Konstruisao je hidrointegrator za njega osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.
Mika Alas je rođen 6. maja 1868. godine u Beogradu, na Savskoj padini, nedaleko od Konaka kneginje Ljubice, kao prvo dete oca Nikodima, profesora Bogoslovije, i majke Milice.
Završio je Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-85, u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem i drugim velikanima, o čemu je napisan roman i snimljen TV-film „Šešir profesora Koste Vujića”, a zatim upisao Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studije u Beogradu završio je 1889. godine.
Posle toga, u septembru 1889. otišao je u Pariz radi daljeg školovanja. Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. godine. Kao najbolji student svoje generacije prisustvovao je prijemu kod predsednika Francuske republike 1893, a isto tako i 1894. godine. Radio je na pripremi doktorata i 21. juna 1894. godine odbranio je doktorsku disertaciju na Sorboni, pred komisijom profesora Šarl Ermit, Emil Pikar i Pol Penleve i stekao stepen Docteur és sciences mathematiques (doktor matematičkih nauka). Njegov doktorat je bio iz oblasti diferencijalnih jednačina.
Godine 1894. godine postao je profesor za matematičku grupu predmeta na Velikoj školi u Beogradu, nasledivši na tom mestu Dimitrija Nešića, prilikom izbora imao je samo jedan glas više od protivkandidata Petra Vukićevića. Kralj Aleksandar I Obrenović ga je svojim ukazom od 22. oktobra 1894. postavio za profesora matematike u Velikoj školi. Alas je u to vreme bio jedan od najvećih stručnjaka u svetu za diferencijalne jednačine. Predavao je mnogim generacijama studenata, sve do odlaska u penziju 1938. godine. Godine 1897. postao je dopisni član Srpske kraljevske akademije i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1899. godine, kada je imao 31. godinu.
Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.
Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet među prvih osam redovnih profesora koji su dalje birali ceo nastavni kadar bio je i Mika Alas. Predavao je na Filozofskom fakultetu gde je 1908/09 bio dekan.
Objavio je veliki broj pronalazaka, naučnih radova, udžbenika i putopisa sa svojih pomorskih putovanja. Dobio je veliki broj nagrada i priznanja i bio je član nekoliko inostranih akademija nauka i naučnih društava. Godine 1927. posle smrti Jovana Cvijića, akademici su ga predložili za predsednika Akademije, ali vlasti nisu prihvatile ovaj predlog. Razlog je verovatno bio taj što je Mihailo Petrović Alas bio blizak prijatelj princa Đorđa Karađorđevića, kraljevog brata, koji je 1925. uhapšen i nalazio se u kućnom pritvoru. Godine 1931. akademici su ga jednoglasno predložili za predsednika Akademije, ali vlasti ponovo nisu prihvatile predlog.
Počasni doktor Beogradskog univerziteta postao je 1939. Iste godine nagrađen je ordenom Svetog Save prvog reda.
Bio je učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao oficir, i posle rata je bio rezervni oficir. Bavio se kriptografijom, a njegovi šifarski sistemi su dugo godina korišćeni u vojsci, sve do Drugog svetskog rata.
Profesor Mihailo Petrović je umro 8. juna 1943. u svom domu na Kosančićevom vencu u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Bavio se ribarstvom, otuda i njegov nadimak Alas. Godine 1882. postao je ribarski šegrt, 1888. ribarski kalfa, a 1895. položio je ispit za ribarskog majstora.
Ostali događaji na današnji dan:
1695. Umro holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens.
1809. Umro engleski političar i pisac Tomas Pejn.
1810. Rođen nemački kompozitor Robert Šuman.
1869. Rođen američki arhitekta Frenk Lojd Rajt.
1871. Austrougarski car Franc Jozef I objavio odluku o ukidanju Vojne krajine, koja je sprovedena 1873. Krajina predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj posle uspostavljanja dvojne Austrougarske monarhije, a kada je uvedena opšta vojna obaveza izgubila vojni značaj.
1876. Umrla je francuska književnica Žorž Sand,.
1883. Francuska uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, svojim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.
1916. Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik,
1921. Rođen je indonežanski general i diktator Suharto..
1929. Margaret Bondfild postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.
1940. Nemačke krstarice „Šarnhorst” i „Gnajsenau” u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona „Glorijus” i razarače „Ardent” i „Akasta”. Poginulo više od 1.500 ljudi.
1941. Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske u Drugom svetskom ratu izvršile su invaziju na Siriju da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.
1942. Japanske podmornice u Drugom svetskom ratu bombardovale su najveći australijski grad Sidnej.
1943. Umro srpski matematičar Mihajlo Petrović, zvani Mika Alas.
1946. Umro nemački pisac Gerhart Hauptman.
1965. Armija SAD u Južnom Vijetnamu dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.
1986. Uprkos optužbama da je, kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kurt Valdhajm izabran za predsednika Austrije. Bojkotovao ga gotovo ceo svet.
1993. U svom pariskom stanu ubijen Rene Buske, šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.
1995. Grupa američkih marinaca uspešno okončala akciju spasavanja kapetana Skota O’Grejdija, čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.
1998. Umro nigerijski general Sani Abača
2001. Briselski sud proglasio krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među kojima dve opatice, zbog zločina u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio u decembru da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.
2001. U jednoj školi u Ikedi u Japanu mentalni bolesnik nožem usmrtio osam učenika, a 15 nastavnika i učenika ranio. To je najveće masovno ubistvo u toj zemlji od 1995, kada je od trovanja gasom u podzemnoj železnici u Tokiju umrlo 12, a na hiljade je osetilo poledice trovanja.
