Rođena kao Margareta Gertruda Zele, poznatija pod umetničkim imenom Mata Hari, bila je i holandska egzotična igračica i kurtizana. Osuđena je na smrt u šumi Vensen, nadomak Pariza, zbog optužbe da se bavila špijunažom u korist Nemačke.
Mata Hari je poticala iz imućne porodice. Udala se 1895. za oficira škotskog porekla u holandskoj vojsci Kembela mek Leoda sa kojim je od 1897. do 1902. živela na Javi i Sumatri. Kasnije su se vratili u Evropu i razveli.
Imali su dvoje dece koja su umrla u detinjstvu i ranoj mladosti. Margareta je postala egzotična plesačica u Parizu 1905. Ubrzo je uzela umetničko ime Mata Hari, što na malajskom jeziku znači „sunce” ili „oko dana”. Bila je visoka, atraktivna i vešta u indijskim plesovima. Na sceni se pojavljivala skoro naga. Postigla je veliki uspeh u Parizu i postala je ljubavnica milionera i industrijalca Emila Gimea, a imala je i niz veza sa bogatašima i plemstvom.
Mata Hari se predstavljala kao javanska princeza koja je ples učila od malih nogu, što je u Evropi onog vremena predstavljalo misteriju. Pored plesa, slikala se za erotski provokativne fotografije.
Za vreme Prvog svetskog rata Mata Hari je putovala između Engleske, Francuske, Holandije i Španije. Bila je kurtizana mnogih visokih oficira. Postojale su glasine da radi kao špijun za Francusku.
Januara 1917. jedna od nemačkih tajnih poruka je pominjala usluge špijuna H-21. Francuska tajna služba je ovoga špijuna identifikovala kao Matu Hari. Uhapšena je 13. februara 1917. u hotelskoj sobi u Parizu.
Osuđena je kao nemački špijun i streljana 15. oktobra, 1917. Njen stvarni angažman u ulozi špijuna nije nikada bio potvrđen.
Neki istoričari smatraju da je Mata Hari žrtvovana da bi se prikrili drugi promašaji francuske tajne službe. Tajni dokumenti o njenom slučaju će postati javno dostupni 2017. Sudbina Mate Hari je bila inspiracija za više filmova.
Ostali događaji na današnji dan:
70. p.n.e. – Rođen je Publije Vergilije Maron, najznamenitiji pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa „Eneida” i pastirskih pesama („Bukolike” ili „Ekloge”) i didaktičkog speva „Georgike”. Uzor latinskog i zapadnoevropskog književnog stvaralaštva, Danteov je vodič kroz podzemni svet („Pakao”).
1529 – Završena je prva opsada Beča povlačenjem turske vojske sultana Sulejmana II Veličanstvenog.
1542 – Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Sproveo je značajne reforme, ukinuo ropstvo i pokušao da stvori novu sinkretističku religiju koja bi ujedinila Hinduse i muslimane.
1581 – Pod pokroviteljstvom Katarine Mediči u Parizu je izvedena prva celovečernja baletska predstava („Ballet Comique de la Reine”), pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta.
1582 – U Španiji, Portugaliji i papskim državama u Italiji počela je primena Gregorijanskog kalendara, tako što je eliminisano deset dana, a 5. oktobar 1582. postao je 15. oktobar.
1608 – Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli koji je otkrio princip živinog barometra (Toričelijeva cev). Bio je saradnik Galilea Galileija, a posle njegove smrti nasledio je katedru za matematiku na univerzitetu u Firenci.
1791 – Rođen je Sima Milutinović Sarajlija, jedan od najznačajnijih i, uz Lukijana Mušickog, najuticajniji srpski pesnik XIX veka. Učestvovao je u oba srpska ustanka protiv Turaka, a od 1827. u Cetinju je bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša (spevovi „Srbijanka”, „Trojebratstvo”, „Trojesestarstvo”, tragedija „Obilić”, „Istorija Srbije”, „Istorija Crne Gore”).
1817 – Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, učesnik u Američkom ratu za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u domovinu borio se protiv rasparčavanja Poljske, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. Umro je u izbeglištvu u Švajcarskoj.
1894 – Pod optužbom za veleizdaju u Parizu je uhapšen francuski oficir Alfred Drajfus, čime je počela burna afera koja je godinama potresala društveni i politički život Francuske. Bez dokaza je osuđen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i angažovanog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus je rehabilitovan.
1917 – U šumi Vensen, nadomak Pariza streljana je Mata Hari, najpoznatija žena špijun u Prvom svetskom ratu. Profesionalna plesačica, specijalizovana za egzotične plesove iz Indije i sa Jave, koja je važila za najlepšu ženu sveta svog vremena, osuđena je na smrt zbog špijunaže u korist Nemačke.
1928 – Nemački dirižabl „Graf Cepelin” je obavio prvi komercijalni let preko Atlantika.
1945 – Premijer „višijevske Francuske” u Drugom svetskom ratu Pjer Laval pogubljen je zbog predaje zemlje nacističkoj Nemačkoj.
1949 – U Mađarskoj su pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai. Na montiranom sudskom procesu oni su osuđeni na smrt kao „buržoaski revizionisti i titoisti”. Posmrtno su rehabilitovani 1956. kao žrtve kulta ličnosti.
1964 – Nikita Hruščov je smenjen sa mesta prvog sekretara Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a na njegovo mesto je došao Leonid Brežnjev. Novi premijer postao je Aleksej Kosigin.
1989 – Umro je Danilo Kiš, jedan od najvećih pisaca novije srpske književnosti čije je delo značajno doprinelo njenoj afirmaciji u svetu. Preveden je na mnoge svetske jezike i dobitnik je mnogobrojnih priznanja i nagrada. („Mansarda”, „Bašta, pepeo”, „Peščanik”, „Grobnica za Borisa Davidoviča”, „Rani jadi”, „Enciklopedija mrtvih”, „Čas anatomije”).
1993 – Nobelovu nagradu za mir dobili su predsednik Južne Afrike Frederik Vilem de Klerk i vođa Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela za doprinos okončanju režima aparthejda u Južnoj Africi.
1997 – Kongoanski pobunjenici ušli su u glavni grad Brazavil i zbacili predsednika Paskala Lisubu. Nakon četvoromesečnog građanskog rata, na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.
1998 – Na osnovu dogovora predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i američkog izaslanika Ričarda Holbruka, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić i komandant NATO Vesli Klark potpisali su sporazum o uspostavljanju vazdušne posmatračke misije na Kosovu.
2000 – Ubedljivom pobedom na parlamentarnim izborima Liberalna demokratija Slovenije Janeza Drnovšeka vratila se na vlast. Time je okončana šestomesečna vladavina desnice na čelu sa Andrejem Bajukom.
2003 – Kina je lansirala svoj prvi kosmički brod sa ljudskom posadom. U letelici „Šendžou pet” bio je astronaut Jang Livei.
2006 – Turski pisac, romansijer Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
2007 – Evropska unija i Crna Gora potpisale su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
