Milan Mladenović je muzičku karijeru započeo kao član sastava 'Šarlo Akrobata', osnivač i frontmen 'Katarine druge', a potom i 'Ekaterine Velike'. Iako je živeo samo trideset šest godina, legendarni muzičar ostavio je neizbrisiv trag u rok muzici. Iako se polemisalo da je imao sidu i bio narkoman, uzrok smrti 'večitog dečaka' i velikog šmekera, bio je rak pankreasa.
Njegov otac bio je rodom iz Kruševca, a radio je kao oficir Jugoslovenske narodne armije, dok je majka bila domaćica iz Makarske. Od prvog dana pa sve do smrti, punih trideset šest godina borio se za muziku i živeo po pravilima koja mu je ona nametala.
Počeo je da svira u četvrtom razredu osnovne škole kada je od oca na poklon dobio gitaru. To je obeležilo njegov životni put.
Kroz život je išao srcem i stihijski, a bio je vedrog duha, uvek nasmejan i pozitivan, iako su njegove pesme uglavnom bile „mračne”.
Najapsurdnija činjenica jeste i da je osamdeset odsto članova, bližih saradnika i prijatelja najupečatljivijeg jugoslovenskog benda Ekatarina Velika mrtvo.
Basista Bojan Pečar umro je u Londonu od srčanog udara 13. oktobra 1998. Klavijaturistkinja Margita Stefanović 18. septembra 2002. godine u Beogradu, a uzrok njene smrti nikada nije zvanično potvrđen, mada se veruje da je umrla od posledica intravenoznog korišćenja droge.
Ostali članovi benda preminuli su od side: Ivan Vidović 1992. i Dušan Dejanović 2000. godine što čini tragediju ovog benda još većom.
Uprkos svemu legenda i o njima i dalje živi istom snagom kao i osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.
Godine prolaze, ali legenda o ovom jedinstvenom muzičaru živi istim žarom, a zvuci neprolaznih hitova koje je ostavio za sobom mogu se svakodnevno čuti po kafićima, klubovima i parkovima, gde neki novi klinci čuvaju sećanje na jednog velikog čoveka, bez koga domaća rok scena nikada ne bi bila ista.
Ostali događaji na današnji dan:
19. p.n.e. Umro Publije Vergilije Maron, pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa “Eneida”. Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga uzeo za vodiča kroz podzemlje u “Božanstvenoj komediji”.
1327. Engleski kralj Edvard II ubijen u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer, koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.
1452. Rođen italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba s papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao mnoga književna dela i kontroverzne rasprave. Smatran mračnim fanatikom, ali i pretečom reformacije, mučenikom i svecem.
1792. Na prvoj javnoj sednici Konventa, revolucionarnog parlamenta, ukinuta monarhija u Francuskoj.
1832. Umro škotski pisac Valter Skot, autor istorijskih romana “Rob Roj”, “Ajvanho”, “Veverli”. Skupljao i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. U engleskom prevodu objavio srpsku narodnu pesmu “Hasanaginica”. Izvršio uticaj na evropski roman.
1846. Rođen srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo prvi socijalistički list u Srbiji Radenik, 1871. Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu.
1866. Rođen engleski književnik Herbert Džordž Vels. Prvim romanom, “Vremeplov”, utemeljio naučnu fantastiku.
1938. Vlada Čehoslovačke prihvatila britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.
1939. Rumunski fašisti, pripadnici Gvozdene garde, ubili premijera Rumunije Armanda Kalineskua.
1949. U Kini formirana Centralna narodna vlada, na čelu s Mao Cedungom. Cedung 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.
1956. U atentatu smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro osam dana kasnije, nasledio ga sin Luis.
1957. Umro norveški kralj Hakon VII. Vladao od 1905, kada ga je, po ukidanju norveško-švedske unije, parlament Norveške izabrao za kralja. U I svetskom ratu održao neutralnost Norveške, kada su Nemci u II svetskom ratu okupirali Norvešku izbegao u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga sin Olaf V.
1964. Malta postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.
1972. Predsednik Filipina Ferdinand Markos zaveo vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor na hiljade protivnika režima. Markos ostao na vlasti do 1986.
1973. Jugoslavija prekinula diplomatske odnose s Čileom, 10 dana posle puča generala Augusta Pinočea, u kom je ubijen predsednik Salvador Aljende.
1974. Umro američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac koji je dobio tri Oskara. Poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vesternima.
1992. Meksiko i Vatikan uspostavili pune diplomatske odnose, posle 130 godina dugog prekida.
1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio Parlament pod optužbom da poslanici blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali se u zgradi Parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra.
1996. Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, nađeno oko četiri kilograma heroina. Predsednik osumnjičen za veze s narko-mafijom, Vlada saopštila da se radi o nameštaljci.
1999. Na Tajvanu u zemljotresu poginulo više od 2.100 osoba, povređeno oko 8.700.
2000. Vlada Rusije odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije pošto su SAD navele zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja.
2003. Posle 14 godina osmatranja planete Jupiter i njenih satelita, uništen posmatrački brod Galileo, deo programa NASA.
