U Galeriji savremene umetnosti u Zagrebu 1974. godine ona je pred publikom uzimala tablete za lečenje akutne šizofrenije, želeći da dovede svoje telo u nepredvidljiva psiho-fizička stanja.

Studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, a svoje postdiplomske studije kompletirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, a zatim je predavala na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu.

U Njujorku osnovala je Nezavisnu performans grupu, jedan forum za aktuelnu performans umetnost gde želi da radi sa izabranim mladim umetnicima i umetnicama.

Marina od 1975. godine živi u Amsterdamu, gde je 1987. godine kupila kuću, ali je više vremena provela putujući po svetu i na izložbama.

U jesen 2005. godine preselila se iz Amsterdama u Njujork, kada se i udala za italijanskog skulptora Paola Kanevarija.

Bodi-art u koje je Marina počela da ispituje granice psiho-fizičke izdržljivosti, vezuju se za festival u Edinburgu 1973. godine. Performans sa dvadeset noževa bio je prvi u nizu deset akcija nazvanih „Ritmovi” i Marina je tada sebi prvi put nanela lakše telesne povrede. Noževe je koristila tako što ih je brzo zabadala između prstiju, a kad god bi pri brzini zasekla prst uzimala bi drugi nož. Njena ideja bila je da ritam udaraca tako uskladi da uvek unapred zna kada će nož dodirnuti njenu kožu.

U Galeriji savremene umetnosti u Zagrebu 1974. godine ona je pred publikom uzimala tablete za lečenje akutne šizofrenije, želeći da dovede svoje telo u nepredvidljiva psiho-fizička stanja (grčenje mišića, gubljenje orijentacije). Nakon toga, slično dejstvo je želela da oseti pod dejstvom fizičkih sila.

U poslednjoj akciji iz serije „Ritmova”, Marina Abramović je odlučila da se suoči sa smrću.

Na poziv Studija Mora u Napulju, ona izvodi „Ritam o” 1975. godine koji je mogao da se ostvari samo uz saradnju sa publikom. Pre početka performansa, Marina je ostavila uputstvo posetiocima: „Na stolu se nalaze predmeti (žileti, noževi, pištolj) koje možete upotrebiti na meni, ja sam objekt. Akcija će trajati šest časova. Svu odgovornost za vaše ponašanje preuzimam na sebe.”

Sve je te večeri počelo pitomo. Neko ju je okrenuo u krug. Neko ju je dodirnuo na dosta prisan način. Ali trećeg sata stvari su počele da se menjaju. Publika je počela da se transformiše i na kraju je izbila tuča između onih koji su je štitili i onih koji su je povređivali.

U periodu između 1976. i 1988. godine sa Ulajom (Uve Lajsipen) kojeg je upoznala i koji je bio rođen istog datuma kao i ona, putuje po svetu.

Prvih pet godina stanovali su u automobilu a performanse, koji su im bili jedini izvor prihoda, radili su spontano. Od 1980. godine pa sve do 1983. boravili su u pustinjama Australije, u Sahari i pustinji Gobi. Kraj putovanja, ali i njihove ljubavi bio je Kineski zid.

Za oboje bilo je to mesto apsolutne esencije, novi spiritualni svet. U performansu „Hod po velikom zidu” 1988. oni su pešice krenuli sa različitih krajeva te građevine i za tri meseca prešli 2000 kilometara, kako bi se tačno određenog datuma, prema dogovoru, sastali u jednoj tački zida. Taj susret je bio rastanak ovog umetničkog dueta.

Marina Abramović je ponovo radila sama.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1700. U bici kod Narve, švedske trupe kralja Karla XII pobedile nadmoćniju rusku vojsku Petra I. U bici poginulo oko 10.000 Rusa i 600 Šveđana. Na isti dan 1718, Karlo XII, simbol nacionalnog junaštva, poginuo u napadu na Norvešku.
1835. Rođen američki pisac Semjuel Lenghorn Klemens, poznat kao Mark Tven, jedan od najvećih humorista svetske književnosti.
1838. Meksiko objavio rat Francuskoj. Francuska tri dana ranije okupirala grad Vera Kruz.
1853. Rusija u Krimskom ratu uništila tursku flotu u bici kod crnomorske luke Sinope.
1872. U Glazgovu odigrana prva fudbalska utakmica dve reprezentacije, Engleske i Škotske. Meč završen rezultatom 0:0.
1874. Rođen engleski državnik Vinston Lenard Spenser Čerčil, premijer Velike Britanije od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955, vođa Konzervativne stranke od 1940. Kao jedan od velikih protagonista pobede nad fašističkim silama, učestvovao na svim važnim savezničkim konferencijama. Autor zapaženih književno-publicističkih dela, za „Memoare iz Drugog svetskog rata” 1953. dobio Nobelovu nagradu za književnost.
1900. Umro engleski pisac irskog porekla Oskar Vajld. Njegovo demonstrativno kršenje viktorijanskih društvenih konvencija završilo dvogodišnjom kaznom zatvora zbog homoseksualizma. Umro u egzilu u Parizu u bedi i nemilosti. Stogodišnjica njegove smrti svečano obeležena u Londonu u Vestminsterskoj opatiji, u Parizu, Dablinu i Njujorku.
1939. Više od 20 sovjetskih divizija napadom na Finsku počelo sovjetsko-finski tzv. zimski rat, okončan mirovnim ugovorom u martu 1940. Finska prinuđena da se odrekne Karelijske prevlake i grada Viborga, na istoku zemlje.
1939. Streljan mađarski revolucionar Bela Kun, jedan od osnivača Komunističke partije Mađarske i vođa revolucije 1919. Uhapšen u staljinističkim čistkama i na montiranom procesu u SSSR-u osuđen na smrt. Rehabilitovan 1956.
1955. Umro jugoslovenski kompozitor Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu. Spojio elemente muzičkog folklora pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom.
1957. U Beču umro srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, autor žanr-scena i velikih kompozicija iz srpske istorije. Posle 1906. stekao evropsku slavu slikajući portrete vladara i aristokrata.
1967. Aden, Južni Jemen i Južnoarapska Federacija stekli nezavisnost posle 128 godina britanske kolonijalne vladavine i formirali Narodnu Republiku Južni Jemen. Na isti dan 1970, država preimenovana u Narodnu Demokratsku Republiku Jemen.
1975. Afrička država Dahomej promenila naziv u Narodna Republika Benin.
1995. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio odluku da 31. januara 1996. bude okončana troipogodišnja mirovna misija u Bosni i Hercegovini.
1996. Oko 150.000 ljudi protestovalo ulicama Beograda zbog poništenja izborne pobede opozicione koalicije Zajedno na lokalnim izborima.
1996. Vlada i pobunjenici u afričkoj državi Sijera Leone potpisali sporazum o okončanju šestogodišnjeg građanskog rata.
1999. Putnički brod s 302 putnika prevrnuo se blizu istočne obale Kine. Nesreću preživele 22 osobe.
2000. U Pjongjangu se sreli rođaci iz Severne i Južne Koreje koji su gotovo 50 godina bili razdvojeni.
2002. Turska ukinula 15 godina dugo vanredno stanje na jugoistoku države, završena era sukoba turskih snaga i kurdskih separatista, tokom koje je poginulo oko 30.000 osoba.
2003. Umrla Amerikanka Gertruda Ederli, prva žena koja je, 1926, preplivala Lamanš.
2004. Filipine pogodila snažna oluja tokom koje su sravnjena tri obalska grada. U višednevnim vremenskim nepogodama poginulo više od 840 osoba.
2005. Džon Sentamu, poreklom iz Ugande, jedan od lidera borbe protiv rasizma, formalno inaugurisan kao prvi britanski nadbiskup crnac.
2006. Haški tribunal osudio bivšeg generala Vojske Republike Srpske Stanislava Galića na doživotni zatvor zbog kampanje artiljerijskih i snajperskih napada na Sarajevo od 1992. do 1994.