Na današnji dan službeno se završio američki Rat za nezavisnost. Trajao je tačno 8 godina, 4 meseca, 2 nedelje i 1 dan. Mir je potpisan u Parizu, i to između predstavnika SAD-a i Velike Britanije. Pobeda je definitivno pripala Amerikancima, kojima je osim priznanja nezavisnosti prepušten i vrlo velika teritorija.
Mir u Parizu potpisali su u ime SAD-a Džon Adams, Bendžamin Frenklin i Džon Dej. Od njih je Adams poznat po televizijskoj seriji iz 2008, gde ga glumi Pol Đamati (ta serija je dobila čak 13 Emija, čime je postala najnagrađivanija miniserija ikada).
Bendžamin Frenklin poznat je kao naučnik i pronalazačj (npr. gromobrana), a Džon Džej bio je prvi predsednik Vrhovnog suda SAD-a.
U ime poražene Velike Britanije mir je potpisao Dejvid Hartli, kao „opunomoćeni ministar Njegovog Britanskog Veličanstva” (His Britannic Majesty’s Minister Plenipotentiary).
Inače, brtanski kralj u to doba bio je Džordž III, a premijer vojvoda od Portlenda.
Samo četiri meseca kasnije na mesto premijera doći slavni Vilijam Pit Mlađi, star samo 24 godine, koji je time postao najmlađi britanski premijer ikada. Mir je potpisan u pariškoj kući zvanoj Hotel d’York, na današnjoj adresi 56 Rue Jacob, u poznatoj četvrti Sen Žermen.
Britanija je SAD-u tim mirom prepustila ogromna područja Severne Amerike nastanjena Indijancima, sve do reke Misisipi i do Velikih jezera. Naime, Indijanci su za vreme rata bili delom i saveznici Britanaca protiv Amerikanaca. Sad su Amerikanci dobili i legitimna prava za širenje na zapad i potiskivanje domorodačkog stanovništva.
Zanimljivo je da je Bendžamin Frenklin tražio od Britanaca da daju SAD-u čak i delove Kanade, ali to ipak nije prošlo.
Druga posledica navedenog Pariskog mira bilo je povlačenje britanske vojske sa teritorije SAD-a. Poslednji veći britanski garnizon bio je u Njujorku i napustio je Ameriku još iste godine.
Ostali događaji na današnji dan:
1658. Umro je engleski državnik i vojskovođa Oliver Kromvel vođa parlamentarnih snaga u engleskom građanskom ratu. Nakon pobede nad rojalistima, ukinuo je monarhiju i 1653. postao lord-protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena.
1759. Iz Portugala je počelo proterivanje rimokatoličkih jezuita.
1791. Francuska skupština usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija.
1806. Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.
1821. U Beogradu je umro rumelijski beglerbeg i beogradski vezir Marašli Ali-paša. Tokom Drugog srpskog ustanka postigao je sporazum sa ustanicima o prekidu neprijateljstava, a 1815. je sa knezom Milošem Obrenovićem sklopio sporazum prema kome su Srbi dobili ograničenu samoupravu.
1826. U Moskvi je Nikolaj I Pavlovič Romanov krunisan za cara Rusije.
1869. Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, profesor Beogradskog univerziteta do 1955, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Na osnovu iskopavanja preistorijskog lokaliteta u Vinči došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (Egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja.
1877. Umro je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer, prvi predsednik Treće republike (1871-1873). Kao šef versajske vlade 1871. u krvi je ugušio Parisku komunu („Krvava nedelja”).
1883. Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao je veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima („Očevi i deca”, „Lovčevi zapisi”, „Uoči novih dana”).
1884. Iz Beograda je krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u Srbiji. Početak gradnje 21. juna 1881. obeležio je srebrnim budakom knez Milan Obrenović. Ispraćaju voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30, a u Niš je stigao u 18.23.
1931. Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević proglasio je oktroisani Ustav kojim je ozakonjena monarhistička diktatura, zavedena 6. januara 1929.
1939. Dva dana posle nemačkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj.
1939. Na kružnoj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu su održane do tada najveće međunarodne automobilske trke u Jugoslaviji.
1943. Iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom fildmaršala Bernarda Loa Montgomerija, počeo je napad savezničkih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu.
1948. Umro je Eduard Beneš, predsednik Čehoslovačke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948, kada je, po dolasku komunista na vlast, dao ostavku. Bio je vođa Narodne stranke i najbliži saradnik prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Gariga Masarika. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik izbegličke vlade u Londonu.
1969. Umro je Ho Ši Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam od njenog proglašenja 1945, jedan od osnivača Komunističke partije Indokine 1930. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa gerilaca u borbi protiv Japana, a potom jedan od lidera otpora protiv kolonijalnih trupa Francuske u Indokini (1946-54).
1976. Američki vasionski brod bez ljudske posade „Viking 2″ spustio se na Mars i počeo da šalje fotografije sa te planete.
1991. Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra, dobitnik tri Oskara za filmove „Dogodilo se jedne noći”, „Gospodin Dids ide u grad” i „Ne možete to poneti sa sobom”.
1992. Tokom rata u Bosni, italijanski avion sa humanitarnom pomoći za Sarajevo oboren je kod Jasenika, 34 kilometra zapadno od Sarajeva. Poginula su četiri člana posade, a u narednih mesec dana prekinuto je dostavljanje humanitarne pomoći preko sarajevskog aerodroma.
1994. Rusija i Kina proglasile su završetak međusobnih neprijateljstava i dogovorile se da uklone nuklearne rakete koje su bile usmerene iz jedne zemlje prema drugoj.
1999. Misija UN na Kosovu suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije.
2001. SAD i Izrael su povukle svoje delegacije sa konferencije UN o rasizmu u Durbanu, u znak protesta zbog pokušaja da se Izrael označi kao rasistička zemlja.
2003. Sud u Džakarti osudio je indonežanskog muslimanskog poglavara Abu Bakara Bašira na četiri godine zatvora, zbog učestvovanja u zaveri usmerenoj na obaranje vlade.
2004. Najstariji češki zatvorenik, osamdesetogodišnji Karel Hofman oslobođen je daljeg izdržavanja kazne zatvora od četiri godine iz zdravstvenih razloga. On je bio jedini osuđeni Čeh za pomaganje sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968.
