Miroslav Mika Antić bio je srpski pesnik. U rodnom Mokrinu pohađao je osnovnu školu, gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studije je upisao u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio u lutkarskom pozorištu.

Sem pisanja bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista „Ritam” i Zmajevog „Nevena”, „Dnevnika” u Beogradu i „Mladog pokolenja” u Novom Sadu.

Pesnik Mika Antić, u jednom razgovoru je rekao da je čitao mnoge pisce i da su na njega svi uticali, ali je malo onih, kako je govorio, koji su mi ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. On piše o sitnicama koje čoveka okružuju a koje on nije u stanju da primeti opterećen svakodnevnim životnim aktivnostima.

U obraćanju deci on kaže „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi”. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom”, „Sveti pesak”, „Široko je lišće”, „Strašan lav”. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.

 

Ostali događaji na današnji dan:

79. Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač dinastije Flavija. Za njegove vladavine izgrađen je amfitetar Koloseum u Rimu, najveća građevina te vrste u Rimskom carstvu.

1497. Engleski moreplovac Džon Kebot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije.

1509. Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.

1519. Umrla je Lukrecija Bordžija, vojvotkinja od Ferare, kćerka pape Aleksandra VI, mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse.

1529. Sklapanjem mira u Kapelu završen je rat između protestanata i katolika u Švajcarskoj.

1793. U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini.

1798. Turci su u Beogradskoj tvrđavi pogubili grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i još sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivač i vođa tajnog društva koje se borilo za oslobođenje Grčke od turske vlasti.

1812. Trupe Napoleona Bonaparte (611.000 vojnika) prešle su reku Njemen i ušle na teritoriju Rusije.

1821. Simon Bolivar je sa 8.000 južnoameričkih rodoljuba pobedio 4.000 španskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od španske vlasti.

1822. Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović je imenovao policajce i kmetove.

1859. Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan-Anri Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst.

1886. Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski. Njegovo delo (oko 50 pozorišnih komada) predstavlja celu epohu u razvoju ruskog pozorišta i čini osnovu klasičnog ruskog dramskog repertoara (“Šuma”, “Bura”, “Talenti i obožavaoci”, “Unosno mesto”, “Bez krivice krivi”, “Devojka bez miraza”, “Siromaštvo nije porok”).

1894. Italijanski anarhista Santo Kaserio ubio je u Lionu predsednika Francuske Mari-Fransoa Sadi Karnoa.

1901. U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, koja je oduševila likovne kritičare.

1908. Umro je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD dva puta (1885-89. i 1893-97). Njegovim izborom 1885. Demokratska stranka je prvi put došla na vlast nakon građanskog rata.

1911. Rođen je argentinski automobilski as Huan Fanđo, petostruki svetski šampion u “Formuli 1”.

1912. Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa – atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić.

1916. Počela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije, uz gubitke preko milion ljudi na obe strane.

1930. Rođen je francuski filmski režiser Klod Šabrol, predstavnik “novog talasa” francuskog filma (“Naivne devojke”, “Dvostruki obrtaj”, “Raskid”).

1947. Jedan američki pilot izjavio je da je na nebu video neobičan predmet koji je opisao kao “tanjir koji leti kroz vodu”. Posle ovog događaja počeo je da se koristi termin “leteći tanjir”.
1948. U pokušaju da spreče obnavljanje nemačke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su počele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železničkog saobraćaja prema tom gradu. Tokom 300 dana, koliko je blokada trajala, grad je snabdevan preko vazdušnog mosta.

1960. Jugoslavija, Grčka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu 8. avgusta 1954.

1973. Najstariji svetski državnik Emon de Valera dao je, u 90. godini, ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.

1975. U blizini njujorškog aerodroma “Kenedi” srušio se avion “Boing 727” američke kompanije “Istern erlajnz”. Poginulo je 113 osoba od 124 osobe, koliko ih je bilo u letelici.

1989. Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Džijang Cemin.
2001. Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je šampion Evrope.

2001. U operacijama ruskih snaga bezbednosti u Čečeniji ubijen je vođa čečenskih pobunjenika Arbi Barajev.

2001. Slobodan Milošević osudio je Uredbu Vlade SRJ koja omogućava njegovo izručenje Haškom tribunalu i nazvao je “pravnim divljaštvom bez presedana”.

2002. Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Nebojšu Pavkovića, koji je na toj dužnosti zadržan skoro dve godine posle pada režima u Srbiji u oktobru 2000.

2002. U železničkoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam – Kigoma poginula je 281 osoba.

2003. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvanični gost Bakingemske palate. Putin je prvi ruski lider koji je došao u posetu Kraljevstvu posle 1874, kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar Drugi. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta što su boljševici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja Drugog.

2004. U napadima pobunjenika na lokalne bezbednosne snage u pet gradova u Iraku poginulo je više od 100, a povređeno preko 320 osoba.