Premda nikada nije služio u vojsci, postao je general, a ubrzo i najmoćniji čovek u Iraku, iako je službeno bio podređen predsedniku Ahmedu Hasanu al-Bakru.
Sadam je rođen u selu Al-Avja na obali reke Tigrisa.
Majka mu je dala ime Sadam, što na arapskom znači „onaj koji se suprotstavlja”.
Oca nikada nije upoznao, jer je nestao šest meseci pre njegovog rođenja.
Sadam Husein pridružio se moćnoj stranci Ba’ath (reč na arapskom znači „preporod” ili „ustanak”) i na taj način se uspeo do visokog položaja.
Stranka Ba’ath zavladala je Irakom nakon svrgavanja poslednjeg iračkog kralja, pa je i Sadam dobio udeo u vlasti.
Premda nikada nije služio u vojsci, postao je general, a ubrzo je postao i najmoćniji čovek u Iraku, premda je službeno bio podređen predsedniku Ahmedu Hasanu al-Bakru.
Međutim, na današnji dan Sadam Husein je i službeno postao prvi čovek Iraka, nakon što je ostareli i bolesni al-Bakr odstupio predavši ostavku na predsedničko mesto, verovatno pod pritiskom samog Sadama.
Svega šest dana nakon preuzimanja predsedništva, on je okupio glavne vođe stranke Ba’ath na sastanak. Naredio je da odmah ubiju 68 ljudi, navodno umešanih u zaveru. Od njih su 22 osuđena na smrt i streljana.
Tom krvavom čistkom osigurao je lojalnost ostalih članova stranke i učvrstio svoj položaj na vlasti.
Bio je prvi čovek Iraka do zbacivanja s vlasti i hapšenja nakon invazije Iraka 2003. godine. Osuđen je na smrt vešanjem 5. novembra 2006. godine.
Vešanje Sadama Huseina izvršeno je 30. decembra 2006. godine u 6 časova ujutro (po iračkom vremenu).
Ostali događaji na današnji dan:
622. Istoričari smatraju da ovim datumom počinje prva godina islamske ere, odnosno dan kada je Muhamed, sa svojim pristalicama napustio Meku da bi osnovao prvi centar nove vere u Medini.
1054. Zbog sukoba oko pitanja da li rimski papa ima primat među hrišćanskim poglavarima, došlo je do raskola između rimske i carigradske hrišćanske crkve. Spor je kasnije doveo do „velike šizme” i stvorene su dve crkve – istočnopravoslavna i zapadna rimokatolička.
1533. Prema naredbi španskog osvajača Fransiska Pizara, ubijen je car Inka Atahualpa, iako je dao traženi otkup – jednu sobu punu zlata i dve pune srebra.
1661. Stokholmska banka izdala je prve papirne novčanice u Evropi.
1723. Rođen je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih portretista u istoriji slikarstva, prvi predsednik Kraljevske umetničke akademije (1768) i dvorski slikar od 1784. Izradio je oko 2.000 portreta i snažno uticao na generacije engleskih portretista.
1858. Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, čuveni vojskovođa u ratovima 1912-18. Zaslužan je za pobede u Prvom balkanskom ratu nad turskom vojskom u bitkama kod Kumanova i Bitolja (1912), a u Drugom balkanskom ratu za uspeh u bici kod Bregalnice (1913) nad bugarskom vojskom. Za uspehe u Prvom svetskom ratu dobio je čin vojvode. Kao komandant Prve armije, 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd. Umro je 1945. godine u Beogradu i sahranjen je bez vojnih počasti.
1861. Osnovano je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu.
1867. Francuski vrtlar Žozef Monije patentirao je u Parizu armirani beton.
1872. Rođen je norveški istraživač Rual Amundsen prvi čovek koji stigao na Južni pol (1911). Poginuo je u junu 1928. u avionskoj nesreći, pokušavajući da pronađe nestalu italijansku ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu.
1890. Umro je švajcarski pisac Gotfrid Keler najveći pripovedač nemačkog govornog područja u Švajcarskoj („Ljudi iz Zeldvile”, „Ciriške novele”, „Sedam legendi”, „Epigram”, „Zeleni Hajnrih”, „Martin Zalander”).
1896. Umro je francuski pisac Edmon Gonkur načiju je inicijativu osnovano književno društvo koje od 1903. nosi ime braće Gonkur „Academie des Goncourt”.
1917. Osujećen je pokušaj boljševika da preuzmu vlast u Rusiji, Trocki je uhapšen, a Lenjin se povukao u ilegalu.
1918. U Jekaterinburgu je ubijen poslednji ruski car Nikola II Romanov i članovi njegove porodice.
1925. U Bagdadu je otvoreno zasedanje prvog izabranog parlamenta Iraka.
1935. U Oklahoma Sitiju postavljen je prvi u svetu parking merač.
1945. SAD su u pustinji Alamogordo, u državi Novi Meksiko, izvršile prvu probu atomske bombe, pod šifrovanim nazivom „Triniti”.
1950. Na stadionu „Marakana” u Rio de Žaneiru, Urugvaj je u finalu svetskog prvenstva pobedio Brazil sa 2:1, osvojivši drugi put svetski fudbalski šampionat. Utakmicu je pratilo 199.000 gledalaca.
1951. Belgijski kralj Leopold III abdicirao je u korist sina Boduena.
1965. Predsednici Francuke i Italije Šarl de Gol i Đuzepe Saragat otvorili su 11,6 kilometara dug tunel ispod Mon Blana koji je povezao dve zemlje.
1969. Američki vasionski brod „Apolo 11″ lansiran je iz Kejp Kanaverala u istorijsku misiju ka Mesecu sa astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom.
1976. Indonezija je anektirala bivšu portugalsku koloniju Istočni Timor kao svoju 27. pokrajinu.
1979. Sadam Husein je postao predsednik Iraka.
1985. Umro je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata („Grupni portret s damom”, „Mišljenje jednog klovna”).
1989. Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Od 1949. bio je dirigent Bečkog simfonijskog orkestra, od 1955. vodio je Berlinsku filharmoniju, a od 1956. do 1964. bio je direktor Bečke državne opere.
1990. Na Filipinima je u zemljotresu poginulo više od 1.600 ljudi.
1995. Umro je britanski pesnik Stefan Spender. Na početku karijere nazvan je drugim Šelijem („Dvadeset pesama”, „Ruševine i viđenja”).
1998. Kosovski Albanci su u Prištini konstituisali paralelni kosovski parlament. Policija je, po naredbi srpskih vlasti koje su taj postupak smatrale nelegalnim, kao i majske izbore, zaposela prostorije i zaplenila dokumenta o radu parlamenta.
2000. U Budimpešti je umro pesnik Đerđ Petri, jedan od najpoznatijih mađarskih disidenata za vreme komunističkog režima Janoša Kadara.
2001. Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta od 1980. Huan Antonio Samaran penzionisan je, a potom imenovan za počasnog doživotnog predsednika MOK-a. Njega je nasledio belgijski hirurg Žak Rog.
2001. Kineski i ruski predsednici Đijang Cemin i Vladimir Putin potpisali su prijateljski pakt kojim su postavljeni principi partnerstva dve zemlje, a u funkciji zaštite njihovih interesa.
2003. Vojnim pučem je svrgnuta vlada afričke ostrvske države Sao Tome i Principe dok je njen predsednik Fradike de Menezes bio u privatnoj poseti Nigeriji.
2004. Tribunal u Hagu obelodanio je optužnicu protiv bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, zbog ratnih zločina nad hrvatskih i drugim nesrpskim stanovništvom u istočnoj Slavoniji. Hadzić je od tada u bekstvu.
2004. Na aerodromu u Tokiju uhapšen je bivši svetski prvak u šahu Bobi Fišer. U martu 2005. Fišer je otputovao na Island pošto je dobio državljanstvo te ostrvske zemlje i time izbegao deportaciju u SAD, koje ga traže više od deset godina zbog kršenja međunarodnih sankcija prema bivšoj SR Jugoslaviji, gde je 1992. odigrao šahovski meč sa Borisom Spaskim.
2004. Umro je Čarls W. Svini, američki pilot koji je upravljao bombarderom koji je bacio atomsku bombu na japanski grad Nagasaki 1945. godine.
2005. UNESCO je uvrstio Mostar (BiH) na listu svetske kulturne baštine.
