Branko V. Radičević je bio jugoslovenski književnik, pesnik, romansijer, novinar i dečji pisac. Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić.
U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji.
Posle rata, jedno vreme živi u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica”, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda.
Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše”, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima – krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika.
Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci”, „Priča o životinjama”, „Sa Ovčara i Kablara”, „Vojničke pesme”, „Ponoćni svirači”, „Seljaci” i „Antologija srpskog pesništva”. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice”.
Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade.
Ostali događaji na današnji dan:
1691. Umro Džordž Foks, osnivač Društva prijatelja, verske zajednice Kvekera. Obuzet idejom “božijeg nadahnuća” Foks 1648. počeo da drži javne propovedi u kojima se zalagao za uspostavljanje rigoroznog morala u duhu starozavetne Biblije.
1806. Rođen srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, “otac” srpske drame. Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije obavio pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao u organizovanju prvog beogradskog teatra, 1841. otvoren njegovom tragedijom “Smrt Stefana Dečanskog”.
1842. Prilikom povlačenja iz avganistanskog grada Kabula, britanske trupe od 9.000 vojnika masakrirane u Kiber Pasu.
1854. Japanski šogun Tokugava potpisao prvi trgovinski ugovor kojim su za SAD otvorene neke japanske luke. Kasnije potpisani ugovori s Velikom Britanijom, Rusijom, Francuskom, čime je Japan prekinuo politiku izolovanosti i počeo da se uključuje u međunarodne odnose.
1898. Francuski pisac Emil Zola pod naslovom “Optužujem” objavio u listu “Loror” otvoreno pismo predsedniku Republike u kom je ukazao na mahinacije vojnih krugova i zatražio oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus na obnovljenom procesu oslobođen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.
1906. Umro ruski fizičar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovič Popov, jedan od pionira radio-tehnike, izumitelj antene. 1896. ostvario prenos signala pomoću radio-talasa na udaljenost od 250 metara i utvrdio da se radio-talasi reflektuju od većih objekata.
1910. Emitovan prvi radio-prenos opere iz njujorške “Metropoliten opere”.
1915. U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu poginulo 30.000 ljudi.
1935. Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Lige naroda upravljala Francuska, ubedljivom većinom izglasano pripajanje Nemačkoj.
1941. Umro irski pisac Džejms Džojs, eksperimentima u narativnoj tehnici i strukturi romana i primeni toka svesti dao nov pravac modernoj književnosti. Njegov roman “Uliks” smatra se biblijom evropskog proznog modernizma.
1963. U vojnom udaru ubijen prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio, vojska na vlast dovela Nikolasa Granickog, koji je od 1961. bio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom vlast preuzeo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema.
1972. Vojska u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada, vlast preuzeo potpukovnik Ignacijus Ačempong.
1977. Umro francuski režiser i scenarista Anri Žorž Kluzo, dobitnik “Zlatnog lava” za film “Kej Orfevr” i “Zlatne palme” za film “Misterija Pikaso”.
1985. Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo 428 putnika, 370 povređeno.
1991. Na Svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pert jugoslovenski vaterpolisti osvojili zlatnu medalju.
1993. Na osnovu odluke nemačkog Ustavnog suda obustavljen sudski postupak protiv bivšeg predsednika Demokratske Republike Nemačke Eriha Honekera. Sud zaključio da proces protiv Honekera, teško obolelog od raka, predstavlja povredu ljudskog dostojanstva. Honeker posle 169 dana provedenih u istražnom zatvoru emigrirao u Čile, gde je umro u maju 1994.
2001. U Beogradu umro jugoslovenski književnik Branko V. Radičević. Pesnik, romansijer, novinar i dečiji pisac, objavio oko 70 knjiga. Napravio 2 monografije o seoskim spomenicima, pokretač muzičke manifestacije Dragačevska truba u Guči i pesničkog Disovog proleća u Čačku.
2001. U zemljotresu u Salvadoru poginula 701 osoba, 3.883 ranjeno, 60.598 stambenih objekata uništeno, ozbiljno oštećeno ili zatrpano zemljom.
2002. U Beogradu u 78. godini umro srpski književnik Antonije Isaković, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1980. do 1992. Dobitnik mnogih književnih nagrada.
