Slobodan Milošević se putem nacionalne televizije obratio naciji, priznao pobedu opozicije. Uprkos ustavnim rokovima, dogovoreno je da Koštunica bude inaugurisan već dan kasnije, za kada je zakazana konstitutivna sednica oba doma saveznog parlamenta.
Par sati po zatvaranju biračkih mesta, 24. septembra 2000. godine, Centar za slobodne izbore i demokratiju je saopštio da Koštunica ubedljivo vodi ispred Miloševića. Taj rezultat potvrdio je DOS, kao i izborni štabovi SRS-a i SPO-a.
Zvanično državno telo zaduženo za izbore, Savezna izborna komisija, objavila je tek 26. septembra privremene, preliminarne, rezultate. Prema njima, Koštunica je imao najviše glasova, ali nije dobio i 50% potrebnih glasova za pobedu u prvom krugu, pa je SIK zaključila da će se održati drugi krug predsedničkih izbora.
Opozicija nije prihvatila ove rezultate i optužila je vlast za izbornu krađu. Istovremeno, počeli su protesti po celoj Srbiji, a dva dana kasnije, 28. septembra, SIK objavljuje konačne rezultate izbora. Prema njima, Koštunica je osvojio 48% glasova, a Milošević 40%, a drugi krug izbora je trebalo da bude dve nedelje nakon prvog kruga.
DOS nastavlja sa sve žešćim protestima i poziva na građansku neposlušnost. Rudari u kolubarskom basenu uglja stupaju u štrajk zahtevajući da se pobeda prizna opoziciji.
Dana 2. oktobra nisu radile mnoge škole, fabrike, preduzeća i druge ustanove. Tog dana, DOS je upitio poziv građanima da se kroz tri dana okupe u Beogradu na centralnom mitingu ispred saveznog parlamenta.
Dva dana kasnije, savezni ustavni sud je poništio prvi krug izbora, čime je odlučeno da se celo glasanje ponavlja.
Dana 5. oktobra je nekoliko stotina hiljada građana došlo u glavni grad. DOS je organizovao da građani sa opozicionim liderima dođu iz pet pravaca u centar Beograda ispred saveznog parlamenta. DOS je ultimativno zahtevao da se do 15 časova tog dana prizna pobeda Koštunice na predsedničkim izborima.
Pošto SIK to nije uradio, okupljena masa je krenula na Skupštinu. Demonstranti su oko 16 časova ušli u zgradu, nakon čega je u njoj izbio požar. Nakon toga, masa je krenula ka zgradi državne televizije. Oko 17 sati, ušli su i u tu zgradu.
U 19 časova, Vojislav Koštunica obratio se okupljenim građanima sa balkona Skupštine grada Beograda. Iste večeri je novoizabrani predsednik dao je intervju Radio televiziji Srbije.
Ostali događaji na današnji dan:
1536. Engleski verski reformator i prevodilac Biblije Vilijam Tindejl spaljen je na lomači kao jeretik, prema naređenju kralja Henrija VIII.
1552. Rođen je Mateo Riči, italijanski jezuita, prvi katolički misionar u Kini (1581), gde je tokom 30 godina uspešno upoznavao Kineze sa dostignućima zapadne civilizacije, a na Zapadu proširio oskudno poznavanje Kine.
1767. Rođen je haićanski državnik Henri Kristof, doveden sa ostrva Grenade kao rob na Haiti, gde se krajem 18. veka priključio pobuni protiv Francuza. Godine 1807. postao je predsednik Haitija, a 1811. proglasio se kraljem.
1846. Rođen je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje, osnivač „Vestinghaus ilektrik korporejšn” (1886).
1878. Umro je srpski trgovac Ilija Milosavljević Kolarac, koji je svoju imovinu zaveštao za prosvećivanje naroda. Iz njegove zadužbine izdat je veliki broj knjiga i podignut Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu.
1887. Rođen je francuski arhitekta i teoretičar švajcarskog porekla Šarl Eduar Žanre, poznat kao Le Korbizje, jedan od najvećih arhitekata 20. veka, koji je korišćenjem armiranog betona, stakla i gvožđa radikalno promenio tradicionalni način gradnje.
1903. Rođen je irski fizičar Ernest Tomas Sinton Volton, jedan od pionira nuklearne fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1951. Sa Džonom Daglasom Kokroftom, sa kojim je podelio Nobelovu nagradu, razvio je 1929. prvi atomski akcelerator.
1908. Austrougarska je anektirala Bosnu i Hercegovinu što je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat, vodeće evropske zemlje priznale su aneksiju u martu 1909. Pod pritiskom evropskih sila aneksiju je priznala i kraljevina Srbija.
1914. Rođen je norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal. Godine 1947. predvodio je šestočlanu ekspediciju koja je splavom „Kon-Tiki” preplovila oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija, da bi dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinežanskih ostrva.
1915. Napadom na Srbiju, Bugarska, koja je na početku rata proglasila neutralnost, uključila se u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila. Suočena istovremeno sa nemačko-austrougarskom ofanzivom na severu, srpska vojska je bila prisiljena da se povuče na Kosovo, a potom preko Albanije do Jadranskog mora odakle su je savezničke snage prebacile na ostrvo Krf.
1927. Premijerom filma „Pevač džeza” u Njujorku, sa tada vrlo popularnim pevačem Alom Džonsonom u glavnoj ulozi, počela je era zvučnog filma.
1930. Rođen je sirijski državnik i general Hafez al Asad, koji je na vlast došao u novembru 1970. udarom vojnog krila Arapske socijalističke partije BAAS. Predsednik Sirije bio je od 1971. do juna 2000. kada je umro u svom kabinetu.
1958. Američka nuklearna podmornica „Sivulf” izronila je na površinu kod obale Nove Engleske nakon dva meseca provedena u morskim dubinama, što je bio svetski rekord u ostajanju pod morem.
1972. Više od 200 ljudi je poginulo i više od hiljadu povređeno u železničkoj nesreći kod meksičkog grada Saltiljo.
1973. Napadom Egipta i Sirije na izraelske položaje na istočnoj obali Sueca i na Golanskoj visoravni počeo je četvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okončan 22. oktobra rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre.
1976. Vojna hunta je u Tajlandu srušila vladu Senija Pramođa, a vojska je na univerzitetu u Bangkoku masakrirala veliki broj studenata levičara.
1981. Na vojnoj paradi u Kairu islamski ekstremisti ubili su Anvara el Sadata (Anwar), predsednika Egipta od oktobra 1970. Bilans atentata bio je 12 mrtvih i više od 25 ranjenih.
1988. Pod pritiskom demonstracija, tokom kojih je Slobodan Milošević učvršćivao svoju vlast u Srbiji, rukovodstvo Vojvodine podnelo je ostavke. Tokom protesta, demonstranti su na funkcionere koji su pokušali da im se obrate, bacali jogurt, zbog čega je ovaj događaj kasnije popularno nazvan „jogurt revolucija”.
1989. Umrla je američka filmska glumica Bet Dejvis, dobitnica dva Oskara za filmove „Opasna” i „Džezabel”, a proslavila se i filmovima „Sve o Evi”, „Male lisice” , „Šta se dogodilo sa Bebi Džejn”.
1990. Umrla je prva žena-ratni pilot u Jugoslaviji Marija Draženović-Đorđević koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Letački ispit je položila 1939. kada je imala 15 godina.
1991. Indonežanski vojni avion udario je u Džakarti u zgradu vlade, poginule su 102 osobe, a ranjeno više od 5.000.
1998. Pod pritiskom međunarodne zajednice i pretnjama vazduhoplovnim napadom NATO-a, počelo je povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova prema centralnoj Srbiji.
2002. Premijer Belgije Gaj Verhoštat uputio je prvo zvanično izvinjenje za deportovanje desetine hiljada Jevreja u koncentracione logore u nacističkoj Nemačkoj, koje su činili lokalni zvaničnici.
