Na današnji dan umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova.
Bio je srpski geofizičar,građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi.
Milanković je rođen 28. maja 1879. godine u Dalju, blizu Osijeka na području kraljevine Hrvatske i Slavonije koja je bila deo Austro-Ugarske). Pohađao je Bečki tehnološki institut, gde je diplomirao građevinu 1902. i stekao doktorat iz tehničkih nauka 1904. Kasnije je radio u tada čuvenoj firmi Adolfa Barona Pitela Betonbau-Unternehmung u Beču. Gradio je brane, mostove, vijadukte, akvadukte i druge građevine od ojačanog betona, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj. Milanković je nastavio da se bavi građevinom u Beču, do jeseni 1909, kada mu je ponuđena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu, (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika). Godina 1909. označava prekretnicu u njegovom životu. Mada je nastavio da se bavi istraživanjem raznih problema u vezi sa primenom armiranog betona, odlučio je da se skoncentriše na fundamentalna istraživanja. Tek što se Milanković doselio u Beograd, usledili su burni događaji: Balkanski ratovi, a zatim i Prvi svetski rat. Kada je 1914. izbio rat (tek što se oženio), Austro-Ugarska vojska je internirala Milankovića u Nesider, a kasnije u Budimpeštu, gde mu je bilo dozvoljeno da radi u biblioteci Mađarske akademije nauka. Već 1912, njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Dok je bio interniran u Budimpešti, Milutin Milanković je posvetio svoje vreme radu na ovom polju, i do kraja rata je završio monografiju o ovom problemu, koja je objavljena 1920, u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti u Parizu, pod naslovom Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire (Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima).
Rezultati ovog rada su mu doneli značajnu reputaciju u naučnom svetu, mahom zbog njegove krive insolacije na zemljinoj površini.
Milutin Milanković je jedan od najcitiranijih naučnika (svih vremena) u svetu.
Ostali događaji na današnji dan:
1586. Umro Ištvan Batori, knez Transilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine uspeo da konsoliduje prilike u zemlji i da osigura poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao univerzitet u Vilnusu 1579.
1821. Rođen Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela “Gospođe Bovari” zbog kog je bio optužen za povredu javnog morala.
1863. Rođen norveški slikar Eduard Munk, jedan od začetnika ekspresionističkog likovnog izraza.
1873. U Srbiji uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca, dukata, forinti, talira.
1894. Japanske trupe počele invaziju na Koreje.
1896. Đuljielmo Markoni u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju.
1913. Slika Leonarda da Vinčija “Mona Liza” pronađena u Firenci 2 godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja “Luvr”.
1915. Rođen američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra. Dobitnik “Oskara” za film “Odavde do večnosti”.
1915. Poleteo prvi avion u potpunosti napravljen od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.
1918. Srpska vojska po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.
1920. Konstituisana Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad Skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao više od 6 meseci i okončan donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.
1940. Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.
1958. Umro srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu, a posle rata u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro u emigraciji u Velikoj Britaniji.
1963. Kenija postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. postala republika, a Kenijata prvi predsednik.
1969. Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbog vojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.
1979. Grupa generala izvršila vojni udar u Južnoj Koreji i preuzela vlast.
1983. Šiitski ekstremisti aktivirali automobile-bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba poginulo, 86 ranjeno.
1992. Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu poginulo najmanje 2.200 ljudi.
1993. Rusi na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od 1917, izglasali nov Ustav kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko Ustava početkom oktobra doveo do konflikta s komunistima i ekstremnim nacionalistima u kom je poginulo više od 150 ljudi.
2000. Eritreja i Etiopija potpisale u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.
2001. Izraelski avioni bombardovali palestinske bezbednosne ciljeve u gradu Gazi samo nekoliko sati pošto je 10 Izraelaca ubijeno i oko 30 ranjeno u napadima na jevrejske naseljenike na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze. Izraelske snage ušle u palestinski grad Dženin na Zapadnoj obali.
