Ubijen Đani Versače, italijanski modni kreator – 1997. godina

Rođen je u Ređo Kalabriji, jednom od najsiromašnijih krajeva Italije. Njegov stariji brat je igrao bejzbol, ali je mali Đani više voleo da boravi u majčinom krojačkom salonu.

Odmalena je pomagao majci da šije i još mu nije bilo ni 10 godina kada je dizajnirao prvu odeću. Brzo je izučio krojački zanat i postao dobar krojač, kakvih je u Italiji bilo na hiljade. U 25. godini se u Milano gde je počeo da dizajnira odeću za veće firme. Godine 1976. je uz pomoć brata osnovao firmu sa znakom meduze.

Od kolega dizajnera ga izdvaja mnogo veća maštovitost i kreativnost. Njegovi modeli su uvek jedan korak ispred drugih i uvek u sebi izvestan erotski naboj. Versače se otvoreno izjašnjavao kao homoseksualac i pretpostavlja se da je to rauzlog što je bio u stanju da i u mušku odeću udahne nešto erotike. Oslanjao se na vlastiti ukus i najbolje materijale za izradu odeće. Dizajnirao je i izrađivao je odeću za princezu Dajanu, pevačicu Madonu i mnoštvo holivudskih zvezda, te za obične mušterije koje su želele odeću sa njegovim znakom. Prelaz iz 1980-ih u 1990-e označio je kulminaciju Versačeove kreativnosti i produktivnosti.

Imao je kuće u Milanu, Majamiji i Njujorku u kojima je naizmenično stanovao i uz rukovođenje firmom bavio se i kolekcionarstvom dela klasične ali i moderne umetnosti.

Godine 1994. lekari su mu dijagnostikovali rak. Sledili su teški meseci hemoterapije i on se posle velike pauze vratio svome poslu i niko nije znao da li se izlečio. Svestan da mu nije preostalo mnogo života, priredio je modnu reviju u kojoj su modeli nosili krstove, dok je njegov najomiljeniji model, Naomi Kembel ispalila nekoliko ćoraka iz revolvera.

Versače je ubijen 14. jula 1997. godine ispred svoje kuće u Majamiju. Za ovo ubistvo okrivljen je masovni ubica Endru Kunanan.

 

Ostali događaji na današnji dan:
1099 – Krstaši su u Prvom krstaškom ratu osvojili Jerusalim i razorili ga. Grad je posle rimskog razaranja 70. godine obnovio rimski car Hadrijan i pretvorio ga u rimsku vojnu koloniju, a 638. došao je pod vlast Arapa i postao muslimansko sveto mesto. Arapi su ga preoteli od krstaša 1187.
1291 – Umro je nemački car Rudolf I Habsburg, osnivač istoimene dinastije. Po olasku na presto (1273.) dao je rođacima Austriju, Štajersku, Kranjsku, Korušku i Tirol, koje su postale habsburške nasledne zemlje. Time je udario temelje moći habsburške monarhije.
1410 – Litvansko-poljski kralj Vladislav II Jagjelo pobedio je, uz pomoć čeških najamnika, Nemački viteški red (Tevtonski red) u bici kod Tanenberga, i proširio poljsko-litvansku državu.
1606 – Rođen je Holanđanin Harmens van Rijn Rembrant, jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crteža, uključujući remek-dela „Noćna straža”, „Izgubljeni sin”, „Čas anatomije doktora Tulpa”.
1795 – Marseljeza je zvanično prihvaćena za himnu Francuske.
1865 – U Dablinu je rođen britanski političar i novinski magnat Alfred Nortklif, vlasnik i jedan od osnivača listova „Daily Mirror”, „Daily Mail” i „The Times”. Ujedinjavanjem više listova i časopisa osnovao je 1905. “Associated Newspaper” što je narednih dvadest godina bio najuticajniji novinski koncern u Evropi.
1869 – Francuz Ipolit Mež Muri patentirao je margarin.
1904 – Umro je Rus Anton Pavlovič Čehov, jedan od najznačajnijih pripovedača i dramskih pisaca svetske književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga. Njegove drame i danas su na repertoarima
svetskih pozorišta („Galeb”, „Tri sestre”, „Višnjik”).
1918 – Opštom ofanzivom snaga Osovine pod komandom nemačkog generala Eriha fon Ludendorfa počela je druga bitka na Marni u Prvom svetskom ratu. To je bio poslednji pokušaj Nemačke da nadvlada savezničke snage na zapadnom frontu.
1929 – Umro je austrijski pisac Hugo fon Hofmanstal, proslavljeni autor libreta za opere Riharda Štrausa („Kavaljer s ružom”, „Arijadna na Nasosu”,„Žena bez senke”).
1937 – Pušten je u saobraćaj kanal Moskva-Volga, dugačak 128 kilometara, dubok 5,5 i širok 85 metara, čime je regulisana reka, a grad Moskva dobio luku povezanu sa pet mora.
1958 – Američke snage iskrcale su se u Libanu i intervenisale na zahtev predsednika Kamija Šamuna, omogućivši mu da se ponovo kandiduje za šefa države.
1968 – Uspostavljen je prvi direktni putnički avio-saobraćaj između SAD i SSSR. Na liniji Moskva-Njujork leteli su avioni „Aeroflota” i „Pan Amerikena”.
1974 – Na Kipru je vojnim udarom grupe grčkih oficira u Nacionalnoj gardi, pristalica aneksije Grčkoj, oboren predsednik i arhiepiskop Makarios, a vlast je preuzeo Nikos Sampson, bivši lider oslobodilačkog pokreta EOK. To je bio povod Turskoj da ubrzo okupira severnu trećinu Kipra.
1975 – Sovjetski i američki vasionski brodovi „Sojuz 19″ i „Apolo 18″ lansirani su u orbitu oko Zemlje, u okviru zajedničkog programa kojim je predviđeno njihovo spajanje u svemiru.
1983 – U napadu jermenskih terorista na prostorije turske vazduhoplovne kompanije na pariskom aerodromu „Orli”, šest ljudi je poginulo, a 48 ranjeno.
1992 – U organizaciji Građanskog saveza Srbije i Centra za antiratnu akciju ispred Savezne skupštine u Beogradu održane su demonstracije protiv diskriminacije i pretnje pripadnicima drugih nacionalnosti pod nazivom „Žuta traka”. Povod je bilo prisilno iseljavanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci.
1995 – Vojska Šri Lanke okončala je najveću ofanzivu od 1987. protiv tamilskih pobunjenika, tokom koje je poginulo najmanje 300 ljudi.
1997 – U Majami Biču na Floridi ubijen je Đani Versače, italijanski modni kreator, jedna od vrhunskih modnih kreatora 20. veka.
1999 – Po ulasku međunarodnih mirovnih snaga na Kosovo, u Prištinu je stigao šef civilne administracije UN Bernar Kušner, a vojni zvaničnici proglasili su Kosovo jednim od najopasnijih mesta na svetu zbog velikog broja mina koje su postavile sve strane u ratu.
2000 – Zimbabve je ponovo zakonom uredio status crnih seljaka na farmama belaca.
2003 – Umro je Hjum Kronin, brodvejski i holivudski glumac koji se prvi put na filmu pojavio 1943. godine u Hičkokovoj „Senci sumnje”, a igrao i u filmovima „Poštar uvek zvoni dvaput”, „Dvanaest besnih ljudi” i „Čaura”.
2004 – Bivši ministar finansija Ruande Emanuel Ndindabahizi osuđen je na doživotni zatvor zbog učešća u genocide 1994. godine.
2005 – Veće Okružnog suda u Beogradu osudilo je četvoricu pripadnika paravojne formacije “Osvetnici” (Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića) na ukupno 75 godina zatvora zbog ratnog zločina otmice i ubistva 16 građana muslimanske nacionalnosti iz mesta Sjeverin.