Na današnji dan ljudi Marka Antonija uhvatili su Cicerona kad je odlazio iz svoje vile, otprilike na pola puta između Rima i Napulja. Navodno je zarobljeni Ciceron hrabro ogolio vrat da bi ga neprijatelji mogli smaknuti.
Na današnji dan 43. godine pre Hrista ubijen je najpoznatiji rimski govornik Ciceron. Puno ime bilo mu je Marko Tulije Ciceron (latinski Marcus Tullius Cicero), a uz Atinjanina Demostena verovatno je bio najslavniji antički govornik uopšte. Ciceron je naročito bio poznat po svojim političkim govorima, u kojima je razotkrivao nepoštene namere moćnih igrača na političkoj sceni.
U svojim govorima protiv senatora Kataline razotkrio je urotu, a kasnije se obrušio i na rimskog moćnika Marka Antonija. Ciceronovi govori protiv Marka Antonija nazivaju se Filipikama (po uzoru na starije Demostenove govore protiv makedonskog kralja Filipa – oca Aleksandra Makedonskog).
Upravo su govori protiv Marka Antonija stajali Cicerona glave. Naime, na današnji dan ljudi Marka Antonija uhvatili su Cicerona kad je odlazio iz svoje vile, otprilike na pola puta između Rima i Napulja. Navodno je zarobljeni Ciceron hrabro ogolio vrat da bi ga neprijatelji mogli smaknuti. Prema naređenju Marka Antonija Ciceronova glava i obe odsečene ruke izložene su zatim na rimskom Forumu. Ruke su navodno odsečene kao kazna za to što je Ciceron njima napisao spomenute Filipike protiv Marka Antonija.
Ostali događaji na današnji dan:
43. p.n.e. – Umro je Marko Tulije Ciceron, rimski političar, pisac i čuveni govornik.
1815 – Streljan je Mišel Nej, najčuveniji Napoleonov maršal. Za zasluge u odbrani Francuske, u vreme restauracije Luja XVIII dobio je titulu pera (1814). Po povratku Napoleona u martu 1815. (Napoleonovih Sto dana) vratio se u njegovu službu i komandovao gardom u bici kod Vaterloa. Posle Napoleonovog poraza, uhvaćen je u begu, optužen za izdaju i osuđen na smrt.
1857 – Rođen je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predstavnik akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija. Portretisao je gotovo sve istaknute ličnosti Srbije krajem 19. i prve polovine 20. veka i izradio više od hiljadu ikona.
1914 – Skupština Srbije usvojila je u Nišu u Prvom svetskom ratu Deklaraciju o ujedinjenju južnih Slovena u zajedničku državu. To je bilo prvi put da srpska vlada jugoslovensko ujedinjenje postavlja kao prioritetan cilj srpske državne politike.
1941 – Japanski avioni napali su američku pomorsku bazu u Perl Harburu na Havajima i uništili veliki broj aviona i brodova, što je ubržalo odluku SAD da se uključe u Drugi svetski rat.
1941 – Velika Britanija je u Drugom svetskom ratu objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj, zemljama koje su kao članice Trojnog pakta učestvovale u agresiji na SSSR.
1946 – Skupština FNR Jugoslavije donela je zakon o nacionalizaciji kojim su obuhvaćena sva veća privatna preduzeća. Time je likvidiran i inostrani kapital, koji je u industriji i rudarstvu predratne Jugoslavije učestvovao sa oko 50 odsto.
1949 – Čang Kaj-šek (Chiang Kai-shek) je na ostrvu Tajvan (Formoza), gde je sa ostacima svoje vojske pobegao nakon poraza od Narodnoslobodilačke armije Kine, proglasio državu i ustanovio vladu.
1965 – Vaseljenski patrijarh Atenagora I i papa Pavle VI ukinuli su međusobnu ekskomunikaciju dve crkve kojom je 1054. počeo raskol dveju hrišćanskih crkava.
1970 – Ubedljiva pobeda na izborima u Istočnom Pakistanu Avami lige, pobornika autonomije Bengala (kasnije Bangladeš), dovela je do duboke krize između Istočnog i Zapadnog Pakistana, koja je naredne godine eskalirala u građanski rat.
1971 – Sovjetska vasionska kapsula počela je da šalje radio i televizijske signale s Marsa.
1974 – Kiparski predsednik arhiepiskop Makarios III trijumfalno je dočekan na Kipru koji je napustio 15. jula 1974. posle državnog udara. Prevrat na Kipru organizovali su grčki oficiri, ali nisu uspeli da zadrže vlast.
1975 – Indonežanska armija je ušla u Istočni Timor gde je, nakon ukidanja trovekovne portugalske kolonijalne vlasti, izbio građanski rat.
1985 – Umro je engleski pisac Robert Grejvs, istraživač grčke i jevrejske mitologije, koji je svetski ugled stekao istorijskim romanom „Ja, Klaudije” i delom „Grčki mitovi”.
1988 – Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov objavio je u UN unilateralno smanjenje sovjetskih trupa, tenkova, borbenih aviona i artiljerije.
1988 – U zemljotresu u Jermeniji poginulo je više od 25.000 ljudi, 12.000 je povređeno, a pola miliona ostalo bez domova. Uništeno je deset odsto jermenske industrije.
1992 – Vlada Indije zabranila je fundamentalističke pokrete posle nereda u kojima je poginulo najmanje 400 Hindusa i Muslimana. Tokom nereda razorena je džamija u Ajođi.
1993 – Umro je Feliks Ufue Boanji, prvi predsednik Obale Slonovače od sticanja nezavisnosti 1960. i jedini afrički predsednik koji je 33 godine neprekidno bio na vlasti.
1995 – Sonda s američkog vasionskog broda „Galilej” je ušla u atmosferu Jupitera i 75 minuta slala podatke pre nego što se raspala.
1996 – Predsednik Alžira Liamin Zerual ozakonio je svojim potpisom ustavne reforme kojima se zabranjuju političke partije zasnovane na religiji.
1997 – Nakon neuspelih izbora u septembru, u Srbiji su ponovljeni izbori za predsednika Republike na kojima ponovo nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova. U drugi krug su ušli kandidati Socijalističke partije Srbije Milan Milutinović i Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, a za predsednika je 21. decembra izabran Milan Milutinović.
2001 – U građanskom ratu u Avganistanu talibani su predali svoje poslednje uporište Kandahar.
2002 – Irak je inspektorima UN predao dokument o iračkom oružju za masovno uništenje kao i o vojnoj industriji, što je zahtevano novembarskom Rezolucijom Saveta bezbednosti.
2003 – Bivši predsednik Nikaragve Arnoldo Aleman proglašen je krivim za prevaru, pranje novca i zloupotrebu javnih fondova i osuđen na 20 godina zatvora.
2004 – Hamid Karzai je položio zakletvu kao prvi predsednik Avganistana izabran na slobodnim izborima.
2005 – Haški begunac, hrvatski general Ante Gotovina, uhapšen je u Španiji na Kanarskim ostrvima. On je bio u bekstvu od jula 2001. zbog optužbi Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti nad Srbima tokom vojne operacije „Oluja”.
2007 – Umro je jedan od najvećih svetskih kompozitora druge polovine 20. veka Karlhajnc Štokhauzen (Karlheinz Stockhausen).
