Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja.
Vođa Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića rođen je najverovatnije 16. novembra (po starom kalendaru 3.novembra) 1762. godine (po nekim podacima 1752.) u Viševcu u Osmanskom carstvu na Đurđic, od oca Petra i majke Marice.
Imao je dva sina, Aleksu i Aleksandra.
Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi „Početak bune protiv dahija”.
Posecanjem viđenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema. Na narodnom zboru u Orašcu Karađorđe je izabran za vođu ustanka i tako je stao na čelo izmučenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka.
Ne može se tačno reći kada je održan zbor u Orašcu, ali se uzima najčešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 15. februar 1804. godine.
Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak.
Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama.
Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja.
Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varvarin…
Ostali događaji na današnji dan:
1261. Mihailo VIII Paleolog vratio Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i s Mlečanima ga proglasili prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena u Nikeju.
1593. Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih protestanata, prešao u katoličanstvo.
1712. Vojska švajcarskih protestanskih kantona u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.
1817. Po povratku u Srbiju ubijen vođa I srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe. On je posle sloma ustanka 1813. izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.
1834. Umro engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme „Stari mornar” i „Kubla Kan” smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledima zasnovana je englesko-američka Nova kritika.
1843. Umro škotski hemičar Čarls Mekintoš, izumitelj nepromočive tkanine za kišne ogrtače.
1848. Rođen britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer i ministar inostranih poslova. 1917. predložio stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini.
1848. Austrijanci u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine, suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.
1878. Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla u Vašington.
1894. Rođen američki filmski glumac Volter Brenan, najčuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao u više od 100 filmova, dobitnik više Oskara.
1898. Vojska SAD u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio status pridružene države SAD.
1907. Japan proglasio protektorat nad Korejom s pravom da kontroliše vladu te zemlje.
1909. Francuski pilot Luj Blerio prvi avionom preleteo Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo za 37 minuta.
1917. Holanđanka Margareta Gertruda Cele, Mata Hari, osuđena na smrt pod optužbom da je špijunirala za Nemce tokom I svetskog rata.
1934. U Beču nacisti ubili kancelara Austrije Engelberta Dolfusa.
1943. Italijanski diktator Benito Musolini primoran, posle sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Vitorio Emanuele za premijera imenovao maršala Pjetra Badolja. Musolini uhapšen i interniran, 1945. streljan.
1952. Stupio na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, prva faza stvaranja Evropske unije.
1956. U sudaru italijanskog i švedskog broda „Andrea Dorija” i „Stokholm”, ispred obala SAD u Atlantskom okeanu, poginulo 50 osoba.
1957. Tunis postao republika, za predsednika izabran Habib Burgiba.
1963. SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.
1968. Papa Pavle VI zabranio vernicima Rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.
1978. U bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji, rođena prva na svetu „beba iz epruvete” Luis Džoj Braun.
1982. Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije Ujedinjenih nacija o postojanju države Izrael.
1986. Umro američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, dobitnik Oskara 1958. za film „Žiži”.
1991. Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace zastarele ideološke dogme.
1992. Vlada Italije poslala 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.
1994. Izrael i Jordan u Vašingtonu potpisali deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između te dve države.
1995. Haški tribunal podigao optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
2000. Supersonični avion kompanije Er Frans srušio se blizu Pariza, neposredno po poletanju. Poginuli 109 putnika i članova posade i četiri osobe na zemlji. Prva nesreća konkorda otkako je počeo da leti, 1969.
2001. General Hrvatske vojske Rahim Ademi, optužen za zločine nad Srbima 1993. u Medačkom džepu, kod Gospića, u Hrvatskoj, predao se Haškom tribunalu. Na osnovu odluke Sudskog veća 20. februara 2002. Ademi pušten na slobodu do početka suđenja.
2002. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju svoje zemljišne posede, prvi put od 1917
