Rođena je 2. avgusta 1920. godine u selu Kamenici, kod Drvara kao najstarije od petoro dece Nikole i Joke Bursać.
Marija je detinjstvo je provela u rodnom selu. Pošto je tada bio običaj da se zbog loših materijalnih uslova, ženska deca ne daju u školu, koja se nalazila u Drvaru, Marija je obavljala poljske poslove i pomagala u kući.
U početku je bila čobanica, čuvala je ovce i goveda, a kasnije kada je odrasla bavila se ženskim kućnim poslovima.
Kada je 4. februara 1943. godine, u jeku Četvrte neprijateljske ofanzive, formirana Deseta krajiška udarna brigada, Marija je sa još nekoliko drugarica dobrovoljno stupila u brigadu.
One su tada postavljene za bolničarke, a Marija je bila raspoređena u Drugi bataljon.
U svim borbama, u kojima je učestvovala, isticala se požrtvovanjem i hrabrošću.
U jednoj borbi, u Marijinoj blizini eksplodirala minobacačka granata i razela joj stopalo desne noge.
U improvizovanoj partizanskoj bolnici u Vidovom Selu, Mariju je lečio doktor Žiga Kišicki, koji je bio i upravnik bolnice. Iako je odmah po dolasku primila tetanus, bilo je već kasno jer je njenu nogu zahvatila gangrena.
Ostale vesti na današnji dan:
1580 – Rođen je španski pisac Fransisko Gomez de Kevedo i Viljegas, velikan Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti.
1631 – U Tridesetogodišnjem ratu Šveđani i nemački protestanti pod komandom švedskog kralja Gustava Adolfa pobedili su carsku vojsku (Katolička liga) pod vođstvom grofa Tilija kod Lajpciga.
1665 – U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.
1787 – Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD potpisali su Ustav SAD. Uz kasnije dodate amandmane, taj ustav je i sada na snazi i najstariji je važeći ustav u svetu. U njemu je prvi put primenjena ideja francuskog filozofa Monteskjea o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
1796 – Prvi predsednik SAD Džorž Vašington uputio je američkom narodu oproštajnu poruku (Farewell Address) i povukao se na svoje imanje. Za predsednika je izabran 1788.
1809 – Mirom u Fredrikshamu završen je švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku.
1826 – Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvoja matematike i njene primene u fizici i mehanici. Niz matematičkih pojmova ima po njemu naziv.
1857 – Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, čije su teorije i otkrića bili osnova za razvoj astronautike. Godine 1903. objavio je prvo delo iz teorije astronautike „Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima”.
1889 – Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke, u kraljevini Srbiji ustanovljen je „Orden kneza Lazara”, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.
1900 – Britanska kraljica Viktorija I Aleksandrina potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao federalna unija šest bivših britanskih kolonija.
1908 – Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. Proslavio se 1935. na međunarodnom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom „Isaj” u Briselu, a potom je sa velikim uspehom nastupao širom sveta.
1918 – Posle trodnevne ofanzive, Prva i Druga srpska armija su uzpomoć dve francuske divizije probile Solunski front u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari bili su primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogućio je srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspešnijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo konačnom slomu Centralnih sila.
1931 – RCA Viktor kompanija predstavila je prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja u hotelu Savoj u Njujorku.
1939 – Sovjetska Crvena armija ušla je u Poljsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poljaka. Istovremeno Nemci su napali Varšavu iz vazduha i sa kopna.
1944 – Spuštanjem britanskih padobranaca kod grada Arnhema u Holandiji počela je operacija “Market Garden” u Drugom svetskom ratu, s ciljem da se uspostavi mostobran na reci Rajni i zaobiđe nemačka linija odbrane. Savezničke trupe naišle su na neočekivano jak otpor Nemaca i operacija je propala uz velike savezničke gubitke.
1961 – Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela i osudila na smrt zbog izdaje reformskih principa Kemala Ataturka.
1978 – Potpisivanjem okvirnog plana za mir na Bliskom istoku, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, premijera Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.
1980 – Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja sa vlasti u julu 1979.
1994 – Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rajmund Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka („Logika istraživanja”, „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji”, „Beda istoricizma”).
1997 – U blizini Fojnice, u centralnoj Bosni, srušio se helikopter UN u kojem su poginuli 12 predstavnika međunarodne zajednice i pomoćnik Visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu Gerd Vagner.
2001 – Okružni sud u Beogradu obustavio je krivični postupak protiv čelnika zapadnih zemalja i NATO-a zbog agresije na SR Jugoslaviju 1999. Postupak je obustavljen nakon što je javni tužilac odustao od optužnice, a Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu kojom su optuženi osuđeni na po 20 godina zatvora.
2001 – Makedonska vlada je saopštila da će NATO trupama dozvoliti da ostanu u zemlji i po završetku njihovog mandata.
2004 – Ministri odbrane pet zemalja EU (Holandija, Francuska, Italija, Španija i Portugal) potpisali su sporazum o osnivanju Evropske žandarmerije sa sedištem u Vićenci, na severoistoku Italije.
