Doroteo Arango Arambula, poznatiji kao Fransisko „Pančo“ Vilja, je bio jedan od vođa Meksičke revolucije između 1911. i 1920. Imao je odlučujuću ulogu u obaranju režima Viktorijana Uerte.
Datum njegovog rođenja je još uvek sporan. Malo obrazovanja dobio je u seoskoj školi koju je vodila Katolička Crkva. Postao je odmetnik u 16. godini, ubivši sina zemljoposednika koji mu je silovao mlađu sestru. Ukrao je konja i pobegao u planine Meksika na severu zemlje. Pridružio se bandi koju je vodio Francisko Vilja, a posle njegove smrti, preuzeo je njegov identitet.
1911. porazio je vojsku Porfirija Diaza, u korist Franciska Madera. General Viktoriano Huerta osudio ga je na smrt. Dva puta je zauzimao glavni grad Meksika. Iako su kružile glasine da će on postati novi predsednik Meksika, to se nikad nije dogodilo. Kada je vlada SAD-a, priznala legitimnost režima na čelu kojeg je bio diktator Venustiano Karanca, skupio je 1500 ljudi i 9.3.1916. godine napao grad Kolumbus u Novom Meksiku.
Prilikom napada ubijeno je 18 osoba, ukradeno oko 100 konja i mula, opljačkane zalihe hrane, oružja i municije. U to vreme u Meksiku je bio poznat i kao „Kentaur sa severa” (šp. El centauro del norte), zbog svojih slavnih juriša konjice čiji je bio general.
Po završetku revolucije 1920., dobio je čin generala, penziju, i predao je zapovedništvo nad svojim snagama koje su ratovale na severu Meksika i nastavio raskalašan život.Takođe je bio privremeni guverner severne meksičke države Čivava između 1913. i 1914. Ubijen je 20.7.1923. u 46. godini.
U Meksiku, Pančo Vilja je heroj i mnoge ulice i kvartovi nose njegovo ime.
Ostali događaji na današni dan:
1459 – Turci su zauzeli utvrđeni grad Smederevo, poslednje uporište srpske srednjovekovne države, čime je ona i formalno izgubila samostalnost i potpala pod vlast Osmanskog carstva.
1597 – Umro je holandski polarni istraživač Vilem Barenc dok je pokušavao da pronađe severoistočni pomorski prolaz iz Evrope u Ameriku. Po njemu je dobilo naziv Barencovo more na severu Evrope. Delove njegovog dnevnika pronašao je 1871. Norveški kapetan Karlsen.
1756 – U ćeliji zatvora u Kalkuti ugušila su se 123 od 146 britanskih vojnika koje je uhapsio indijski guverner (nabob) Bengala. Zatvor je kasnije postao poznat ka “crna rupa Kalkute”.
1789 – Poslanici Trećeg staleža novoproklamovane Narodnes kupštine u Francuskoj položili su zakletvu da se neće razići dok ne donesu novi ustav, što je bio uvod u početak Francuske revolucije.
1819 – Rođen je francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah, tvorac francuske operete (“Orfej u paklu”, “Plavobradi”) i autor opere “Hofmanove priče”.
1819 – U engleski grad Liverpul uplovio je brod “Savana”, prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean. Putovanje od američke luke Savana (Džordžija) trajalo je 27 dana i 11 časova.
1836 – Umro je francuski revolucionar i sveštenik Emanuel Žozef Siejes, jedan od vođa Francuske revolucije i osnivača Jakobinskog kluba. Odigrao je ključnu ulogu u državnom udaru 1799. kojim je na vlast došao Napoleon Bonaparta.
1837 – Umro je britanski kralj Vilijam IV. Nasledila gaje njegova nećaka Viktorija koja je vladala do smrti 1901.
1861 – Rođen je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom, podelio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.
1891 – Britanija i Holandija definisali su granice kolonijalnihposeda na ostrvu Borneo.
1902 – Rođen je srpski pisac i diplomata Marko Ristić,istaknuti teoretičar beogradske nadrealističke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj književnosti između dva rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu. (“Od sreće i od sna”, “Bez mere”, “Nox microcosmica”).
1905 – Rođena je američka književnica Lilijan Helman. Proslavila se dramskim delima koja sadrže oštru kritiku američkog društva (“Dani koji će doći”, “Male lisice”) I memoarima u kojima je opisala vreme makartizma.
1909 – Rođen je američki filmski glumac australijskog porekla Erol Flin, jedan od najpopularnijih holivudskih glumaca (“Krvavi kapetan”, “Avanture Robina Huda”, “Gusar”, “Kraljević I prosjak”).
1933 – Umrla je nemačka revolucionarka Klara Cetkin,član međunarodnog radničkog pokreta. Organizovala je 1907. Prvu međunarodnu konferenciju žena. Na njen predlog 8. mart je proglašen Međunarodnim danom žena.
1944 – Porazom japanske flote okončana je pomorska bitka u Filipinskom moru u Drugom svetskom ratu.
1960 – Američki bokser Flojd Paterson nokautirao je u meču u Njujorku Šveđanina Ingemara Jonansona i postao prvi bokser koji je uspeo da povrati titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji.
1963 – ŠSR i SAD dogovorile su se da uspostave “vruću”telefonsku liniju.
1973 – U Argentinu se posle 18 godina izbeglištva vratio bivši predsednik (1946-55) Huan Domingo Peron. Za predsednika je ponovo izabran u septembru 1973.
1991 – Parlament Nemačke je tesnom većinom izglasao premeštanje prestonice iz Bona, koji je bio glavni grad Zapadne Nemačke, u Berlin. Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile su se u oktobru 1990.
1992 – Lideri Češke i Slovačke Vaclav Klaus i Vladimir Mečija postigli su dogovor o razdvajanju Čehoslovačke u dve države.
1992 – Predsedništvo Bosne i Hercegovine proglasilo je ratno stanje, objavilo opštu mobilizaciju i uvelo radnu obavezu.
2000 – Francuski sud oslobodio je od optužbi nemačkog doktora Hansa Muenka (89), koji je radio u laboratoriji u logoru Aušvic, uz obrazloženje da je suviše star za sudski proces. Oslobađajuću presudu protiv njega doneo je 1946/47. sud u Krakovu u Poljskoj gde je uhapšen posle rata, a potom pušten na slobodu.
2000 – Francuska medijska kuća Vivendi, odnosno njena kablovska TV Kanal Plus i kanadska kompanija Sigram postigle dogovor o ujedinjenju u poslu vrednom 33,7 milijardi dolara, kojim je praktično stvorena nova globalna medijska snaga.
2001 – Skupština Srbije usvojila je Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu stečenu korišćenjem posebnih pogodnosti u vreme režima Slobodana Miloševića.
2001 – Peruanski sud osudio je Amerikanca Lorija Berensona na 20 godina zatvora za saradnju sa levičarskom gerilom u brzo ugušenoj pobuni za svrgavanje peruanskog kongresa.
2001 – Vođa pakistanskog vojnog režima, general Pervez Mušaraf položio je predsedničku zakletvu, zamenivši Muhameda Rafika Tarara koji je na toj funkciji figurirao od vojnog udara koji je 1999. izvršio Mušaraf.
2003 – Italijanski predsednik Karlo Azeljo Champi potpisao jezakon kojim je omogućeno petorici italijanskih lidera da se kod krivičnog gonjenja pozovu na imunitet. Tim potezom zaustavljeno je suđenje premijeru Silviju Berluskoniju zbog korupcije.
2006 – Bivši liberijski predsednik Čarls Tejlor stigao je u Holandiju, u kojoj ga čega suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za ubistva, silovanja i sakaćenja stotine hiljada ljudi u Zapadnoj Africi.
2007 – Japanskom ostrvu Ivo Džima, koji je bio poprište krvave bitke pred kraj Drugog svetskog rata, promenjeno je ime u Ivo To, saopštio je japanski Institut za geografiju.
