Ubijen osvajač Perua i osnivač grada Lima Fransisko Pizaro – 1541. godina

Fransisko Pizaro je bio španski konkvistador, osvajač Carstva Inka i osnivač grada Lima. Za otkup poslednjeg cara Inka Ataualpe tražio je sobu punu zlata i dve sobe srebra. Ataualpu je ubio, iako je Ataualpa platio taj ogroman otkup.

Poglavica Inka Ataualpa se odmarao u severnom Peruu, blizu Kahamarke u obližnjim termalnim banjama. Pizaro je došao sa 180 vojnika i 27 konja na sastanak sa Ataualpom. Ataualpa je zabranio Špancima boravak u njegovoj zemlji, pa je Pizaro napao Ataualpinu vojsku 16. novembra 1532. u bici kod Kahamarke. Španci su pobedili, a Pizaro je pobio 12 Ataualpinih gardista.

Zatvorio je Ataualpu i tražio je veliki otkup. Ataualpa je ispunio obećanje i jedna soba je napunjena zlatom a dve srebrom da bi on bio oslobođen. Pizaro je obećao da će pustiti Ataualpu kada ovaj napuni sobe zlatom i srebrom. Pizaro je prekršio reč, pa je Ataualpu osudio za ubistvo brata i napad na Pizarove ljude. Ataualpa je ubijen 29. avgusta 1533.

Pizaro je zauzeo Kusko 1533, a španskom kralju Karlu V je napisao da je to najveći i najfiniji grad u celom novom svetu i da bi građevine Kuskoa bile smatrane istaknutim čak i u Španiji. Pizaro je u Mantaro dolini uspostavio španski glavni grad Perua 1534. Pošto je glavni grad bio daleko od mora, Pizaro je osnovao Limu na peruanskoj obali 18. januara 1535. Osnivanje Lime je smatrao jednom od najvažnijih stvari u životu.

Inke su pokušale da povrate Kusko, ali ih je porazio Almagro. Između Almagra i Pizara izbio je sukob oko granica njihovih jurisdikcija. Došlo je do sukoba Pizarove braće i Almagra, koji se završio 1538. porazom i ubistvom Almagra. Almagrovi sledbenici su organizovali zaveru, koja se završila uspešnim atentatom na Pizara u njegovoj palati u Limi 26. juna 1541.

Iza Pizara su ostala deca melezi. Pizaro je bio oženjen Ataualpinom ćerkom i unukom Huana Kapaka.

Pizarova i Kortesova osvajanja bila su slična po stilu. Pizaro je u sukobu sa Inkama imao jako malo vojnika. Mnogi Peruanci ga smatraju kriminalcem, jer je naredio da se Ataualpa ubije, iako je poglavica platio otkup napunivši jednu sobu zlatom a dve srebrom. Smatra se da je vrednost otkupa u današnjem novcu oko 2,5 milijarde dolara.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1690 – U Beogradu, na Kalemegdanu, održan je veliki srpski narodno-crkveni sabor na kojem je odlučeno da se prihvati poziv austrijskog cara Leopolda na zajedničku borbu protiv Otomanskog carstva, ali sa teritorije Ugarske.

1810 – Umro je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1836 – Umro je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reči i komponovao francusku himnu „Marseljeza”.

1843 – Hongkong je proglašen britanskom kraljevskom kolonijom (do 1997.),sa Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom.

1856 – Umro je nemački filozof Maks Štirner, pobornik i teoretičar anarhizma. Njegovo glavno delo, „Jedini i njegova svojina” (1845), izazvalo je oštre polemike i jedno vreme je bilo zabranjeno („Istorija reakcije”, „Manji spisi”).

1858 – Potpisivanjem mirovnog ugovora u Tjencinu završen je britansko-kineski rat. Kina se ugovorom obavezala da otvori nove luke za evropsku trgovinu i da legalizuje uvoz opijuma.

1869 – Rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir Dimitrijevič Laskarev, jedan od najboljih poznavalaca tercijara i kvartara. Bavio se istraživanjem neogena i kvartara i fosilne faune u Srbiji.

1867 – Sa Beogradske tvrđave je posle četiri veka skinuta otomanska zastava. Tri meseca ranije Turci su predali ključeve Beograda knezu Mihailu Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi, pored srpske, ostala turska zastava.

1877 – U oslobodilačkom ratu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva (1876-78) Crnogorci su kod Spuža potukli otomansku vojsku koju je predvodio zapovednik Skadra Sulejman paša.

1881 – Srpski knez Milan Obrenović zaključio je sa Austro-Ugarskom „Tajnu konvenciju” kojom se Srbija obavezala da će prestati sa agitacijom u Bosni i Hercegovini i da neće zaključiti nijedan međunarodni sporazum suprotan interesima Beča. Za uzvrat je dobio podršku za proglašenje kraljevine i za nezavisnost Srpskepravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije.

1892 – Rođena je američka književnica Perl Bak koja je u romanima opisala život u Kini gde je odrasla kao kćerka misionara („Paviljon žena”, „Dobra zemlja”, „Istok-Zapad”). Nobelovu nagradu za književnost dobila je 1938. godine.

1898 – Rođen je nemački konstruktor aviona i industrijalac Vilhelm Meseršmit koji je napravio prvi avion na svetu brzine od 1.000 kilometara na sat (1941).

1905 – Umro je srpski pisac Janko Veselinović, autor romana „Hajduk Stanko” sa tematikom iz Prvog srpskog ustanka, i pripovedaka i romana o seoskom životu („Slike iz seoskog života”, „Seljanka”).

1906 – U francuskom gradu Le Man održana je prva automobilska trka za Gran pri.

1917 – Na Solunskom polju su streljani generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević – Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, koji su pred vojnim sudom osuđeni na smrt zbog navodnog planiranja atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.

1941 – Finska se pridružila Nemačkoj u Drugom svetskom ratu i objavila rat SSSR-u u kojem je učestvovala tri godine.

1945 – U San Francisku su predstavnici 50 zemalja, uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja je stupila na snagu 24. oktobra.

1960 – Bivša francuska kolonija Madagaskar stekla je nezavisnost kao Malgaška Republika; britanski protektorat Somalilend postao je nezavisna država, a 1. jula se ujedinio s Italijanskom Somalijom pod nazivom Somalija.

1970 – Aleksandar Dubček, lider čehoslovačkog reformističkog pokreta („praško proleće”), isključen je iz Komunističke partije Čehoslovačke.

1977 – Afrička država Džibuti stekla je nezavisnost posle 117 godina francuske vladavine.

1977 – Američki pevač Elvis Prisli održao je poslednji koncert, u Indijanapolisu. Umro je dva meseca kasnije.

1992 – Tokom rata u Bosni generalni sekretar UN Butros Butros-Gali pozvao je Srbe da u roku od 48 sati zaustave ofanzivu na Sarajevo, a Muslimane da deblokiraju sarajevski aerodrom.

2000 – Naučnici iz 18 zemalja dekodirali su 85 odsto ljudskog genoma čime je otvorena nova era u ljudskoj medicini. U naučnim krugovima ocenjeno je da je dešifrovanje ljudskog genoma najveće otkriće u istoriji čovečanstva.

2001 – Predstavnici sedam zemalja Balkana (SRJ, BiH, Albanije Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Rumunije) potpisali su, u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, Memorandum o razumevanju o slobodnoj trgovini. BiH, SRJ i Hrvatska potpisale su sporazum kojim se obavezuju da reše problem 1,2 miliona izbeglih i raseljenih tokom ratova u bivšoj SFRJ (1991-95).

2004 – Posle 14 godina prekida, u hrvatski grad Split stigao je prvi voz iz Beograda.