Na današnji dan, davne 1890. godine svet je napustio jedan od najvećih slikara svih vremena, veliki impresionista i neshvaćeni sanjar... Preminuo je Vinsent Van Gog, čovek bez čijih savršeno žutih, legendarnih 'Suncokreta' ovaj svet ne bi bio isto mesto.
Vinsent Van Gog rođen je 30. marta 1853. godine. Zanimljiva je činjenica da danas, jedan od najcenjenijih slikara svih vremena, za je života prodao samo jednu jedinu sliku.
Oduvek je voleo da slika, ali pošto za to niko od njegovih bližnjih nije imao razumevanja, upisao je studije teologije i radio u rudniku. Iz rudnika je brzo „pobegao” i inspirisan prizorima rudara i života radničkih porodica kasnije nalazio motive za svoje brojne slike.
Sedam godina je živeo kao sveštenik u Hagu, a zatim je poslat da bude šegrt u jednoj prodavnici slika u Parizu. Tamo je stekao uvid u slikarstvo, pa se i sam zainteresovao za slikanje i želeo da postane slikar.
Sve vreme je strastveno slikao i u svoj rad unosio maksimum emocija. Ponašao se kao fanatik koji istovremeno traži i prima savete sa svih strana. Štaviše, tri meseca je boravio na akademiji u Antverpenu, kako bi nadoknadio svoje nedostatke u crtanju.
Međutim, njegova priroda ga je terala u Pariz, gde ga je čekao voljeni brat Teo. Pred kraj svog života, poslednje četiri godine, Van Gog je radikalno promenio svoju paletu i način rada: javljaju se svojevrsne arabeske u svežim, otvorenim bojama, forma postaje dekorativna uz grafike u fragmentima. Počinje da primenjuje čistu otvorenu skalu boja, a oblike konturiše tamnom bojom. Već 188. godine, izbacuje gotovo sliku za slikom. Uz to su se njegove boje pod mediteranskim nebom zažarile, zasijale i zablistale kao da je u njima svjetlo samog Sunca. Tada su nastali i čuveni „Suncokreti” kao i upravo taj izraz „Van Gogovski žuta boja”.
Poslednjih godina života živeo je is tvarao u Arlu, koji ga je beskrajno inspirisao. Tada je pozvao u posetu svog velikog prijatelja Pola Gogena, kako bi ostvarili davnašnji san svih slikara: da se okupe na zajedničkom radu napolju u prirodi.
Vrlo brzo se pokazalo, da između njih postoje nepremostive suprotnosti: sve je otišlo toliko daleko, da je jedne noći u diskusiji Van Gog u svom neuravnoteženom stanju navalio na Gogena da ga zakolje. Međutim, Gogen je uspeo da pobegne, ali je Vinsent sam sebe kaznio, odsekavši sebi uvo. Isečeno uho odneo je istog trenutka u javnu kuću, gde je bio inače čest gost, a potom pada u težak i bolan grč epileptika.
Gogen se vratio u Pariz, a Van Gog u psihijatrijsku bolnicu. Svestan je da je u ludnici, ali između pojedinih nastupa strastveno radi – njegove boje kao da su dobile još više na intenzitetu. Bez predaha je slikao i crtao, grčevito radio. Radio je manijakalno, suludo, divlje. Želeo je da radom pobedi samo ludilo. Tada je inspiraciju našao u čempresima koje je neumorno slikao u tom periodu, a tada je nastala i čuvena „Zvezdano nebo”.
Intenzivno je koristio crvenu i zelenu boju i povodom svoje slike Kafana noću pisao svom bratu Teu u Parizu, sa kojim je do smrti ostao u odličnim odnosima, pa je čak i sahranjen pored njega.
– Soba je krvavocrvena i tamnožuta, u sredini je zeleni bilijar i četiri svetiljke limunove boje, koje bacaju narandžastozelenu svetlost. Svuda se bore najrazličitije zelene i crvene boje: u sitnim likovima protuva koje spavaju, u praznoj i žalosnoj sobi… Pokušao sam da crvenim i zelenim izrazim strašne strasti ljudske duše – pisao je on.
Postoji verovanje da se Gog u San Remiju lečio biljkom crveni naprstak, sa kojom je Van Gog i naslikao svog lekara jednom prilikom. Danas se smatra da je ta biljka možda i delovala na slikarevu percepciju žute boje, s obzirom da pacijenti koji se njom leče vide sve oko sebe žućkasto. Osim toga sumnja se takođe da su ga mučile shizofrenija i manična depresija, koje takođe utiču na percepciju stvarnosti i raspoloženje.
Verovatno je jedna od poslednih njegovih slika jeste upravo „Žitno polje sa gavranovima”. Crne ptice koje lete iznad polja aludiraju na smrt koju je i sam Vinsent, očigledno predosećao.
U 37. godini, 27. jula, depresivan, uznemiren, u trenutku paničnog predosećanja strave pred novim nastupom ludila uzima pištolj. U polju kraj puta naslanja se na deblo koje je slikao i odapinje oružje. Umire nakon dva dana u svom krevetu. Sahranjen je na groblju u Parizu, pored svog brata Tea koji je umro samo šest meseci posle Van Gogove smrti.
Danas je Vinsent Van Gog jedan od najuticajnijih impresionista i jedan od najvećih slikara svih vremena, a njegov muzej u Amsterdamu gde se nalaze najpoznatija dela ovog umetnika godišnje poseti oko dva miliona ljudi.
Ostali događaji na današnji dan:
1805. Rođen francuski istoričar i političar Aleksis de Tokvil. Njegovo delo imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije.
1856. Umro je Robert Šuman, nemački kompozior romantizma. Cenjeni muzički kritičar bio je i osnivač časopisa Neue Zeitschrift Fur Musik. Komponovao je između ostalog i klavirsku muziku, pesme i crkvenu muziku.
1878. Rođen je švedski političar Dag Hamaršel, generalni direktor Ujedinjenih nacija od 1953. do 1961. kada je poginuo u avionskoj nesreći u Africi na jednom od svojim mirovnih putovanja. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1900. Anarhista Gaetano Breši (Bresci) u Monci je ubio italijanskog kralja Umberta I. Atentator je 1901. izvršio samoubistvo.
1878. Počela austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu dogovora evropskih sila na Berlinskom kongresu.
1940. Počela vazdušna ofanziva Nemačke na Veliku Britaniju, u Drugom svetskom ratu.
1946. U Parizu počela mirovna konferencija zemalja-pobednica u Drugom svetskom ratu. Mirovni ugovori, usaglašeni tokom zasedanja konferencije od 29. jula do 16. oktobra, potpisani 10. februara 1947.
1948. Na stadionu Vembli u Londonu otvorene prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata.
1973. Grci se na referendumu koji je raspisala vojna hunta izjasnili za ukidanje monarhije, a vođa vojne hunte, pukovnik Jorgos Papadopulos, postao predsednik Grčke.
1985. Alan Garsija inaugurisan za novog predsednika Perua i s 36 godina postao najmlađi šef države na svetu.
1994. Bivši premijer Italije Betino Kraksi osuđen na osam i po godina zatvora pod optužbom za prevaru. Kraksi presudu dočekao u izbeglištvu u Tunisu, gde je i umro.
1996. Kina izvela nuklearnu probu jačine 4,3 stepena Rihterove skale na Lop Noru, a potom obećala da će se pridržavati moratorijuma na nuklearne probe.
2001. Umro bivši lider poljske komunističke partije Edvard Gjerek.
