Skupština Crne Gore je proglasila nezavisnost i od tada Srbija i Crna Gora više ne postoji – 2006. godina

25. aprila 2005. godine Savet ministara Evropske unije potvrdio je pozitivnu Studiju o izvodljivosti pregovora o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom i Crnom Gorom.

Studija je predviđala tzv. princip dvostrukog koloseka u pridruživanju dveju država članica, i ne odnosi se na teritoriju Kosova. Krajem te godine, crnogorsko rukovodstvo je počelo da podseća na svoje pravo da organizuje referendum naredne godine. Tada su mnogi počeli da sumnjaju da je SCG sve vreme bila samo moratorijum na neizbežan raspad poslednje enklave bivše Jugoslavije, baš kao što su i brionskim moratorijumom, Hrvatska i Slovenija tri meseca prolongirale svoju nezavisnost 1991. godine. Srbija je insistirala da se u referendumski proces uključi i EU, kako bi ga makar prolongirala, jer je pogrešnim tumačenjem rezolucije 1244 konstatovano da Kosmet postaje nezavisna republika kad i Crna Gora, jer se u rezoluciji navodi da Kosovo ostaje sastavni deo SRJ, ne i Srbije. Evropska unija je imenovala Slovaka Miroslava Lajčaka za glavnog predstavnika u vezi sa crnogorskim referendumom. Po dogovoru svih strana, neophodna većina za nezavisnost Crne gore bila je 55%. U predreferendumskoj kampanji, za nezavisnost su lobirale vladajuće stranke DPS i SDP, uključujući i, ironično, predsednika SCG, Svetozara Marovića, a protiv SNP, Narodna Stranka i druge prosrpske stranke. Mada se Srbija obavezala da se ne meša, premijer Vojislav Koštunica i nekoliko intelektualaca se okupilo na mitingu prosrpske koalicije Crne Gore, koji je održan u Beogradu, i pružili im podršku. 21. maja 2006. je Crna Gora na referndumu izlgasala nezavisnost sa oko 55,5%, a 3. juna iste godine je Parlament Crne Gore proglasio nezavisnost i od tada SCG, poslednji ostatak nekadašnje Jugoslavije, više ne postoji. Dva dana kasnije, srpski parlament je proglasio Srbiju suverenom republikom i naslednikom SCG i time i formalno okončao postojanje državne zajednice. Narednih dana, i srpska vlada je priznala nezavisnost Crne Gore. Obe države su dobile međunarodna priznanja i odvojeno primljene u UN u julu te godine. Pitanje međunarodnih sporazuma, koje su ratifikovale SRJ i SCG rešeno je tako što je odlučeno da se oni odnose na pravno-formalnog naslednika zajednice- Srbiju, a Crna Gora ih je potpisala po ubrzanom postupku. Sportske reprezentacije su ostale zajedno u više disciplina sve do kraja te godine, sa starim obeležjima.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1098 – Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.

1657 – Umro je engleski lekar Vilijam Harvi , koji je otkrio cirkulaciju krvi i funkciju srca kao pumpe.

1808 – Rođen je američki državnik Džeferson Dejvis, predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen je i proveo je dve godine u zatvoru.

1818 – Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.

1875 – Umro je francuski kompozitor Žorž Bize , autor opere “Karmen”, koja se smatra remek delom francuske i svetske opere. Prvo izvođenje ove opere (iste godine kada je Bize umro) izazvalo je skandal, da bi potom ona postala jedno od najpopularnijih dela operske muzike.

1886 – Rođen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.

1889 – Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.

1896 – U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji.

1899 – Umro je Johan Štraus Mlađi, austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera. Sa svojim orkestrom nastupao je širom sveta, a gostovao je i u Beogradu (“Slepi miš”, “Ciganin baron”, “Na lepom plavom Dunavu”, “Priče iz bečke šume”).

1906 – Rođena je francuska pevačica i igračica američkog porekla Žozefina Beker zvezda pariskih kabarea “Foli Beržer” i “Kazino de Pari”, i borac protiv rasizma. U Drugom svetskom ratu priključila se francuskom pokretu otpora.

1924 – Umro je austrijski pisac Franc Kafka. Njegova dela, među kojima su najpoznatiji roman “Proces” i pripovetka “Metamorfoza”, imala su presudan uticaj na književnost 20. veka.

1926 – Rođen je američki pisac Alen Ginzberg . Njegova zbirka poezije “Urlik i druge pesme” (1956) smatra se najzančajnijim delom bitničkog pokreta pedesetih godina 20. veka.

1940 – Okončana je evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima je evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.

1959 – Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.

1963 – Umro je papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonist reforme katoličke crkve i njenog prilagođavanja savremenom svetu (“aggiornamente”). Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama.

1965 – Američki astronaut Edvard Vajt izašao je iz svemirskog broda “Džemini 4” i tako postao prvi Amerikanac koji je “šetao” kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova.

1968 – U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava
prekinut je posle sedam dana nakon što se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.

1973 – Sovjetski supersonični avion “Tupoljev 144” srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šest članova posade i sedam francuskih seljaka.

1989 – Umro je iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću (do smrti), prozapadni Iran pretvoren je u militantnu versku republiku.

1989 – U eksploziji gasovoda na Tranšibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.

1995 – Ministri odbrane NATO-a i EU doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba.

1999 – Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio
je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.

2001 – Umro je čuveni holivudski glumac Entoni Kvin koji se proslavio ulogom Grka Zorbe u istoimenom filmu.

2004 – U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji u kome je stradalo oko 200 ljudi. Taj sud osnovan je dve godine ranije. U junu 2007. sud je proglasio trojicu vojnih zapovednika krivim za zločine počinjene od 1991-2002. i to je prva presuda tog suda koja se odnosi na period građanskog rata u toj zemlji.

2009 – Umrla je američka pevacica Koko Tejlor zvana “kraljica bluza”, dobitnica brojnih nagrada za bluz musiku kao i nagrade Gremi 1984. godine.