Sputnjik 2, satelit kojim je Lajka otišla u svemir bio je drugi satelit u zemljinoj orbiti, pa i prvi koji je poneo životinju.
Biološki podaci i tehnički podaci o letelici transmitirani su uz pomoć telemetrijskog sistema Tral D, koji je slao podatke jednom u svakoj orbiti, u trajanju od po 15 minuta.
Od naučnih instrumenata, sonda je sadržavala 2 fotometra koji su merili sunčevo zračenje i kosmičke zrake. Na sondi nije bilo kamere.
Lajka je umrla nekoliko sati nakon lansiranja od posledica stresa i toplotnog udara, verovatno usled kvara u kontrolnom sistemu za toplotu. Pravi uzrok njene smrti nije bio javno objavljen još decenijama nakon leta.[3] Iako Lajka nije preživela putovanje, eksperiment je dokazao da živi putnik može da preživi lansiranje u orbitu i podnese bestežinsko stanje. Njime je prokrčen put za ljudske letove u svemir, a naučnici su dobili prve podatke kako živi organizmi reaguju na okruženje u svemirskim letovima. Dana 11. aprila 2008. godine, ruski zvaničnici podigli su spomenik u znak sećanja na Lajku. Ovaj mali spomenik nalazi se u blizini vojno-istraživačke ustanove u Moskvi koja je pripremila Lajkin let u svemir, i predstavlja psa koji stoji na vrhu rakete.
Pas Lajka, lansiran u Sputnjiku 2, bila je prvo živo biće koje je poslato u zemljinu orbitu.
Ostali događaji na današnji dan:
1534 – Engleski parlament usvojio je povelju kojom je kralj Henri VIII postao poglavar crkve, čime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome je prethodio sukob sa papom Leonom X koji nije hteo da poništi kraljev brak sa Katarinom Aragonskom i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen.
1801 – Rođen je italijanski operski kompozitor Vinčenco Belini, jedan od najpoznatijih stvaralaca italijanskog belkanta („Norma”, „Puritanci”, „Pirat, „Kapuleti i Monteki”).
1839 – Britanske fregate su kod Kantona potopile nekoliko kineskih džunki. Time je počeo Prvi opijumski rat protiv Kine, koji je završen potpisivanjem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepovoljnim uslovima za Kinu.
1852 – Rođen je japanski princ Mucuhito, od 1867. car Meiđi. Tokom vladavine (do 1912) potpuno je lišio vlasti šogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalističku državu. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio. 1901 – Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1959. do 1969. („Kraljevski put”, „Ljudska sudbina”, „Iskušenje Zapada”, „Antimemoari”).
1903 – Panama je, uz podršku SAD koje su poslale u panamske vode krstaricu „Nešvil”, proglasila nezavisnost od Kolumbije.
1912 – Rođen je paragvajski diktator Alfredo Stresner, koji je na vlast došao vojnim pučem 1954. i sprovodeći teror protiv političkih protivnika vladao do 1989. kada je zbačen drzavnim udarom.
1918 – Nedelju dana uoči kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna mornara koja se proširila na više gradova (Hamburg, Libek, Bremen) gde su formirane privremene revolucionarne vlade. Nakon obračuna vlasti sa pobunjenicima nemački parlament je 6. februara 1919. ukinuo njihovu vlast.
1946 – Japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, a carska vlast prešla je na izborni parlament. 1956 – Velika Britanija i Francuska prihvatile su prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage UN. 1961 – U Tant je izabran za generalnog sekretara UN nakon pogibije Daga Hamaršelda.
1970 – Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende postao je predsednik Čilea, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima. Ubijen je 1973. u državnom udaru generala Augusta Pinočea.
1991 – Hrvatske paravojne formacije proterale su stanovništvo i razorile 18 srpskih sela na području zapadne Slavonije.
1992 – Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton je na izborima za predsednika SAD pobedio republikanca Džordža Buša, dotadašnjeg šefa države.
1996 – Umro je bivši samoproglašeni car Centralne Afričke Republike Žan Bedel Bokasa. Na vlast je došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Oborio ga je 1979. bivši predsednik Dako i vratio zemlji status republike.
1998 – Umro je američki animator Bob Kejn, autor Betmena.
2002 – Na parlamentarnim izborima u Turskoj pobedila je Turska Partija pravde i razvoja, ali je njenom lideru Tajipu Erdoanu zabranjeno da preuzme premijerski položaj jer je ranije osuđen zbog islamističkih pobuna.
2005 – Umrla je En Burda osnivač izdavačke kuće „Burda-Moden” i jedna od najuspešnijih poslovnih žena u Nemačkoj.
2009 – Umro je španski pisac, sociolog i esejista Fransisko Ajala dobitnik svih španskih nagrada za knjizevnost.
2010 – Umro je američki kompozitor Džeri Bok autor brodvejskih hitova među kojima je čuveni mjuzikl „Violinista na krovu” i „Fjorelo” za koje je zajedno sa tekstopiscem Šeldonom Harnikom osvojio nagradu Toni. Među njegovim poznatim mjuziklima su i „Gospodin Divni” i „Ona me voli”.
