Na današnji dan dogodila se jedna od najtežih vazduhoplovnih nesreća u istoriji, koja je odredila sudbinu nadzvučnih letova u narednim decenijama. Prvi i jedini put u istoriji srušio se nadzvučni avion tipa Konkord.
Tokom pune 24 godine ni jedan Konkord nije doživeo nesreću u kojoj je neko poginuo i smatran je jednim od najsigurnijih letelica na svetu.
To je bilo veliko dostignuće budući da se radilo o avionima koji su leteli brzinom od preko 2 maha (oko 2180 km/h) i bili jedini zapadni supersonični putnički avioni.
Konkord je mogao da preveze oko sto putnika preko okeana više nego dvostruko brže od normalnih putničkih aviona.
Kraj priči o uspehu je došao na današnji dan. S pariškog aerodroma „Šarl de Gol”, poleteo je Konkord „Er Fransa”.
Na pisti se slučajno nalazio komad metala koji je otpao sa aviona DC-10 koji je 5 minuta ranije poleteo. Taj komad, probušio je gumu na Konkordu, koja se pri velikoj brzini točkova rasprsnula i pogodila rezervoar s gorivom na donjoj strani krila. Guma nije napravila rupu u rezervoaru, ali je njen udar izazvao pritisak zbog kojeg je rezervoar napuknuo na najslabijem mestu.
Gorivo je počelo da curi i upalilo se od varničenja. Budući da je avion već prestigao brzinu poletanja, posada je morala da uzleti, uprkos požaru. Vatra je, međutim, zahvatila krilo i isključila oba leva motora. Posada nije mogla dobiti dovoljan potisak sa samo dva motora, pa se avion sporo podizao.
Pokušali su da usmere avion prema drugom pariškom aerodromu Le Burže, ali je bilo prekasno. Gubeći potisak srušili su se u hotel „Le Re Blu”, nedaleko od piste, u pariškom predgrađu Gonese.
Poginulo je svih stotinu putnika i devet članova posade. U razrušenom hotelu poginula su 4 čoveka, a jedna osoba je teško povređena. Većina putnika bili su Nemci, koji su se uputili u Njujork, gde su planirali da se ukraju na brod koji krstari po obali Afrike.
Nakon nesreće konkordi su prizemljeni, a 2003. su potpuno povučeni iz službe. Zanimljivo je da danas na svetu ne leti više niti jedan nadzvučni putnički avion.
Ostali događaji na današnji dan:
1261. Mihailo VIII Paleolog vratio Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i s Mlečanima ga proglasili prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena u Nikeju.
1593. Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih protestanata, prešao u katoličanstvo.
1712. Vojska švajcarskih protestanskih kantona u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.
1817. Po povratku u Srbiju ubijen vođa I srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe. On je posle sloma ustanka 1813. izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.
1834. Umro engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme „Stari mornar” i „Kubla Kan” smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledima zasnovana je englesko-američka Nova kritika.
1843. Umro škotski hemičar Čarls Mekintoš, izumitelj nepromočive tkanine za kišne ogrtače.
1848. Rođen britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer i ministar inostranih poslova. 1917. predložio stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini.
1848. Austrijanci u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine, suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.
1878. Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla u Vašington.
1894. Rođen američki filmski glumac Volter Brenan, najčuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao u više od 100 filmova, dobitnik više Oskara.
1898. Vojska SAD u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio status pridružene države SAD.
1907. Japan proglasio protektorat nad Korejom s pravom da kontroliše vladu te zemlje.
1909. Francuski pilot Luj Blerio prvi avionom preleteo Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo za 37 minuta.
1917. Holanđanka Margareta Gertruda Cele, Mata Hari, osuđena na smrt pod optužbom da je špijunirala za Nemce tokom I svetskog rata.
1934. U Beču nacisti ubili kancelara Austrije Engelberta Dolfusa.
1943. Italijanski diktator Benito Musolini primoran, posle sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Vitorio Emanuele za premijera imenovao maršala Pjetra Badolja. Musolini uhapšen i interniran, 1945. streljan.
1952. Stupio na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, prva faza stvaranja Evropske unije.
1956. U sudaru italijanskog i švedskog broda „Andrea Dorija” i „Stokholm”, ispred obala SAD u Atlantskom okeanu, poginulo 50 osoba.
1957. Tunis postao republika, za predsednika izabran Habib Burgiba.
1963. SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.
1968. Papa Pavle VI zabranio vernicima Rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.
1978. U bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji, rođena prva na svetu „beba iz epruvete” Luis Džoj Braun.
1982. Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije Ujedinjenih nacija o postojanju države Izrael.
1986. Umro američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, dobitnik Oskara 1958. za film „Žiži”.
1991. Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace zastarele ideološke dogme.
1992. Vlada Italije poslala 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.
1994. Izrael i Jordan u Vašingtonu potpisali deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između te dve države.
1995. Haški tribunal podigao optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
2000. Supersonični avion kompanije Er Frans srušio se blizu Pariza, neposredno po poletanju. Poginuli 109 putnika i članova posade i četiri osobe na zemlji. Prva nesreća konkorda otkako je počeo da leti, 1969.
2001. General Hrvatske vojske Rahim Ademi, optužen za zločine nad Srbima 1993. u Medačkom džepu, kod Gospića, u Hrvatskoj, predao se Haškom tribunalu. Na osnovu odluke Sudskog veća 20. februara 2002. Ademi pušten na slobodu do početka suđenja.
2002. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju svoje zemljišne posede, prvi put od 1917
