Marijini roditelji su iz Belorusije, ali su 1986. godine, pre nuklearne katastrofe u Černobilju odlučili da se presele u Rusiju. Šarapova je u četvrtoj godini počela da igra tenis. U šestoj godini, uočila ju je Martina Navratilova, koja je preporučila njenim roditeljima da počne ozbiljno da trenira.
Među mnogim uspesima, posebno se ističe osvojen turnir u Vimbldonu, 21. juna 2004. godine, kao i osvojeno Otvoreno prvenstvo SAD septembru 2006, ali i podatak da je, u dva kratka perioda, bila prva na svetskoj rang listi teniserki (od 22. avgusta 2005. do 28. avgusta 2005, i od 12. septembra 2005. do 23. oktobra 2005.)
26. januara 2008. je osvojila Otvoreno prvenstvo Australije, pobedivši srpsku teniserku Anu Ivanović u finalu. Nakon povlačenja prve teniserke sveta Žistin Enan u maju 2008. godine, Šarapova je 19. maja 2008. ponovo zauzela prvo mesto na VTA listi, koje je izgubila na Rolan Garosu.
Časopis „Pipl” (engl. People) ju je 2005. godine svrstao u 50 najlepših poznatih ličnosti na svetu. Snimila je i brojne reklame.
U karijeri je 12 puta igrala protiv teniserki koje su bile prve na VTA listi. Šest puta je pobedila, šest puta izgubila. Osvojila je pet od šest turnira na kojima je pobedila prvu teniserku sveta.
Ostali događaji na današnji dan:
1587. Engleski gusar, a kasnije i admiral, ser Fransis Drejk, ušao je u luku Kadiz i potopio špansku flotu.
1588. Umro je Paolo Veroneze, jedan od najznačajnijih slikara Venecijanske škole u 16. veku.
1689. U Rimu je umrla švedska kraljica Kristina Augusta. Kraljica je postala 1632. u osmoj godini, a abdicirala je 1654. zbog tajnog prelaska u rimokatoličku veru koja je u Švedskoj bila zabranjena.
1713. Rimsko-nemački car Karl VI izdao je statut porodice Habzburg “Pragmatična sankcija” da bi osigurao presto za ćerku Mariju Tereziju.
1775. Porazom britanske vojske kod Leksingtona i Konkorda počeo je američki rat za nezavisnost od Velike Britanije. Kongres SAD objavio je istog dana 1783. završetak rata.
1824. Engleski pesnik Džordž Gordon Bajron umro je od malarije u Grčkoj, gde je učestvovao u borbi Grka za oslobodjenje od Turaka (“Čajld Herold”, “Kain”, “Manfred”, “Don Žuan”).
1839. Potpisan je Londonski sporazum kojim su evropske države priznale nezavisnost Kraljevine Belgije.
1867. Turski izaslanik predao je na Kalemegdanu knezu Mihailu Obrenoviću ključeve Beograda i drugih srpskih gradova iz kojih se povukla turska posada. Kao simbol osmanske suverenosti nad Srbijom ostala je turska zastava, uz srpsku, na zidinama Beogradske tvrdjave.
1881. Umro je engleski političar i državnik Bendžamin Dizraeli. Bio je lider konzervativaca 1868. i premijer dva puta – 1868 i 1874-80.
1882. Umro je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin, autor teorije o evoluciji živih bića koju je objavio u knjizi “Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja”.
1906. Umro je francuski fizičar i hemičar Pjer Kiri, jedan od utemeljivača nauke o radioaktivnosti. Sa suprugom Marijom Kiri-Sklodovskom i Anrijem Bekerelom podelio je 1903. Nobelovu nagradu za fiziku.
1911. U Portugalu je odvojena crkva od države.
1921. Stupio je na snagu zakon o podeli Irske na Republiku Irsku i Severnu Irsku, koja je ostala pokrajina Velike Britanije.
1932. Vlada Kraljevine Jugoslavije donela je Zakon o zaštiti zemljoradnika kojim je proglašen šestomesečni moratorijum na dugove i obustavljena prisilna zaplena imovine. Oko 709.000 seljaka dugovalo je sedam milijardi dinara, mahom lihvarima i trgovcima.
1943. Počeo je ustanak Jevreja u Varšavi, koji je, uz više hiljada žrtava, ugušen 16. maja. Nemački nacisti su tokom borbi potpuno razorili i spalili Varšavski geto, a 58.000 ljudi poslato je u koncentracione logore.
1945. Američke trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su nemački grad Lajpcig.
1951. U Londonu je održano prvo takmičenje za mis sveta. Pobedila je mis Švedske.
1960. Prvi predsednik Južne Koreje, Singman Ri povukao se sa vlasti pod pritiskom studentskih protesta širom zemlje zbog izbornih prevara.
1967. Umro je nemački državnik Konrad Adenauer, jedan od osnivača i lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) posle Drugog svetskog rata, kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. godine.
1975. Indija je lansirala prvi veštački satelit.
1984. Lansiran je prvi kineski telekomunikacioni satelit.
1993. Više od 80 pripadnika jedne američke verske sekte, uključujući njihovog vodju Dejvida Koreša, ubili su federalni agenti kad su – posle 51 dana opsade – upali u sedište sekte u teksaškom gradu Vako.
1994. U Francuskoj je na doživotnu robiju osudjen nacistički ratni zločinac iz Drugog svetskog rata Pol Tuvije.
1995. Od eksplozije automobila bombe u devetospratnoj zgradi federalnih institucija u Oklahoma Sitiju (SAD) poginulo je 168, a više od 400 ljudi je ranjeno. Napad je izvršio bivši američki vojnik Timoti Mekvej nad kojim je 2001. izvršena smrtna kazna.
2002. U svojoj vili u Italiji umro je norveški antropolog, naučnik i istraživač Tor Hejerdal koji se proslavio kada je na splavu Kon-Tiki 1947. prešao pacifik.
2003. Somalijski predsednik Dahir Rijali Kahin proglašen je pobednikom prvih višestranačkih predsedničkih izbora u toj zemlji. On je dobio samo 80 glasova više od svog protivnika.
2004. Umro je Britanac Noris Makverter koji je sa svojim bratom blizancem Rosom 1955. osnovao “Ginisovu knjigu rekorda”.
