Ustaška policija ju je ponovo uhapsila u decembru '41. godine. Zatvorena je najpre u Karlovcu, potom na Savskoj cesti u Zagrebu. Uprkos mučenjima, nije priznala čak ni svoje ime. Posle toga je bila konačno odvedena u logor Staru Gradišku.
Rođena je 6. septembra 1923. godine u selu Divoselu, kod Gospića, gde je i završila osnovnu školu, a četiri razreda gimnazije i prvi razred Trgovačke akademije u Zemunu.
Godine 1938. postala je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije.
Učestvovala je u diverzantskim akcijama na pruzi Zagreb-Sisak, a u šumi Šikara rukovodila je tehnikom OK KPH za Sisak sa ciljem da se umnoži propagandni materijal.
Ustaška policija ju je ponovo uhapsila u decembru ’41. godine. Zatvorena je najpre u Karlovcu, potom na Savskoj cesti u Zagrebu. Uprkos mučenjima, nije priznala čak ni svoje ime. Posle toga je bila konačno odvedena u logor Staru Gradišku.
Nakon dopremanja u logor, bila je u teškom stanju zbog mučenja.
O njoj su se brinule partijske drugarice, sve dok joj nije bilo bolje. Međutim, zbog loših uslova u logoru, ubrzo se zarazila pegavim tifusom.
Posle toga je najverovatnije ubijena 20. marta 1942. godine u zloglasnoj logorskoj bolnici „Dr. Gavro”.
Ostali događaji na današnji dan:
1522 – Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano završio je prvo putovanje oko sveta, koje je 1519. započeo Fernando Magelan (Magellan) sa pet brodova i 270 mornara. Del Kano je preuzeo komandu kada su 1521. Magelana ubili filipinski urođenici i vratio se u Španiju sa jednim brodom i 18 mornara.
1566 – Umro je turski sultan Sulejman II Veličanstveni. Tokom njegove 46-godišnje vladavine Otomansko carstvo dostiglo je vrhunac moći i najveće teritorijalno proširenje. Umro je prilikom opsade Sigeta u trećem pohodu na Beč.
1688 – Austrijska vojska pod komandom bavarskog kneza Maksimilijana Emanuela (Maximilian), uz pomoć srpskih dobrovoljaca, savladala je otpor Turaka i ušla u Beograd. Turci su ga ponovo zauzeli 1690.
1729 – Rođen je nemački pisac i filozof racionalizma Mozes Mendelson, osnivač jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj i tvorac prve moderne jevrejske filozofije religije.
1757 – Rođen je francuski general i državnik Mari Žozef, markiz od Lafajeta, nazvan „herojem dva sveta” u Američkom ratu za nezavisnost gde se borio protiv Britanaca
(1777-81). Po povratku u Francusku bio je predstavnik plemstva u skupštini i zastupnik liberalnih ideja.
1860 – Rođena je američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. Bavila se praktičnim rešavanjem socijalnih problema i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.
1898 – Holandska kraljica Vilhelmina stupila je na presto. Na isti dan 1948. kraljica je abdicirala u korist kćerke princeze Julijane.
1901 – U Bufalu je anarhista Leon Čolgos izvršio atentat na predsednika SAD Vilijema Mekinlija. Mekinli je od zadobijenih rana umro nedelju dana kasnije, a 14.
septembra novi predsednik SAD postao je Teodor Ruzvelt.
1914 – Francuske trupe su uz pomoć britanskog ekspedicionog korpusa krenule u kontraofanzivu na frontu širokom 500 kilometara, čime je počela prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj u Prvom svetskom ratu, u kojoj je za četiri dana nemačka vojska pretrpela težak poraz.
1914 – Na zahtev saveznika da posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska je počela operacije protiv Austrijanaca u Sremu i istočnoj Bosni, poznate kao Bitka na Drini. Borbe su trajale do 11. novembra, kada je srpska vojska bila prisiljena da se povuče.
1940 – Rumunski kralj Karol II Hoencolern je u Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine abdicirao u korist sina Mihajla.
1965 – Napadom indijske avijacije na pakistanski grad Lahor počeo je rat između Indije i Pakistana zbog Kašmira. Sukob je okončan 25. septembra posredstvom UN.
1966 – Skupštinski kurir Dimtrik Cafondas ubio je južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda za vreme parlamentarne debate u Kejptaunu. Kao premijer od
1958. Fervud je doneo najveći broj zakona sistema aparthejda u Južnoj Africi.
1968 – Afrička kraljevina Ngvani stekla je nezavisnost od Velike Britanije, čiji je posed bila od 1881.
1970 – Palestinski teroristi su oteli četiri aviona koja su letela iz Evrope u Njujork. Narednog dana u Kairu je zapaljen „Boing 747″ kompanije „Pan ameriken”, a dva „Boinga 707″ dignuta su u vazduh 12. septembra u Jordanu. Četvrti avion se spustio u London, a otmičarka Lejla Kaled je uhapšena.
1975 – U zemljotresu u istočnoj Turskoj 2.350 ljudi je poginulo, a ranjeno oko 3.000.
1988 – Jedanaestogodišnji dečak Tomas Gregori postao je najmlađa osoba koja je preplivala Lamanš. Plivanje je trajalo 11 sati i 54 minuta.
1991 – SSSR je priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije; Lenjingradu je vraćeno ime Sankt Peterburg.
1994 – Premijer Irske Albert Rejnolds prvi put se sastao sa vođom Šin Fejna, političkog krila IRA-e Džerijem Adamsom i razgovarao o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj.
1997 – Britanska princeza Dajana, koja je poginula 31. avgusta u saobraćajnoj nesreći u Parizu, sahranjena je na porodičnom imanju, posle pogrebne ceremonije koju je posredstvom TV prijemnika pratilo više od 2 milijarde ljudi širom sveta.
1998 – Umro je japanski filmski reditelj Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju filmovima „Rašomon”, „Sedam samuraja”, „Ran”. Dobitnik je dva Oskara za najbolji inostrani film.
2000 – U sedištu UN u Njujorku otvoren je „Milenijumski samit UN”, najveći skup svetskih lidera u istoriji na kojem je učestvovalo 150 kraljeva, predsednika i premijera. Od svetskih lidera samitu nisu prisustvovali samo predsednici Iraka Sadam Husein, SR Jugoslavije Slobodan Milošević i Libije Moamer Gadafi.
2001 – Vrhovni sud Kazahstana osudio je bivšeg premijera Akezana Kazegeldina na deset godina zatvora zbog korupcije, ilegalnog posedovanja oružja i zloupotrebe položaja.
2002 – Ruske vlasti su otkrile masovnu grobnicu u Čečeniji, u blizini granice sa Ingušetijom. Sedam od ukupno 15 pronađenih tela su Čečeni koji su nestali kada je ruska vojska „prošla” kroz njihovo selo.
2007 – Umro je čuveni svetski tenor Lučano Pavaroti, čija je karijera trajala 46 godina. Debitovao je 1961. u Pučinijevim „Boemima”, a omiljene opere bile su: „Lučija de Lamermur”, „Turandot”, „Bal pod maskama”, „Rigoleto”, „Madam Baterflaj” i „Magbet”.
