Jedna od najvećih soprana u istoriji opere rođena je na današnji dan 1923. godine.
Pravo ime bilo joj je Marija Sesilija Sofija Ana Kalogeropulos.
Karijeru je započela 1947. godine. Sa ogromnim uspehom nastupala je na najvećim svetskim operskim scenama. Sugestivna gluma i glas velikog raspona neobične boje i izuzetne topline doneli su joj svetsku slavu.
Poslušajte njenu priču:
Ostali događaji na današnji dan:
1254 – Kralj Sicilije Manfred pobedio je u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.
1547 – Umro je španski osvajač Ernan Kortes koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner “Nove Španije” je postao 1522.
1804 – Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu za cara Francuske.
1805 – Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao “bitka triju careva”, sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
1823 – Predsednik SAD Džejms Monro objavio je u američkom kongresu dokument (Monroova doktrina), kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom “Amerika Amerikancima”, dobila jako nacionalno obeležje.
1848 – Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I.
1852 – U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.
1859 – Rođen je francuski slikar Žorž Sera, osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.
1859 – Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom, što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65).
1901 – Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.
1942 – Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.
1950 – Odlukom UN bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
1954 – Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.
1971 – Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.
1971 – Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.
1972 – U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.
1982 – Hirurg Vilijam de Vris implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, živeo je s tim srcem 112 dana.
1990 – Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.
1994 – Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Poginulo je oko 140 ljudi.
1998 – Pripadnici međunarodnih snaga u Bosni (Sfor) uhapsili su u Bijeljini Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Krstić je 2. avgusta 2001. osuđen na 46 godina zaatvora za genocid nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. Žalbeno veće Haškog tribunala ukinulo je 19. aprila 2004. godine prvostepenu presudu i pravosnažno osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida, umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.
2000 – U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikari grafičar Milan Mića Popović.
2001 – Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.
2003 – Tribunal u Hagu izrekao je kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru Vojske Republike Srpske koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 Muslimana u Srebrenici u leto 1995. godine.
2004 – U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki.
2004 – Umrla je Dejm Ališja Markova, jedna od najslavnijih balerina dvadesetog veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.
2009 – Umro je kompozitor i producent Aron Šreder, autor hita Elvisa Prisllija “It’s Now or Never”. Komponovao je više od 2.000 pesama među kojima je još nekoliko “kralja rokenrola” kao što su “Stuck on You” i “A Big Hunk O’Love”.
