Prezime Putnik njegova porodica je dobila u vreme kada su preci, tačnije deda Arsenije, doselo sa Kosova u Belu Crkvu. Kada su njegovog dedu, koji je tada imao oko sedam godina, upitali kako se zove, odgovorio je da je on putnik u nepoznatom pravcu.
Prva bitka u kojoj je učestvovala brigada pod Putnikovom komandom je bila Boj kod Kalipolja. Tu je najviše zbog loše organizacije i postavljanja vojske od strane Františeka Zaha srpska vojska doživela poraz. Putnikova brigada je tada imala velike gubitke. Niz poraza u bitkama na Adrovcu, Šiljegovcu, Krevetu i Đunisu, je doveo do poraza Srbije u prvom ratu sa Turskom. Već tada se Radomir Putnik pokazao kao sposoban i hrabar oficir, koji je i odličan komandant sa velikom stvaralačkom inicijativom. Zbog svogih dela u ovom sukobu je sredinom oktobra 1876. unapređen u kapetana prve klase, a samo dva meseca kasnije u čin majora.
Za vreme drugog rata sa turskom, Putnik je komandovao centralnom kolonom Šumadijskog korpusa, koja je učestvovala u borbama oko Pirota. Kao komandant Rudničke brigade je učestvovao u oslobođenju Niša, dok je u oslobođenju Vranja komandovao Veterničkom kolonom. Komandujući istom jedinicom je 31. januara 1878. godine porazio turske snage na Goču i Devotinu. Jedinica je nastavila borbe i 4. februara je oslobodila Gnjilane. Jedinica pod njegovom komandom je 5. februara napredovala do Gračanice i Lipljana, gde su dobili naređenje o prestanku borbi.
Putnik je 1879. godine poslat na šest meseci u Rusiju da bi se upoznao sa naoružanjem u sklopu ruske vojske. Kad se vratio iz Rusije, položio je prijemni ispit za generalštabnu struku. U Glavnom generalštabu je određeno vreme proveo na praktičnom radu. Po završetku rada u Glavnom generalštabu, postavljen je za načelnika štaba Dunavske divizije. Dok je bio na toj dužnosti, unapređen je u generalštabnog potpukovnika. Tokom srpsko-bugarskog rata je bio načelnik štaba Dunavske divizije, čija su ratna dejstva bila u rejonu reke Slivnice.
Radomir Putnik se zalgao za stvaranje saveza balkanskih hrišćanskih država, koji bi bio okrenut protiv Turske. Istovremeno, on je bio glavni predstavnik Srbije u pregovorima o tom savezu. Njegova pretpostavka je bila da će se turske snage nalaziti na položajima oko Ovčepolja. Pogrešio je u proceni, čime nije mogla da se realizuje njegova zamisao da se prikupe snage triju armija koje bi zadale konačan udarac turskim snagama. Uprkos tome, vojni stručnjaci smatraju da je Putnik u osnovi dobro procenio situaciju, i da je od Prve armije, koja se kretala moravsko-vardarskim pravcem, napravio veoma jaku i disciplinovanu armiju, koja bi mogla da porazi tursku Vardarsku armiju, bez obzira na njen položaj. Sama potvrda razmišljanja vojnih stručnjaka je dokazana je bitkom ovih armija kod Kumanova 23. i 24. oktobra 1912. u kojoj je pobedu odnela srpska vojska. Posle ove pobede Putnik je prvi unapređen u čin vojvode ukazom br. 1966 od 20. oktobra 1912. godine.
Vojvoda Putnik je organizovao odbrambeni plan srpske vojske u slučaju napada. Cilj je bio da najjače jedinice drže liniju odbrane koja bi omogućila brz napad u pravcu Valjeva i Drine, odakle se očekivao napad Druge i Pete austrougarske armije. Pravac kretanja neprijatelja je dobro procenjen i prva bitka se odigrala kod planine Cer. Vrhovna komanda je sa takvom postavkom snaga uspela da nanese prvi poraz Centralnim silama u Prvom svetskom ratu.
Te godine je vojvoda Putnik zbog problema sa zdravljem imao manji uticaj na donošenje odluka, ali je činjenica da je on dao sva važnija naređenja sve do kraja 1915. kada je otišao na odmor i lečenje. Sa Krfa 1916. godine otišao je na lečenje u Nicu. Preminuo je 17. maja 1917. godine od emfizema pluća. Od 1917. godine do 1926. godine njegovi posmrtni ostaci su čuvani u kapeli na ruskom groblju u Nici, da bi u novembru 1926. godine bili prebačeni su u Srbiju. Sahranjen je uz najviše državne počasti u zasebnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu. Na grobu postoji natpis “Radomiru Putniku zahvalna domovina”.
Ostali događaji na današnji dan:
1102. Prvi ugarski kralj iz dinastije Arpadovića krunisan je u Biogradu za kralja Hrvatske i Dalmacije.
1395. Poginuo je Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama. Prema nepouzdanim podacima, poginuo je kao turski vazal u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče na Rovinama. U narodnim pesmama idealizovan je kao uzor junaštva i kao zaštitnik sirotinje od zuluma i nasilja.
1510. Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli. Njegova dela “Proleće” i “Rodjenje Venere” smatraju se ovaploćenjem renesansnog duha. Po narudžbi Lorenca Medičija prvi je medju italijanskim slikarima uradio ilustracije za Danteovu “Božanstvenu komediju”
1749. Rodjen je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv velikih boginja.
1814. Norveška je proglasila nezavisnost od Švedske i usvojla novi ustav.
1838. Umro je francuski sveštenik i političar Moris de Taljeran Perigor , jedan od najveštijih diplomata u istoriji. Zahvaljujući njegovoj veštini Francuska je, mada poražena strana, na Bečkom kongresu (1814-15) uspela da zadrži granice iz 1792.
1861. Tomas Kuk organizovao je prvi turistički “paket aranžman” u svetu, šestodnevno putovanje iz Londona u Pariz.
1866. Rodjen je francuski kompozitor i pijanist Erik Sati , autor “Gimnopedija”. Poznat je postao skandalom koji je izazvao izvodjenjem baleta “Parada” na tekst Koktoa i sa scenografijom Pikasa, koji je prikazan 1916. kao “kubistički manifest”.
1900. Rodjen je iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini . U Iran se vratio iz izbeglištva 1979. nakon što je u “islamskoj revoluciji” zbačen šah Reza Pahlavi, uspostavio teokratsku diktaturu i vladao Iranom do smrti 1989.
1903. U Španiji je nacionalizovana imovina crkve i ukinute su crkvene škole.
1906. Rodjena je hrvatska pevačica Zinka Kunc, prvakinja Zagrebačke opere (1928-36) i solistkinja Metropoliten opere (1937-66).
1917. U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljeni vojskovodja u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio
je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.
1939. Švedska, Norveška i Finska odbile su Hitlerov predlog da potpišu pakt o nenapadanju. Pakt su potpisale Danska, Estonija i Litvanija.
1940. Trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ušle su u Brisel.
1946. Premijer Rumunije u vreme Drugog svetskog rata Mitri Antonesku osudjen je na smrt i streljan zbog saradnje s nemačkim nacistima.
1949. Velika Britanija je priznala nezavisnost Republike Irske i potvrdila pripadnost Severne Irske Ujedinjenom Kraljevstvu.
1954. Vrhovni sud SAD osporio je propis iz 1896. da obrazovanje treba da bude “odvojeno ali jednako”, čime je formalno odbačena rasna
segregacija u državnom školskom sistemu.
1965. Prvi put je prenet TV program u boji iz Velike Britanije u SAD. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC “Novi pogled na staru
Englesku” preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita “Erli Bird”.
1973. Specijalni komitet američkog Senata počeo je istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona (Rićard Nixon) optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. Nikson je u avgustu 1974. dao ostavku, a predsednički položaj preuzeo je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford.
1974. U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.
1987. Irački ratni avion “F-I Miraž” ispalio je dve “egzoset” rakete na američki vojni brod “Stark” koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.
1997. Loran Kabila je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo. Kabila je ubijen u pokušaju državnog udara u januaru 2001, a vlast je preuzeo njegov sin Žozef .
1998. Pripadnici separatističkog pokreta “Tamilskih tigrova” ubili su Sarodžinija Jogesvarana, gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.
1999. Izbore u Izraelu dobio je vodja Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda.
2000. Vlada Srbije preuzela je beogradski radio i televiziju “Studio B” upadom policije u redakcije. Vlasti su u narednim mesecima na različite načine onemogućavale rad nezavisnih elektronskih medija u Srbiji i istovremeno otvarale nove pod državnom kontrolom i kontrolom vladajućih partija.
2000. U Indoneziji je održano prvo sudjenje za kršenje ljudskih prava. U tom procesu dvadesetčetvoro vojnika i civila optuženo je za ubistvo desetina seljaka u masakru u provinciji Aseh 1999.
2001. Svih 30 putnika, ukljucujući i iranskog ministra saobraćaja Rahmana Dadmana i zamenike ministara iz njegove delegacije poginulo je
kada se na severu Irana srušio ruski avio Jak-40.
2003. U najvećoj poplavi u poslednjih 50 godina, koja je posle velikih kiša zadesila Šri Lanku, poginulo je oko 250 ljudi, oko 55.000 kuća je potpuno uništeno, a neka sela su zbrisana sa lica zemlje. Procenjeno je da je oko 150.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.
2004. Masačusets je postao prva američka država koja je dozvolila zaključenje braka sa osobom istog pola.
2006. Umro je Kju Fojer veteran holivudske produkcije i kompozitor.
2010. Zvanični srednji kurs dinara prvi put je prešao 100 dinara za jedan evro, što je najniža vrednost od uvodjenja evra 2002. godine.
