na jednom od predizbornih skupova u istočnoj državi Orisa, Indira Gandi je izjavila da bi bila spremna da umre služeći svojoj zemlji. „Kad bih umrla u službi nacije, bila bih ponosna na to. Svaka kap moje krvi, sigurna sam u to, doprineće rastu ove nacije, njenom izrastanju u snažnu i dinamičnu naciju.”[1] Nakon ovog atentata, Radživ Gandi je vršio dužnost premijera sve do 1989. godine. On je ubijen u jeku predizborne trke u Madrasu 21. maja 1991. godine.
Ostali događaji na današnji dan:
1600. Rođen engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina izazvala građanski rat rojalista i parlamentaraca. Posle pobede vojske Parlamenta pod vođstvom Olivera Kromvela kralj osuđen na smrt i 1649. pogubljen.
1711. Rođen Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Autor prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta.
1809. U bici kod Okane 30.000 Napoleonovih vojnika porazilo 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila celu Andaluziju, izuzev lučkog grada Kadisa.
1828. U 31. godini od tifusa umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma. Njegov bogat opus nastao između 1810. i 1828, i sadrži gotovo sve muzičke vrste, među kojima su najpoznatije solo-pesme.
1885. U srpsko-bugarskom ratu srpska vojska teško poražena u bici kod Slivnice.
1888. Rođen kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927.
1916. Srpske i ruske jedinice u Prvom svetskom ratu oslobodile Bitolj od Bugara.
1942. Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i opkolile Šestu i Četvrtu oklopnu nemačku armiju.
1944. Predsedništvo AVNOJ, na svojoj prvoj sednici u Beogradu, donelo odluku da Josipu Brozu Titu bude dodeljen naziv narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja dodeljen Josipu Brozu 1972, a treći 1977.
1946. U Parizu otvorena prva konferencija UNESKO.
1977. Predsednik Egipta Anvar el Sadat doputovao u mirovnu misiju u Izrael kao prvi arapski lider koji je posetio tu zemlju. Poseta izazvala oštre proteste Palestinaca.
1984. U Meksiko Sitiju u eksploziji gasa i požaru poginulo više od 550 osoba, povređeno više od 4.200.
1988. U Beogradu na Ušću održan najveći u nizu mitinga koje je tadašnji predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević organizovao tokom godine širom Srbije. Skupu od oko milion ljudi Milošević se obratio pozivajući ih na odbranu „srpskih nacionalnih interesa”.
1990. Lideri NATO i Varšavskog pakta potpisali sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja i objavili da je okončan „hladni rat” dva vojna bloka.
1994. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio rezoluciju kojom je odobrena upotreba vazdušnih snaga NATO na teritoriji Krajine u Hrvatskoj, u zonama pod zaštitom UN.
1995. Bombaš-samoubica uleteo kamionom sa eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu. U eksploziji poginulo 16, povređeno više od 60 osoba.
1996. Okupljanjem 35.000 ljudi u Nišu počeli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija „Zajedno”. Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak međunarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodana Miloševića da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije od ukidanja komunizma na prostoru bivše Jugoslavije.
1996. Tokom prvog, istorijskog susreta pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra u Vatikanu poglavar rimokatoličke crkve prihvatio poziv da poseti komunističku Kubu.
1998. Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno počeo postupak impičmenta protiv šefa države, treći u istoriji SAD.
2000. Na hiljade Španaca se okupilo oko grobnice generala Franciska Franka u mestu Vale de los Kaidos kako bi obeležilo 25-godišnjicu diktatorove smrti.
