Franc Kafka je jedan od najznačajnijih pisaca dvadesetog veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku. Dobro je znao i češki jezik. Njegova dela obeležena su strahovima i nervozama ljudske egzistencije.
Mnogi književni kritičari u Kafkinom delu otkrivaju elemente egzistencijalizma, ili bar nagoveštaja ove filozofije. Većina dela objavljena su posthumno zahvaljujući njegovom prijatelju Maksu Brodu.
Godine 1902. upoznaće Maksa Broda, jednog od pripadnika znamenitog Praškog kruga, a već 1903. se razboleo i provodi jedno vreme u sanatorijumu. Posle završenih studija (1906) radi kod advokata Riharda Levija, a u časopisu „Hiperion” objaviće 1908. osam proznih skica pod zajedničkim naslovom Razmatranje. Nastavlja da piše (Opis jedne borbe, Pripreme za venčanje na selu) i ponešto objavljuje (Preobražaj, Osuda, U kažnjeničkoj koloniji, Seoski lekar, Umetnik u gladovanju…), ali njegova mladalačka dela uglavnom su izgubljena, dok su ona najbolja koja su mu donela svetsku slavu (Proces, Zamak, Amerika) ugledala svetlo dana tek posle piščeve smrti, zahvaljujući odanom prijatelju Maksu Brodu, koji nije ispunio Kafkinu poslednju želju da ih spali. Bio je vanredno strog prema sebi i svom radu. Pisao je sporo i sa prekidima, ispravljao i doterivao stalno;sam je uništio veći deo svojih rukopisa. Obraćao je veliku pažnju na jezik i njegove skrivene nagoveštaje;u čemu je bio blizak nemačkim egzistencijalnim filozofima. Za života je obično bio štampan na lepoj hartiji i u malom broju primeraka, prihvaćen od poznatih nemačkih izdavačkih kuća koje su se posvetile objavljivanju ekspresionističke književnosti. Kafkin kratki život obeležio je i poznanstvo sa tri žene. Najpre će 1912. Kod Maksa Broda sresti svoju dalju rođaku Felisu Bauer, sa kojom će jedno vreme biti veren, a njih dvoje održavaće bogatu prepisku sve do 1917. Još burnija i neobičnija biće Kafkina veza sa Milenom Jesenskom-Polak, koja će početi slučajno dok je ona prevodila na češki njegovu pripovetku Nosač uglja. S njom će se Kafka takođe intenzivno dopisivati i ostaviće joj svoje „Dnevnike”. Najzad, već na samrtničkoj postelji, kada je, razoren tuberkulozom, težio samo 49 kilograma, početkom maja 1924, zatražiće ruku dvadesetogodišnje Jevrejke Dore Dijamant, ali njen otac neće dozvoliti venčanje.
Franc Kafka umire ubrzo posle toga – 3. juna 1924. u sanatorijumu Kirling kraj Klosternojburga, u blizini Beča. Poslednje što je zapisao bilo je „Ubijte me ili ste ubica”.
Ostali događaji na današnji dan:
1098 – Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.
1657 – Umro je engleski lekar Vilijam Harvi , koji je otkrio cirkulaciju krvi i funkciju srca kao pumpe.
1808 – Rođen je američki državnik Džeferson Dejvis, predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen je i proveo je dve godine u zatvoru.
1818 – Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.
1875 – Umro je francuski kompozitor Žorž Bize , autor opere “Karmen”, koja se smatra remek delom francuske i svetske opere. Prvo izvođenje ove opere (iste godine kada je Bize umro) izazvalo je skandal, da bi potom ona postala jedno od najpopularnijih dela operske muzike.
1886 – Rođen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.
1889 – Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.
1896 – U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji.
1899 – Umro je Johan Štraus Mlađi, austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera. Sa svojim orkestrom nastupao je širom sveta, a gostovao je i u Beogradu (“Slepi miš”, “Ciganin baron”, “Na lepom plavom Dunavu”, “Priče iz bečke šume”).
1906 – Rođena je francuska pevačica i igračica američkog porekla Žozefina Beker zvezda pariskih kabarea “Foli Beržer” i “Kazino de Pari”, i borac protiv rasizma. U Drugom svetskom ratu priključila se francuskom pokretu otpora.
1924 – Umro je austrijski pisac Franc Kafka. Njegova dela, među kojima su najpoznatiji roman “Proces” i pripovetka “Metamorfoza”, imala su presudan uticaj na književnost 20. veka.
1926 – Rođen je američki pisac Alen Ginzberg . Njegova zbirka poezije “Urlik i druge pesme” (1956) smatra se najzančajnijim delom bitničkog pokreta pedesetih godina 20. veka.
1940 – Okončana je evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima je evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.
1959 – Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.
1963 – Umro je papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonist reforme katoličke crkve i njenog prilagođavanja savremenom svetu (“aggiornamente”). Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama.
1965 – Američki astronaut Edvard Vajt izašao je iz svemirskog broda “Džemini 4” i tako postao prvi Amerikanac koji je “šetao” kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova.
1968 – U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava
prekinut je posle sedam dana nakon što se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.
1973 – Sovjetski supersonični avion “Tupoljev 144” srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šest članova posade i sedam francuskih seljaka.
1989 – Umro je iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću (do smrti), prozapadni Iran pretvoren je u militantnu versku republiku.
1989 – U eksploziji gasovoda na Tranšibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.
1995 – Ministri odbrane NATO-a i EU doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba.
1999 – Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio
je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.
2001 – Umro je čuveni holivudski glumac Entoni Kvin koji se proslavio ulogom Grka Zorbe u istoimenom filmu.
2004 – U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji u kome je stradalo oko 200 ljudi. Taj sud osnovan je dve godine ranije. U junu 2007. sud je proglasio trojicu vojnih zapovednika krivim za zločine počinjene od 1991-2002. i to je prva presuda tog suda koja se odnosi na period građanskog rata u toj zemlji.
2006 – Skupština Crne Gore usvojila je Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti.
2009 – Umrla je američka pevacica Koko Tejlor zvana “kraljica bluza”, dobitnica brojnih nagrada za bluz musiku kao i nagrade Gremi 1984. godine.
