Haški tribunal je telo Organizacije ujedinjenih nacija osnovano Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti OUN, sa zadatkom da sudi počiniocima ratnih zločina na području bivše Jugoslavije nakon 1991.
Puni naziv mu je Međunarodni tribunal za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije nakon 1991, a skraćeno Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju.
Haški tribunal može podizati optužnice i suditi za genocid, zločine protiv čovečnosti, povrede Ženevskih konvencija iz 1949, i povrede zakona i običaja ratovanja. Sud može suditi jedino pojedincima, ne i organizacijama ili vladama, i može izreći najviše doživotni zatvor. Niz zemalja su potpisale dogovore sa OUN za sprovođenje zatvorskih kazni. Glavne organizacione jedinice suda su sudska veća, Tužilaštvo i Sekretarijat.
Haški sud je ustanovio kontroverznu praksu u kojoj se neke od optužnica podižu javno, dok su neke „zapečaćene” u nadi da će tako olakšati proces hapšenja i privođenja optuženih. Sud za privođenje optuženika u potpunosti zavisi od država u kojima se oni nalaze, na šta su ove obavezne kao članice UN. Hapšenje i isporučivanje optuženih u državama u regionu pokazalo se kao izuzetno teško i osetljivo političko pitanje, uz eklatantne primere nesposobnosti ili opstrukcije kako lokalnih vlada, tako i prisutnih međunarodnih snaga, tako da je i pored velikog pritiska međunarodne zajednice veliki broj njih i dalje nedostupan sudu.
U kontrverznosti vezane za ovaj sud spada i činjenica da su neke zemlje donele nacionalne zakone po kojima njihovi građani u slučaju nadležnosti tog suda (sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije) ne odgovaraju pred njim, nego pred nacionalnim sudovima tih zemalja. Jedna od njih su i SAD.
Od ukupnog broja svih presuda koje je donio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, 96,80% je izrečeno Srbima.
Ostali događaji na današnji dan:
1787 – Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.
1803 – Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson (“Priroda”, “Ogledi”, “Uzorni ljudi”, “Vođa života”, “Društvo i usamljenost”).
1810 – U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.
1840 – U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
1856 – Rođen je francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.
1879 – Rođen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik “Dejli ekspresa” i “Sandej ekspresa”.
1889 – Rođen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).
1892 – Rođen je bivši predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen je kao Dan mladosti. Premanekim podacima, on je rođen 7. maja.
1895 – Britanski pisac Oskar Vajld osuđen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.
1911 – Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.
1915 – Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.
1922 – Rođen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik “evrokomunizma” i “istorijskog kompromisa”.
1923 – Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.
1929 – U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera “Gospođe ministarke” Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.
1944 – Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.
1960 – Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.
1961 – Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.
1963 – Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
1969 – U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.
1979 – Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion “DC-10” pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginula su 273 putnika i člana posade.
1983 – U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.
1991 – Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci” vazdušnim mostom” prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.
1992 – Oskar Luiđi Skalfaro postao je predsednik Italije.
1993 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.
1994 – Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.
1995 – Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.
1995 – U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.
1996 – Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50-ogodišnjeg egzila.
1997 – Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.
2000 – U 100. godini umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemacki film “Pandorina kutija” je jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.
2001 – Deset godina posle raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.
2001 – Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.
2001 – Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), požnat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta “Če” Gevare.
2002 – U padu aviona kineske avio kompanije “Čajna erlajns” u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.
2004 – U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.
2011 – Umrla je slikarka, književnica i vajarka Leonora Karington poznata po radovima sa neobičnim scenama rituala sa pticama, mačkama, jednorozima i raznim drugim životinjama, kao i s prolaznicima i posmatračima. Zajedno sa Fridom Kalo i Remedios Varo činila je trojku žena-nadrealista koje su radile u Meksiku.
