Svojim britkim napisima Orijana Falači je pobudila pažnju ne samo čitalaca i kolega već i celokupne svetske javnosti. Napravila je na desetine fantastičnih ekskluzivnih intervjua i razgovarala sa ljudima koji nikome nisu rekli ono što su njoj.
Rođena je 1929. godine u Firenci, u skromnoj porodici. Zajedno sa ocem učestvovala je u ratu i pridružila se antifašističkom pokretu Otpor, pravda i sloboda. Za vreme nemačke okupacije Firence, njen otac Edoardo bio je zatvoren i mučen. Sa nepunih sedamnaest godina, istrgavši list iz svoje školske sveske, napisala je prvi članak i, pogrešivši sprat, sudbina se pobrinula da on stigne na pravo mesto, u list Matina del Italija čentrale. Tako je Orijana, ipak, ušla na prava vrata.
Vrata novinarstva koja su vapila za novom ikonom, hrabrim revolucionarom koji se ne plaši da pita i ima mišljenje. Izveštavala je iz Južne Amerike, Azije, Bliskog istoka… Godine 1968, za vreme demonstracija u Meksiku, bila je teško ranjena sa tri metka. Proglasili su je mrtvom, a tek je u mrtvačnici jedan sveštenik primetio da diše.
Intervjuisala je svakoga ko je u vreme njenog novinarskog vrhunca nešto značio. Bila je prva žena sa zapada koja je razgovarala sa Ajatolahom Homeinijem, i tom prilikom je demonstrativno strgnula čador, iako je bila primorana da ga nosi u njegovom prisustvu. Bila je prodorna, hrabra i dobijala je odgovore na pitanja koja se niko nije usuđivao da postavi. Henri Kisindžer je intervju sa Falačijevom kasnije opisao kao po njega „najkatastrofalniji razgovor koji je ikada vodio sa nekim predstavnikom medija”.
Bila je uvek kontroverzna, sa snažnim mišljenjem o svemu što je okružuje. Ponekad i sama sebi protivrečna – ceo život je tvrdila da je ateista, ali se pred smrt približila katolicizmu. U knjizi „Pisma nerođenom detetu” detaljno se bavila pitanjem straha i odricanja zbog majčinstva, a kasnije se otvoreno borila protiv abortusa. Sedamdesetih se borila za slobodu i liberalna načela dok je pred smrt oštro osuđivala dolazak muslimana u Italiju i Evropu.
Poslednje dane provela je i dalje oštro kritikujući sve što ju je okruživalo, a najviše italijansku politiku i premijera Silvija Berluskonija, koga je u više navrata nazvala idiotom. Vest o njenoj smrti u rodnoj Firenci obišle su svet, u kome će svakako ostati zapamćena kao žena strogih stavova, britkog uma i oštrog jezika.
Ostali događaji na današnji dan:
53 – Rođen Trajan, rimski imperator
(Italika, 15.9.53 – Selinus, 8.8.117)
1874 – U Bernu počela osnivačka skupština Svetskog poštanskog saveza
1884 – Puštena u redovni saobraćaj železnička pruga Beograd–Niš
1890 – Rođena Agata Kristi, engleska književnica (Devon, 15.9.1890 – Oksford, 12.1.1976)
1894 – Rođen Žan Renoar, francuski filmski reditelj (Pariz, 15.9.1894 – Los Anđeles, 13.2.1979)
1911 – Umrla Adelina Polina Irbi, engleska misionarka i humanista (Bojland Hol, 12.1833 – Sarajevo, 15.9.1911)
1915 – Umro Isidor Bajić, kompozitor i muzički pisac (Kula, 10.8.1878 – Novi Sad, 15.9.1915)
1916 – U bici na reci Somi, u Prvom svetskom ratu, prvi put upotrebljeni tenkovi
1918 – Počeo proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu
1919 – Osnovano Udruženje glumaca Kraljevine SHS
1922 – Rođen Vojislav-Voja Čolanović, književnik i prevodilac, prvi urednik Naučnog programa TV Beograd (Bosanski Brod, 15.9.1922)
1924 – Rođen Bobi Šort, američki kabare pevač i pijanista (Denvil, 15.9.1924 – Njujork, 21.3.2005)
1939 – Porinut brod „Kozara”, najstarije plovilo rečne flotile Vojske Srbije
1942 – Rođena Bisera Veletanlić, pevačica (Zagreb, 15.9.1942)
1946 – Proglašena Narodna Republika Bugarska
1947 – Rođen dr Jovo Toševski, profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu (Ljubljana, 15.9.1947)
1961 – Rođena Sonja Savić, pozorišna, filmska i TV glumica (Čačak, 15.9.1961 – Beograd, 23.9.2008)
1966 – Rođen Dejan Savićević, fudbaler, reprezentativac, selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore, predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore (Titograd, 15.9.1966)
1978 – Umro Vilhelm-Vili Meseršmit, nemački avio-inženjer i industrijalac (Frankfurt, 26.6.1898 – Minhen, 15.9.1978)
2001 – Umro Živojin Zdravković, dirigent (Beograd, 24.11.1914 – Beograd, 15.9.2001)
2001 – Umro Dušan Popović, operski pevač (Prilep, 28.10.1927 – Beograd, 15.9.2001)
2004.- Umro Džoni Ramon, američki gitarista, član grupe „Ramones” (Njujork, 8.10.1948 – Los Anđeles, 15.9.2004)
2007 – Umro Aldemaro Romero, venecuelanski pijanista i kompozitor (Valensija, 12.3.1928 – Karakas, 15.9.2007)
2008 – Umro Ričard Rajt, britanski klavijaturista, jedan od osnivača rok grupe „Pink Flojd” (Heč End, 28.7.1943 – London, 15.9.2008)
2008 – Umro dr Slavko Gavrilović, istoričar, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu – akademik (Sremske Laze 1.2.1924 – Novi Sad, 15.9.2008)
2008 – Umro Aleksandar Radovanović, šef Arhiva i Biblioteke Narodnog pozorišta u Beogradu
(Simićevo, 1931 – Simićevo, 15.9.2008)
