FIFA je udruženje osnovano pod zakonima Švajcarske. Sedište joj je u Cirihu. Vrhovno telo organizacije je kongres FIFA, koji je sastavljen od predstavnika svakog pridruženog člana.
Kongres se okuplja na redovnom zasedanju jednom godišnje, i dodatno, vanredne sednice se održavaju jednom godišnje od 1998. Samo kongres može da donese promenu statuta FIFA.
Kongres bira predsednika FIFA, generalnog sekretara i ostale članove FIFA-inog izvršnog odbora. Predsednik i generalni sekretar su glavne funkcije FIFA, a zaduženi su za svakodnevnu administraciju, koju sprovodi Generalni sekretarijat, sa svojim osobljem koji broji oko 280 članova. Izvršni odbor FIFA, kojim predsedava predsednik, je glavni organ koji donosi odluke organizacije u intervalima od Kongresa. FIFA organizaciona struktura se takođe sastoji od nekoliko drugih organa, u nadležnosti Izvršnog odbora ili kreirani od strane Kongresa kao stalne komisije. Neki od njih su Odbor za finansije, Disciplinska komisija, Sudijski komitet itd.
Pored navedenih institucija postoji šest kontinentalnih udruženja koja prate i nadgledaju razvoj fudbala u različitim kontinentima i regionima sveta. Nacionalni savezi, a ne kontinentalne konfederacije, su članovi FIFA. Kontinentalne konfederacije su predviđene statutom FIFA, a članstvo u konfederaciji je preduslov za članstvo u FIFA.
Ostali događaji na današnji dan:
1471 – Rođen je nemački slikar i graver Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež (“Apokalipsa”, “Velika muka”, “Bogorodičin život”).
1471 – U londonskom zatvoru Tauer ubijen je engleski kralj Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, svrgnut u dinastičkim borbama (“Rat dveju ruža”). Njegov lik inspirisao je Šekspira za dramu “Henri VI”. Presto je preuzeo Edvard IV.
1502 – Portugalci su otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena u južnom Atlantiku.
1527 – Rođen je španski kralj Felipe II (1556-98), sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao je pobunu u Holandiji koja je dovela do njene nezavisnosti.
1639 – Umro je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu “Grad sunca”, koji je postao udžbenikutopijske filozofije.
1844 – Rođen je francuski slikar Anri Ruso, zvani Carinik, prvi slikar naivac čije su slike ušle u Luvr.
1845 – Rođen je glumac Toša Jovanović, član Narodnogkazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.
1860 – Rođen je holandski lekar Vilem Ejnthoven , osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagradeza medicinu 1924. godine.
1894 – Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo je liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869. godine.
1895 – Umro je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe, autor popularnih opereta (“Laka konjica”, “Bokačo”, “Lepa Galateja”, “Fatinica”).
1921 – Rođen je ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljivi protivnik režima, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.
1927 – Američki pilot Čarls Lindberg postao je prvi čovek koji je preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao je 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelia Erhart je kao prva žena preletela Atlantski okean.
1935 – Umro je holandski botaničar Hugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike.
1935 – Umrla je američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. godine.
1945 – Sirija i Liban prekinuli su pregovore sa Francuskom i zatražili punu nezavisnost.
1967 – Više od 300 ljudi nastradalo je u požaru u robnoj kući u Briselu.
1969 – Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata američkog predsednika DŽona Kenedija, takođe ubijenog u atentatu, osuđen je na smrtnu kaznu. Kazna je kasnije preinačena u doživotni zatvor.
1981 – Socijalista Fransoa Miteran je postao predsednik Francuske, a Pjer Moroa premijer.
1982 – Britanske trupe su se iskrcale na Foklandska (Malvinska) ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.
1989 – Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili su zahtev vlade da napuste trg.
1991 – Bivši premijer Indije Radživ Gandi ubijen je bombom skrivenom u buket cveća, u toku predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.
1991 – Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam oboren je posle 14 godina vladavine i otišao je u izbeglištvo.
1992 – Američki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u bivšimjugoslovenskim republikama.
1993 – Senat Venecuele je suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa pod optužbom za korupciju.
1996 – Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo je tanzanijski feribot, sa kojeg se od oko hiljadu ljudi spaslo samo 114.
1997 – Poljska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.
1998 – Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija indonežanski predsednik Suharto podneo je ostavku nakon 32 godine diktatorske vladavine.
2001 – Savet bezbednosti UN proglasio je reku Kongo ponovo otvorenom, nakon dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke imalo je za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.
2002 – Američki državni sekretar Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.
2003 – U zemljotresu jačine 6,7 Rihterove skale koji je pogodio glavni grad Alžira i okolinu, poginulo je 2.241, a povređeno 10.243 osoba.
2006 – Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost te države. Srbija je, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.
