Zajedničkim delovanjem CIA i bolivijske vojske, Če je nakon kratkog vatrenog okršaja, i nedugo po hapšenju ubijen.
Argentinski lekar i revolucionar Ernesto Če Gevara ubijen je na današnji dan 1967. godine. Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti kubanske revolucije Fidela Kastra (1956 – 1959), kao član pokreta „26. jul”.
Nakon pobede revolucije na Kubi, angažovao se u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, u Kongu za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom i u Boliviji. Zajedničkim delovanjem CIA i bolivijske vojske, Če je nakon kratkog vatrenog okršaja uhvaćen 8. oktobra 1967, i nedugo po hapšenju ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta.
Časopis „Tajm” proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka. Čuvenu fotografiju Gevare, koju je fotografisao Alberto „Korda” Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom dvadesetog veka”.
Ostali događaji na današnji dan:
1354 – Ubijen je rimski tribun Kola di Rienco, koji je, ponesen idejom o obnavljanju antičke republike i ujedinjenjem Italije pod vođstvom Rima, 1347. proglasio Rimsku Republiku. Ubijen je u ustanku koji je organizovalo rimsko plemstvo.
1469 – Umro je firentinski slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj.
1803 – Umro je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti, čije je delo inspirisalo generacije koje su pripremile i sprovele italijanski nacionalni preporod („Saul”, „Mira”, „Filip”, „Agamemnon”, „Brut I”, „Brut II”).
1810 – Rođen je Džejms Vilijem Maršal, čije je otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo „zlatnu groznicu” 1849.
1856 – Velika Britanija je počela „drugi opijumski rat” protiv Kine, u kojem joj se pridružila i Francuska. Kada su 1857. anglo-francuske trupe zauzele Kanton, Kina je kapitulirala i potpisala mir u Tjencinu.
1864 – Rođen je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima („Sumnjivo lice”, „Gospođa ministarka”, „Narodni poslanik”, „Protekcija”, „Ožalošćena porodica”, „Pokojnik”).
1871 – U Čikagu je izbio veliki požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao tri dana poginulo je oko 300 ljudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih kuća.
1895 – Rođen je argentinski državnik Huan Domingo Peron predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle sedamnaest godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo je izabran za predsednika. Umro je 1974, a predsednik Argentine postala je njegova supruga Izabela.
1895 – Ubijena je korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji. Zaveru na korejskom dvoru organizovao je Japan preko svog konzula generala Goro Miure.
1912 – Crna Gora je objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra, čime je počeo Prvi balkanski rat.
1953 – Velika Britanija i SAD su povukle svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni „A”. To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je rešena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955.
1954 – Vojne snage Severnog Vijetnama ušle su u glavni grad Hanoj.
1967 – Umro je britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela je niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948.
1970 – Nobelovu nagradu za književnost dobio je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.
1975 – Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli su najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje postignuto između zaraćenih hrišćana i muslimana.
1991 – Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma (7. jul) Slovenija i Hrvatska potvrdile su svoju samostalnost i nezavisnost od
SFR Jugoslavije.
1992 – Umro je Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio je politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi, a u istoriji evropskih naroda ostaće zapamćen i kao državnik koji se 1970. poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1971.
1993 – UN su ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbog politike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti.
1998 – Savet NATO usvojio je „detaljni operativni plan za vazdušne udare u fazama” na Kosovu. Predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dat je rok od 24 caša da ispuni zahteve iz rezolucije UN; Vlada Srbije donela je Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO pakta.
2001 – U udesu aviona švedske kompanije SAS na milanskom aerodromu „Linate” poginulo je 118 osoba.
2005 – U zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio delove Pakistana, Indije i Avganistana poginulo je više od 80.000 ljudi, od čega 17.000 dece, a oko 79.500 osoba je povređeno. Broj beskućnika dostigao je 3,3 miliona ljudi.
2008 – Haški tribunal pravosnažno je osudio bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Martića na 35 godina zatvora zbog zločina nad nesrbima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95. godine.
