Često je igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je glumila uz Ljubišu Samardžića.
Najpoznatije uloge Milena Dravić ostvarila je u filmovima „Kozara”, „Ljubavni život Budimira Trajkovića”, „Rad na određeno vreme”, „Moj tata na određeno vreme”, „Sekula se opet ženi”, „Nije lako sa muškarcima” i „Zona Zamfirova”.
Poznata je još i kao učiteljica iz kultne serije „Priče iz Nepričave”, Natalija iz „Policajca sa Petlovog brda”, zatim kao „Vukosava Petrović” i Spomenka iz TV–komedija „Pozorište u kući i Lud”, zbunjen, normalan.
Sa suprugom Draganom Nikolićem je od 1972. do 1974. vodila popularni šou program „Obraz uz obraz”. Milena je često igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je glumila uz Ljubišu Samardžića.
Ostali događaji na današnji dan:
1511. Papa Julije II osnovao je Svetu ligu između Aragonije,Venecije i Papske države sa ciljem da odbrani jedinstvo crkve, ali i da istera Francuze iz Italije.
1713. Rođen je francuski filozof i pisac Denis Didro,predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske „Enciklopedije” („Razgovor Dalambera i Didroa”, „Misli o tumačenju prirode”, „Dalamberov san”, „Žak fatalista”, „Ramoov sinovac”).
1796. Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, koji je završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara.
1864. Rođen je francuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom izumeo postupak snimanja u prirodnim bojama.
1880. Umro je francuski kompozitor nemačkog porekla ŽakOfenbah, koji je izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao je oko 100 muzičkih dela od kojih su najpoznatije operete „Plavobradi”, „Orfej u paklu”, „Lepa Jelena” i opera „Hofmanove priče”.
1908. Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.
1910. Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II proglašena republikom pod predsednikom Žuakimom Teofilom Fernandešom Bragom.
1915. Snažnom artiljerijskom vatrom duž celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju.
1938. Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavkui otišao u izbeglištvo, nakon što je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast ustupljena Hitlerovoj Nemačkoj.
1954. Velika Britanija, SAD, FNR Jugoslavija i Italija su potpisale Londonski sporazum o ukidanju Slobodne zone Trsta i dodeli zone B i manjeg dela zone A Jugoslaviji, a većeg dela zone A sa gradom Trstom Italiji.
1964. U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od izgradnje zida 1961.
1969. BBC je emitovao prvu epizodu serije „Leteći cirkus MontiPajtona”, koja je postala kultna emisija širom sveta.
1974. Pet ljudi je poginulo, a 35 ranjeno u eksploziji bombi koje su irski nacionalisti bacili u dva bara u mestu Gildford u Engleskoj.
1983. Lider poljskog pokreta „Solidarnost” Leh Valensa dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1988. Čileanci su se na plebiscitu izjasnili protiv predloga dapredsedniku Čilea Augustu Pinočeu bude produžen mandat do 1997. godine.
1994. U Švajcarskoj su pronađena tela 48 pripadnika sekte „Hram Sunca” koji su izvršili obredno masovno samoubistvo.
1995. Američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk uspeo je, nakon dva meseca pregovora sa Srbijom i Hrvatskom i liderima zaraćenih strana u Bosni, da postigne sporazum o prekidu vatre, koji je bio uvod u mirovne pregovore u Dejtonu.
2000. Posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poništavanja predsedničkih izbora, građani su ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu državne Radio televizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, destogodišnji neprikosnoveni lider Srbije, sledećeg dana je priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije, Vojislava Koštunice.
2001. Umrla je Emili Šindler koja je, zajedno sa supugomOskarom, pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz nacističkih koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata.
2003. Na predsedničkim izborima u Čečeniji pobedio je proruski kandidat Ahmed Kadirov koji je, u maju 2004, poginuo u eksploziji na stadionu u Groznom tokom svečanog obeležavanja dana pobede nad fašizmom 9. maja, zajedno sa još šestoro ljudi.
2004. Umro je Moris Vilkins britanski naučnik i nobelovac, jedan od trojice naučnika koji su zajedno otkrili strukturu DNK. Nobelovu nagradu za medicinu dobio je 1962. godine, zajedno sa Fransisom Krikom i Džejmsom Votsonom.
2005. U naletu uragana Sten, koji je izavao blatno klizište uplaninskom delu Gvatemale gde žive potomci Maja, poginulo je oko 2.000 ljudi.
