Na današnji dan američki teški bombarder tipa 'Boing B-29 Supertvrđava' (Superfortress) izbacio je na japanski grad Hirošimu prvu nuklearnu bombu ikada upotrebljenu u ratu.
Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je 217.137.
Bomba bačena na Hirošimu imala je kodno ime „Little Boy” (Mali dečak) i imala je snagu od oko 16 kilotona, što je ekvivalentno eksploziji od 16 miliona kilograma klasičnog TNT eksploziva.
Sama bomba bila je duga 3 metra i teška 4.4 tone. Eksplodirala je na visini od oko 600 metara, tačno iznad bolnice Šima. Osnivač te bolnice, dr Kaoru Šima bio se, paradoksalno, obrazovao u SAD-u i lečio je po američkim standardima.
Svi bolesnici i osoblje bolnice stradali su na licu mesta, većinom pretvoreni u kosture. Dr Šima je, međutim, bio izvan grada i preživeo je eksploziju.
Japanci nakon eksplozije nisu shvatili što se zapravo dogodilo. Radio-stanice su primetile da se Hirošima potpuno isključila iz etra. Glavni japanska komanda nije mogla ni da nasluti šta je tome uzrok. Stoga su poslali jednog komandanta u avionu da izvidi što se dogodilo.
Ovaj je poletio i već na udaljenosti od 160 kilometara ugledao ogroman oblak na mestu gde je pre stajala Hirošima.
Zanimljivo je na koji su način Amerikanci uoči nukleranih napada odabirali ciljeve.
Sastavljen je odbor koji je „nominovao” četiri grada: Hirošimu, Kokuru, Nigatu i Kjoto. Međutim, Kjoto je izbačen s liste pod uticajem Henrija L. Stimsona, američkog državnog sekretara, koji je u tom gradu proveo medeni mesec pre nekoliko decenija i zbog toga ga zavoleo.
Umesto Kjotoa na spisak je tada stavljen Nagasaki, koji će biti uništen drugom atomskom bombom, tri dana nakon Hirošime.
Ostali događaji na današnji dan:
1660. Umro je španski slikar Dijego Velaskez, jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Filipa IV (portreti članova kraljevske porodice, „Predaja Brede”, „Venera sa ogledalom”).
1661. Portugal i Holandija potpisale su sporazum prema kojem su Portugalci zadržali Brazil, a Holanđani Cejlon (Šri Lanka).
1796. U Cetinju je Skupština crnogorskih starešina izglasala „Stegu”, prvi pisani zakonski akt u Crnoj Gori.
1806. Car Franc I Habzburg odrekao se titule rimskog cara i proglasio se carem Austrije. Time je prestalo da postoji Sveto rimsko-nemačko carstvo.
1807. Srpski prosvetitelj Dositej Obradović prešao je iz Zemuna u ustaničku Srbiju, gde je kao prvi Karađorđev popečitelj (ministar) prosvete ostao do kraja života (1811).
1809. Rođen je Alfred Tenison, jedan od najznačajnijih pesnika engleske viktorijanske ere, zvanični dvorski pesnik (Poet Laureate) (poeme „Kraljevske slike”, „Princeza”, elegija „In memoriam”, sonet „Crnoj Gori”, zbirka lirskih pesama).
1825. Bolivija je proglasila nezavisnost nakon gotovo tri veka španske vldavine.
1860. Rođen je srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik.
1881. Rođen je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. otkrio penicilin. Nobelovu nagradu 1945. podelio je sa Ernstom Čejnijem i Hauardom Florijem, koji su prvi primenili penicilin u lečenju infekcija.
1890. U njujorškom zatvoru Oburn pogubljen je ubica Vilijam Kemler. To je bilo prvo izvršenje smrtne kazne na električnoj stolici.
1914. Austro-Ugarska je objavila rat Rusiji, a Srbija i Crna Gora Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.
1916. Rođen je malteški političar Dom Mintof, koji je kao predsednik laburističke vlade od 1971. vodio politiku odvajanja Malte od Velike Britanije i Evrope, stvarajući bliže veze sa Libijom i arapskim svetom.
1918. Završena je nemačka ofanziva na Marni. Poslednji veliki napad Nemaca u Prvom svetskom ratu završen je porazom, a oko 100.000 nemačkih vojnika je poginulo i ranjeno.
1926. Američka plivačica Gertruda Ederle postala je prva žena koja je preplivala Lamanš. Plivanje je trajalo 14 časova.
1932. Otvoren je prvi venecijanski filmski festival.
1940. Estonija je ušla u sastav SSSR-a pod nazivom Estonska Sovjetska Socijalistička Republika.
1945. Amerikanci su u Drugom svetskom ratu bacili prvu atomsku bombu na japanski grad Hirošimu. Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je 217.137.
