Elagabal je bio rimski car. Njegovo pravo ime bilo je Sekst Varije Avit Basijan, a zvanično ime Imperator cezar Marko Aurelije Antonin Avgust. Postao je car 16. maja 218. i vladao je sve do svoje smrti 222. godine.
Varije je preko svoje tetke Julije Mameje pripadao dinastiji Severa, koja je tako nazvana po svom osnivaču caru Septimiju Severu. Jedva je govorio latinski i bio je, kao i njegov deda, sveštenik boga Sol Elagabala, zaštitnika Emese. Kada je postao car uveo je kult Sol Elagabala u Rim; dao je da se na Palatinu izgradi jedan takav hram. Njegov cilj je bio da Sol Elagabal postane vrhovni bog u čitavom rimskom carstvu.
Ponašao se potpuno razobručeno. Oženio se vestalkom Akvilijom Severom (inače vestalke su se zavetovale na nevinost i odnos sa njima je bio svetogrđe koje je po rimskom pravu zahtevalo smrtnu kaznu).
Na venčanju su priređene igre sa 51 tigrom, a jednog krokodila Elagabal je držao kao kućnog ljubimca i izgradio mu jedno skupo kupatilo. Ono je bilo uništeno posle jedne jedine upotrebe.
Dao je da se ubijaju ljudi jer je smatrao da crvena krv žrtava odlično ide na zelenoj travi.
Uveo je nova jela u rimsku lusksuznu carsku kuhinju: papagajske glave, mozak flaminga, kamilja kopita, itd.
Elagabalova seksualna orijentacija je izvor mnogih kontroverzi i debata. Elagabal se oženio i razveo pet puta, ali su poznata imena samo tri žene. Ipak, najstabilniju emotivnu vezu uspostavio je sa jednim robom svoje druge žene vestalke Akvilije Severe po imenu Hijerokle koga je nazivao svojim mužem. Bio je oduševljen kada bi bio nazivan ljubavnicom, kraljicom Hijerokla, a pričalo se da je obećao velike sume novca onom lekaru koji bi mu obezbedio ženske genitalije.
Elagabal je po shvatanju modernih autora bio transseksualac.
Pod velikim uticajem njegove babe Julije Meze Elagabal je usvojio svog rođaka Aleksandra Severa 26. juna 221. godine. Elagabal je prepoznao želju svoje babe da vlast prenese u ruke Aleksandra Severa, i pokušao je da pretendenta ubije. Ali, ovaj plan je propao i Elagabala i njegovu majku Juliju Soemijas ubila je pretorijanska garda 11. marta 222. godine.
Njegov obezglavljen leš je svetina rastrzala po Rimu dok konačno nije bio bačen u Tibar. Senat je izglasao dekret o zabrani sećanja na Elegabala.
